Vojni sud u Nisu osudio je juce krusevacku grupu, clanove Oslobodilacke srpske armije, na ukupnu kaznu zatvora u trajanju od 22,5 godine.
Boban Gajic, Milutin Pavlovic i Radovan Djurdjevic osudjeni su na po pet godina, Miodrag Vukadinovic i Ivan Milanovic na tri, a Zoran Zdravkovic na godinu i sest meseci zatvora. Vukadinovic, Milanovic i Zdravkovic pusteni su iz pritvora do pravnosnaznosti presude, dok su u zatvoru zadrzani Gajic, Pavlovic i Djurdjevic.
Prema optuznici vojnog tuzioca, koju je Vojni sud u potpunosti prihvatio, svi okrivljeni su sredinom prosle godine osnovali bandu, Oslobodilacku srpsku armiju, sa ciljem nasilnog rusenja ustavnog poretka. Okrivljenima je na teret stavljeno i planiranje atentata na Slobodana Milosevica, Nebojsu Pavkovica i druge visoke drzavne funkcionere.
Tokom glavnog pretresa, koji je korektno vodio predsednik veca sudija Vukadinovic Milorad, saslusano je 18 svedoka. Svi okrivljeni kao i vecina svedoka poricali su navode optuznice objasnjavajuci da je cilj OSA-e bio odbrana srpstva i srpskih svetinja. Prema navodima saslusanih lica, osim razgovora i diskusija o nacinu borbe za ciljeve za koje se zalazu, okrivljeni nisu preduzimali druge aktivnosti.
Imajuci u vidu ovako utvrdjeno cinjenicno stanje FHP smatra da je donosenjem osudjujuce presude Sud ugrozio Ustavom garantovana prava na slobodu misljenja i izrazavanja. Osudjujucom presudom i strogim zatvorskim kaznama i pored utvrdjene neznatne drustvene opasnosti, odnosno cinjenice da su optuzeni jedino razgovarali i diskutovali o tome sta bi trebalo uciniti, ponovo je na mala vrata u sudsku praksu uveden verbalni delikt.
 

Fond za humanitarno pravo smatra da je neophodno upoznati javnost sa krsenjem osnovnih ljudskih prava prilikom lisenja slobode i krivicnog postupka protiv Vladimira Nikolica.
Vladimir Nikoli, bivsi radnik sluzbe Drzavne bezbednosti, u trenutku hapsenja direktor marketinga Direkcije za gradjevinsko zemljiste i izgradnju grada Beograda, lisen je slobode 1. oktobra 1999. godine. Presudom Okruznog suda u Beogradu od 3. marta ove godine osudjen je na kaznu zatvora u trajanju od 22 meseca zbog krivicnog dela odavanja sluzbene tajne i neovlascenog drzanja oruzja i municije, a pritvor mu je produzen do pravnosnaznosti presude.
Prilikom lisenja slobode, u prisustvu sina, Nikolicu je na glavu stavljena kapuljaca, te je hapsenje koje su izvela lica u civilu vise licilo na otmicu nego na lisenje slobode u skladu sa postojecom zakonskom procedurom.
Iako je Zakonom o krivicnom postupku predvidjeno da organ unutrasnjih poslova moze izuzetno odrediti pritvor u trajanju od 72 sata, te da o takvoj odluci mora odmah obavestiti porodicu uhapsenog i javnog tuzioca, u periodu od 1. do 5. oktobra 1999. godine ni pravosudni organi ni Nikoliceva porodica nisu znali gde se Vladimir nalazi.
Tokom postupka pred Okruznim sudom u Beogradu ucinjeno je vise bitnih povreda prava na odbranu. Sudsko vece Okruznog suda u Beogradu porodici Nikolica onemogucilo je prisustvovanje izricanju presude, a istom presudom je Nikolicu produzen pritvor iako ne postoje zakonski razlozi na koje se Sud u takvoj odluci pozvao.
Fond za humanitarno pravo smatra da su ovakav postupak, presuda i cinjenica da je Nikolic vec duze od sest meseci u zatvoru bez pravnosnazne sudske odluke pravno neodrzivi, te podseca nadlezne organe ministarstva unutrasnjih poslova i pravosudja na neophodnost istovetnog i zakonitog postupanja prema svim licima osumnjicenim za izvrsenje krivicnih dela.