Na putu od Zajecara do sela Veliki Izvor smesten je Okruzni zatvor u kojem novinar Nebojsa Ristic odsluzuje deveti mesec robije i isto toliko meseci teske tisine, kao jedinog odgovora na pitanje – za sta je kriv. »Jos mi nije jasno zasto sam u zatvoru, u optuznici ne pise kakve sam lazne vesti sirio«, kaze za Republiku Nebojsa Ristic.

Zapecacena prostorija – javno mesto!

»Kriv je«, presudio je sudija Opstinskog suda u Sokobanji Dragan Marjanovic, »zato sto je u nameri da izazove neraspolozenje ili uznemirenje gradjana i da osujeti sprovodjenje odluka i mera drzavnih organa ili da se umanji poverenje gradjana u takve odluke i mere, dana 27. 3. 1999. godine, u vreme vazenja odluke o proglasenju ratnog stanja u Jugoslaviji, kada mu je, kao licu koje je obavljalo poslove glavnog i odgovornog urednika Televizije Soko u Sokobanji, uruceno resenje Saveznog ministarstva za telekomunikacije, kojim je naredjen prekid rada TV Soko, sa unutrasnje strane prostorija na prozoru prema ulici Alekse Markisica, gde je vec prethodno postavio plakatu sa sadrzinom: ‘Otpor je odgovor! Drugacije nece moci. Bice kasno. Kad neko tvoj umre od gladi. Kad pocnu da ubijaju na ulici. I zatruju poslednji izvor. Bice kasno. Ovo nije sistem. Ovo je bolest. Grizi sistem, saberi se. Zivi. Otpor’, stavio i plakatu ‘FREE press – made in Serbia’, sa pecatom radija B-92 i slikom zatvorskih resetki od novina kao znak da u Srbiji ne postoji sloboda stampe, pa je isticanjem ovih plakata na javnom mestu da bi sadrzaj istih bio dostupan neodredjenom vecem broju lica pronosio lazne tvrdnje, cime je izvrsio krivicno delo sirenja laznih vesti iz cl. 218 KZ RS , pa ga sud na osnovu navedenog zakonskog propisa i cl. 3, 5, 33, 38, 41 i 50 st. 1 KZ SRJ osudjuje na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, s tim sto mu se u kaznu zatvora ima uracunati vreme provedeno u pritvoru«.
»Plakat Otpora sam zalepio jos u februaru, nikom nije smetao, a kad su 27. marta zatvorili televiziju zalepio sam Free press«, kaze Ristic. Tog dana inspektor Saveznog ministarstva za telekomunikacije Ranko Sipka i desetak policajaca zalepili su pecate na prostorije TV Soko, s obrazlozenjem da je svojim programom »stvarao paniku i izazivao uznemirenje gradjana, rusio ustavno-pravni poredak i odbrambenu sposobnost zemlje«. Povod za zabranu rada sokobanjske televizije nisu bili plakati, verovatno je nekom zasmetalo sto je reemitovala program CNN-a ili sto se zbog toga niko u opozicionoj opstini nije pobunio, ali stvarni razlozi do danas nisu poznati. Sadasnji glavni urednik Dragoje Lukovic kaze za Republiku da je uredjivacka koncepcija ista kao u Risticevo vreme, a niko ih ne dira.

Elem, Ristic je sutradan posle pecacenja televizije zalepio na unutrasnju stranu vrata Skupstine opstine »Free press«, neki brizni gradjani su to prijavili, dan kasnije policija je skinula plakat i urucila mu poziv za informativni razgovor. »Sve je dobro proslo, priznao sam da sam to uradio iz protesta sto su zabranili TV Soko, pustili su me i dva nedelje niko me nista nije pitao.« Medjutim, 12. aprila, dan posle Uskrsa, ubistva Slavka Curuvije i ko zna cega jos, policija ga je uhapsila, kaznjen je sa 30 dana pritvora, a 23. aprila zapatio je celu godinu robije.
»U policiji sam trazio da mi pokazu zakon, uredbu, bilo sta crno na belo gde pise da je zabranjeno lepiti plakate i rekli su da tako nesto ne postoji«, objasnjava Ristic i dodaje da sud nije naveo sta je lazna vest na tim plakatima. I tako, u zapecku juzne pruge desila se nedodjija koja se moze i ovako opisati: seljak koji je ubio stize u zatvor kao ubica, sluzbenik koji je krao utamnicen je kao lopov, samo je novinar dospeo u zatvor zato sto je novinar.

Inat rezima

»Inat, sve je to samo inat rezima«, kaze za Republiku Mihajlo Dj. Stojanovic, predsednik Skupstine opstine Sokobanja. »Svi u gradu su za Nebojsu, i vlast i gradjani, svi odbornici, cak i oni iz SPS-a i JUL-a potpisali su se na molbu Risticevih roditelja predsedniku Srbije da ga pomiluje«. Dragan Lukovic tvrdi da je posao glavnog urednika prihvatio da bi imunitetom saveznog poslanika (SPO) zastitio kolege od dalje represije rezima. »Racunao sam ako udare, neka udare na mene, imam cime da se branim.« Lukovic jos kaze da nema novinarskih ambicija i da zapravo cuva mesto za Nebojsu, ustupice mu ga cim izadje iz zatvora.
U zbirku nadrealizma spada i docek 40-ak novinara, koji su u organizaciji NUNS-a, 17. decembra, posli u posetu Nebojsi. Na molbu NUNS-a da nam omoguci vidjanje s kolegom u zatvoru, Ministarstvo pravde Srbije odgovorilo je da ce susret »omoguciti u povoljnijim uslovima«. Nebojsi su odobrena tri slobodna dana, a ostala je dilema da li je to bio gest humanosti ili, kako rece predsednica NUNS-a Gordana Susa, »udaljavanje novinara iz Zajecara u kojem je tog dana na proslavi lokalne televizije gost bio srpski premijer Mirko Marjanovic«.
U svakom slucaju, novinare je docekao Nebojsa sa predsednikom i drugim funkcionerima opstine, konferencija za stampu odrzana je u skupstinskoj sali, i, uopste, sve je u ta tri sata mirisalo na slobodu. »Mogli biste cesce da dolazite«, porucio nam je Ristic. Sve vreme glavu je drzao visoko i nekako uvek bio blizu Lukovica, svog razrednog staresine. I sudija Marjanovic je bio Lukovicev djak, ali pored njega prolazi pognute glave.

Nebojsa, 35-godisnjak, neozenjen, bez dece, sa ukradenih gotovo devet meseci zivota, nastojao je da pred kolegama deluje opusteno. Cak se salio na racun fizicke kondicije koju je stekao dok su ga ucili da okopava kukuruz i sadi krompir, na racun zdravog zivota bez pica i na ustajanje u 5 i leganje u 21 sat. Sada je »sef« biblioteke, odnosno police sa knjigama koju zatvorenici uglavnom ignorisu. Dugo smo pricali. Kaze da mu najvise nedostaju putovanja, da stalno sanja vozove, drumove, stanice, brodove. Nebojsa je, osim sto je dobar novinar i drugar, i vlasnik najtuznijeg pogleda kojeg sam videla oprastajuci se poslednja s njim pre polaska »novinarskog autobusa«. Krenuli smo na putovanje. Novinar je ponovo u celiji, sa osam ljudi, medju kojima su optuzeni za ubistvo, kradju i sverc.

Uporne kolege

Posle svega ostaje pitanje kako pomoci Nebojsi Risticu da sto pre izadje iz zatvora. TV Soko i B2-92 svakodnevno emituju apel za njegovo oslobadjanje. Sokobanja je oblepljena plakatima s Nebojsinim likom iza resetaka i zahtevom za slobodu. Od kada su novinari u decembru prvi put kolektivno posetili zatocenog kolegu, akcije u stilu »pustite Nebojsu« su ucestale. NUNS je javno, u Sokobanji, uputio predlog predsedniku Srbije Milanu Milutinovicu da iskoristi svoje pravo i oslobodi Nebojsu daljeg izdrzavanja kazne i to odmah posto je Milutinovic odbio slican zahtev njegove porodice i odbornika Skupstine opstine. Zvanicni zahtev Milutinovicu NUNS je poslao 23. decembra, a potom najavio da ce pojacati pritisak na javnost radi oslobadjanja Ristica, kroz razlicite aktivnosti svake nedelje.
Nezavisni mediji od sredine decembra gotovo svakodnevno prenose pozive raznih grupacija Milutinovicu. Tako je Odbor za ljudska prava u Vranju pozvao Milutinovica da »hitno donese odluku o pomilovanju Nebojse Ristica, koji je osudjen na osnovu optuzbe da je sirio lazne vesti« i porucio: »Budite hrabri pa priznajte gresku i oslobodite Ristica«. Ovaj vranjanski odbor apelovao je na novinare da pocnu potpisivanje peticije za oslobadjanje Ristica i da u medijima u znak protesta ostave po jednu praznu stranicu. Dakle, da belinom u novinama, kako je to pretprosle jeseni trazio Slavko Curuvija radi oslobadjanja Evropljanina i Dnevnog telegrafa, zatraze slobodu za novinare i medije.