Broj 236-237

Svet i mi

Grcka politika

Bojan al Pinto-Brkic

Alhemijsko vencanje sa gluposcu ili teznja prodemokratske opozicije za legitimisanjem pod »Krunom i Oltarom« toliko je okupiralo medijski prostor u Srbiji da bi i pojave razmera starozavetnog potopa ostale neprimecene. Gradjani zeljni promena, poput kokosaka u kovcegu (barki), cekaju odluku Dobrog Boga koji ce od par stotina potencijalnih lidera na kastingu postati Noe mada su u modi kolektivna ostvarenja a vreme prolazi li, prolazi. Izuzimajuci direktno ugrozene, ozbiljnost situacije polako shvataju svi...
Menja se stav Grcke, deceniju unazad vidjene kao baze Milosevicevog rezima unutar Evropske unije i NATO. Zvanicna je Atina, zarad merkantilistickih interesa, s neskrivenim odusevljenjem pratila srbijanskog ratnog poglavicu u njegovim krvavim pohodima. Ne sasvim legalno, grcki se kapital uvukao u telekomunikacije, tesku industriju, eksploataciju prirodnih resursa, i ko zna gde jos ne bi da Miloseviceva vlast danas nije uzdrmana. Hoteli, vile, jahte, koje su razni Arkani pokupovali sirom helenske demokratije, samo su deo garancija ulaganja u srbijansku privredu.
Drugi deo predstavlja rec vlasti u Beogradu da ce Grci i dalje moci nesmetano da odredjuju pravce poslovanja, bedno placaju radnu snagu i izvlace profit. Zato je atinski skup precutno odobrila Simitisova vlada, a sef diplomatije Jorgos Papandreu nasao vremena da se sretne sa vecinom ucesnika; troskove je, navodno, pokrila telekomunikaciona kompanija, glavni rival OTE, vlasnika »Telekom Srbija«. Rukovodjeni istim interesima, pardon simpatijama prema »bratskom narodu«, Grci se sada ulaguju opoziciji, princu Karadjordjevicu, intelektualcima, kome god je potrebno, nadajuci se da ce isposlovati nepovredivost svojih investicija i koncesije u buducnosti. O osudi Milosevicevog rezima zbog zlocina nad susedima i sopstvenim gradjanima, Atina ne razmislja. Iako clanica EU i NATO, Grcka je uvek imala problema sa prihvatanjem njihovih ciljeva i sistema vrednosti. Autisticne ideje koje su decenijama sirile dve glavne politicke snage, Nova demokratija i narocito PASOK, nacinile su od Milosevica instituciju borca protiv Amerike (i Evrope), pred kojom domaci politicari frustrirajuce puze.
Okretanje prodemokratskoj opoziciji stoga se izvodi nekako stidljivo, skriveno od javnosti, a smeliji istupi, normalni za jednu evropsku drzavu, redovno izazivaju skandale. Proces bi mogla ubrzati samo promena vlasti u Srbiji i pocetak bilateralne saradnje na pravim osnovama.
 


© 1996 - 2000 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar