I da je ziv, Franjo Tudjman i njegova HDZ bili bi porazeni. Tvorac hrvatske drzave i nezavisnosti obrisan je, precrtan jednim potezom olovke biraca koji su im okrenuli ledja i glasali za levi centar. Ubedljivost pobede opozicije znaci samo jedno – da su biraci stavljeni pred manje dileme, nejasnoce i pitanja u stilu »ko je ta opozicija«, odnosno da nisu morali da razbijaju glavu oko toga kao sto to mora svakodnevno da cini birac u Srbiji.
Za razliku od hrvatskog »tvorca nezavisnosti«, srpski kreator zavisnosti, vladar kome je drzava sve manja, koji je na stalnom gubitku, uspeva ne samo da opstane nego i da nadmocno pokazuje zube znajuci da ovdasnja opozicija ni mlecne jos nije dobila. I da cinizam bude kompletan, cestitao nam je Novu godinu trima »carobnim« recima: obnova zemlje i razvoj. Sta znaci pretnja tim blagostanjem moze se blize zakljuciti na osnovu detalja iz intervjua u novogodisnjoj Politici, u kojem o slobodi medija kaze: »Takva ‘sloboda’ medija je, naravno, vise nego sloboda. Zakonom o informisanju, koji je Skupstina Srbije usvojila pre dve godine, a koji je bukvalno prepisan iz zakona o informisanju iz nekih zapadnih zemalja, uvedena su, neka, veoma blaga sredstva zastite istine...« Sta bi bilo sa novinarima Nebojsom Risticem, Vukasinom Obradovicem, sa Borskim novinama, Glasom javnosti, Danasom, Blicom, da su kojim slucajem oni na zapadu bili malo strozi ili da je nas vladar manje milostiv?
I opozicioni lideri i stranke nisu zaostali pa su i oni cestitali gradjanima Novu godinu i pozeleli im promene. Kad Milosevic obecava »obnovu i razvoj« to po pravilu znaci raspad i sunovrat, a kada opozicija obeca »promene« to, sudeci po dosadasnjem ucinku, ne znaci nista. Kakve promene mogu doneti oni koji se sami ne menjaju, oni koji u prvi plan isticu isterivanje istine u vezi sa kamionom ubicom, oni kojima se u stranci ljulja stolica a nikako da sidju sa nje, oni koji uporno prave nove koalicije a u stvari ni sa kim ne saradjuju, oni koji uoci svakih izbora nadju vise razloga da brinu o drugima nego o Srbiji, te tako jedne godine u prvi plan isticu zebnju zbog Republike Srpske, a ove godine zbog Kosova, uklapajuci se tako u vec poznati rezimski refren o povratku na Kosovo.
Ravnodusnost vlasti prema ljudskim zivotima potvrdjena je kako tokom minulih ratova tako i u periodima »mira«, a opozicija kojoj su toliko potrebni razum, emocije i angazman gradjana, u odsudnim trenucima ili cuti ili se svadja ili se cuva od gradjana, nevladinih organizacija i gradjanskih parlamenata u strahu da bi odatle mogla da se jave nova lica. Sve dok je tako promene cemo imati samo u placenim oglasima. Nezavisnoj stampi i to dobro dodje da plati sledecu turu »veoma blagih sredstava zastite istine«.