Kad godina protekne, uobicajeno je da se sumiraju postignuti rezultati. Sadrzaj aktivnosti u vremenski jasno ogranicenom trajanju se analizira da bi se dobro poboljsalo, lose ispravilo, izgubljeno i propusteno nadoknadilo.
Ljudi odgovorni za funkcionisanje drzavnih sistema kao uspeh procenjuju funkcionisanje drzave u kojoj je rasla proizvodnja, zarade i nacionalni prihod, a opadao broj nezaposlenih i onih kojima je potrebna drustvena pomoc i staranje.
Svaki stanovnik funkcionalno efikasnih drzava prati na slican nacin matematicke zakone u svom licnom i porodicnom sistemu. Sabira zaradjeno i od zbira oduzima onaj deo koji je bio neophodan da se ulozi u funkcionisanje drzavnog i svog licnog sistema. Zadovoljan je ako je zbir veci od izdvajanja, jer ce ostatak uloziti da sebi i svojima ulepsa i obogati svakodnevicu.
Ova simplifikovana matematicka prica ima sasvim drugacije gradivne elemente u Srbiji.
Ovde su deformisani i modifikovani svi zakoni, pa i zakoni elementarne matematike. U ovoj civilizacijskoj zabiti sve zakone, ukljucujuci i matematicke, propisuje grupica koja sebe naziva »vlast izabrana voljom naroda«. Po pravilima njihove matematike, oni imaju ekskluzivno pravo da sabiraju. Ostali koji nisu clanovi njihove matematicke sekcije moraju da se zadovolje pravom da pristanu da im se oduzima. Matematicari koji imaju pravo na sabiranje su manjinska, prilicno koherentna grupacija. Povezuje ih zajednicki cilj da zauvek zadrze pravo da neograniceno dugo zbiraju na sopstvenu stranu. Da bi tako slozeni cilj ostvarili razvili su posebne zakone na osnovu kojih odrzavaju broj onih koji pristaju da im se oduzima.
Svoj matematicki eksperiment su najpre, kao sto je i naucno opravdano, proverili u praksi. Prvo su oduzeli novac objektima nad kojima su vrsili eksperimente. Oduzimanje su izvrsili vesto i promisljeno. Novcem su objekti eksperimenta platili kitnjaste fraze i bajkovite skaske o sopstvenoj velicini, duhovnoj superiornosti, istorijskoj ulozi u razvoju covecanstva, i posebnoj prirodnoj i bozanskoj obdarenosti.
Ispunjeni zahvalnoscu prema clanovima matematickog kruzoka koji su im otkrili koliko vrede, zadivljeni sobom i naduti od ponosa sto su tako znacajni i vredni, nisu primetili da su ostali bez novca koji su godinama skupljali i cuvali za neke obicne ljudske potrebe. Mozda su neki i primetili, ali im je briga o novcu izgledala suvise prozaicna u poredjenju sa temama kao sto su nacionalno pitanje, nacionalno dostojanstvo, nacionalni identitet i patriotizam. Reci o njima su tako uzviseno zvucale pa su mogle ljudima simplifikovane mentalne matrice da izazovu osecaje ponosa sto su bas oni ti koji sve to imaju. Zbog toga su na druge, kojima je licni integritet bio proporcionalno zavisan od novca koji omogucava lagodan zivot, gledali nadmeno i sa blagom dozom prezira.
Posle uspesno sprovedenog eksperimenta sa oduzimanjem novca, matematicki kruzok je pokusao da uveca broj eksperimentalnih objekata uvecanjem teritorije drzave, ali su se u njihovo sabiranje umesali mnogi nepredvidjeni elementi i osporili mogucnost da pozitivan skor bude na njihovoj strani. Matematicari koji sabiraju primenili su dvojno racunovodstvo, prateci osnovni cilj, da oni treba da budu uvek u dobitku. Izgubljeno su nadoknadili na jednostavan nacin – opet su oduzeli od proverene grupe eksperimentalnih objekata. Objasnili su im da su i ostali van granica eksperimentalnog prostora zvanog Srbija shvatili koliko su stanovnici ove cudne formacije znacajni i veliki, pa su, shvativsi njihovu novu planetarnu ulogu, i strahujuci da ce izgubiti primat u kontroli tokova svetske zajednice, odlucili da ih uniste. Mentalno lenji, i paranoicni prema svemu sto im je nepoznato, a gotovo sve sto nije bilo vezano za elementarna nagonska osecanja bilo im je nepoznato, eksperimentalni objekti su prihvatili racunicu Otimaca iz matematickog kruzoka. Oduzeta im je domovina, radno mesto, zarade, planovi, buducnost i pravo da prate puteve ljudske zajednice. Matematicari su sve to sabrali na svoju stranu i izracunali da u sledecoj fazi treba da uspostave apsolutnu kontrolu nad svima koji ne pristaju da budu eksperimentalni objekti. Svako ko nije hteo da prihvati njihove zakone sabiranja i oduzimanja bio je fizicki brisan iz eksperimentalnog sistema ili mentalno prestrukturiran na nivo sa kojeg mu je sabiranje Otimaca postalo jasno.
U Laboratoriji je od same pojave matematicara koji zbiraju sve na svoju stranu bilo onih koji nisu pristajali da postanu eksperimentalni objekti i koji su pokusavali da im oduzmu pravo na sabiranje. Oponenti su na individualnom nivou posedovali univerzalna znanja iz matematike i sposobnosti da analiziraju i anticipiraju svu tragicnost eksperimenta koji Matematicari Otimaci sprovode, ali nisu uspeli da svoje znanje pretoce u akciju koja ce neutralisati aktivnosti matematickog kruzoka. Kad god bi se sabrali i popravili sopstveni skor, medju njima bi se pojavio neko ko je zeleo da od teskom mukom sacinjenog zbira jedan deo sabere na svoju stranu i napravi sopstveni kruzok. Tvorci novih kruzoka su na taj nacin odustajali od ideja da Srbija prestane da bude eksperimentalna laboratorija. Gubitkom te ideje gubili su i podrsku onih koji su im verovali i podrzavali ih u nastojanju da zivotnu matematiku usklade sa zakonima koji funkcionisu van Laboratorije.
Matematicki Otimaci i njihovi Oponenti zauzeti licnim sabiranjem u sopstvenim kruzocima gotovo da nisu primetili da su ostali bez eksperimentalnih objekata. Oni su, vise na instinktivnom a manje na racionalnom nivou, shvatili da im je sve oduzeto. To shvatanje svuklo je sa njih sve kostime u koje su ih oblacili Otimaci i Oponenti. Ostao je ogoljeni egzistencijalni strah koji je pokrenuo licne matematicke zakone diktirane nagonskom matricom. Potrebno je sabrati sebi, bez razmisljanja o tome kome oduzeti.
U ovom trenutku u Laboratoriji bi svi da sacuvaju sabrano, ali po zakonu dinamicke ravnoteze to stanje je neodrzivo. Vec sledeci trenutak opsteg kretanja uslovice novo sabiranje i oduzimanje. Zakone po kojima ce se te elementarne radnje odvijati nece vise propisivati ni Otimaci ni Oponenti ni oduzeti eksperimentalni objekti. Zakoni ce se uskladiti sa univerzalnim pravilima koja ljudi ponekad zaborave, ali priroda nikad.