Broj visokostrucnih kadrova, koji nisu zaposleni, stalno raste, kao sto raste i ukupan broj nezaposlenih, i jedna od nasih najvecih promasenih investicija jesu upravo oni, brojni mladi, visokoobrazovani ljudi koji godinama, uporno i bezuspesno, na raznim spiskovima za zaposljavanje, cekaju svoju sansu da pocnu da rade i stvaraju. Njihova situacija je jos neizvesnija i teza ako se ima u vidu da o njihovoj sudbini odlucuju drugi: o njima, kao nezaposlenima, odlucuju zaposleni; o njima, kao visokoobrazovanima, obicno odlucuju neobrazovani. Zbog svega toga, kao i iz nekih drugih razloga, ovi mladi strucnjaci pribegli su jednom iznudjenom resenju – odlaze na rad u inostranstvo. Fakulteti su postali cekaonice za odlazak u razvijene zemlje. Na jednom skupu je, jos 1988. godine, postavljeno pitanje: sta bi se desilo da se u Jugoslaviji opet rodi Nikola Tesla? Ozbiljni ljudi su, tada, odgovorili: isto sto i u vreme prvog Tesle – morao bi napolje! I sada je, nazalost, ista situacija. Mladi, visokoobrazovani ljudi odlaze i njihovim odlaskom nasa zemlja gubi dvostruko: gubi gotove strucnjake i vlastiti razvoj. Posledice takvog stanja su katastrofalne – masovni uvoz stranih tehnologija i opreme, uz nekontrolisanu kupovinu svega i svacega, tako da sve vise postajemo prava tehnoloska kolonija. Na VII kongresu inzenjera i tehnicara Jugoslavije istaknuto je da zemlje u razvoju placaju, godisnje, oko 80 milijardi dolara za transfer pogresne tehnologije, jer vrhunske tehnologije i najnovija znanja niko ne prodaje, cuva ih za sebe, tako da se nekontrolisanom kupovinom licenci, zapravo, zaostaje i po nekoliko decenija.
Dakle, jedan od osnovnih uzroka nase ekonomske krize, koja se sve vise produbljuje i prerasta u pravu katastrofu, treba to jos jednom ponoviti, jesu kadrovi, odnosno kadrovska politika koja se bavi razvojem i koriscenjem kadrova, jer nikada, kao danas, nismo imali toliko strucnih i pametnih ljudi, a nikada se, kao u poslednjoj deceniji, nismo tako ravnodusno, cak ignorantski, odnosili prema znanju i pameti, ali i prema zakonitosti i moralu. Nasuprot tome, neznanje, bezakonje i nemoral bili su, a i sada su, tolerisani i, cak, brizljivo negovani.
Poznati su primeri da neke drzave »otimaju« zemlju od mora, isusuju mocvare, i tu zemlju pretvaraju u plodnu. Neke druge, pak, od pustinje su napravile plodnu zemlju. Za razliku od njih, mi smo od plodne zemlje napravili »pustinju« u kojoj »cvetaju« siromastvo, zaostalost i opsta beda, s jedne strane, i korupcija, kriminal i bogatstvo, s druge strane.
Medjutim, na ovoj nasoj stranputici razvoja, u ovu katastrofalnu situaciju nismo dospeli ni slucajno, ni odjednom. Niz tu stranputicu »vukli« su nas i do tog organizovanog haosa i kriminala doveli, u prvom redu, »odabrani kadrovi«, razni »strucnjaci« sa intelektualne crne berze, kojima su, razni darodavci i organizatori brojnih proslava, jubileja i ko zna kakvih sve »priredbi«, dodelili i urucili brojne medalje, i razna druga odlicja, za »izvanredne zasluge za razvoj«. S obzirom da je nas razvoj bio negativan, a to znaci da smo stalno zaostajali, i te medalje, koje su se delile »i kapom i sakom«, bile su – medalje za zaostajanje.
Porazavajuce deluje saznanje da su kadrovi, koji su najznacajniji faktor razvoja u citavom naprednom svetu, u nasoj drzavi postali najznacajniji faktor destabilizacije i nazadovanja.