U okruznom sudu u Zajecaru nastavljen je proces protiv knjazevackog satiricara Bobana Miletica Bapsija optuzenog da je: a) izdao knjigu Srbijo, majko, placi i b) da je na njenoj promociji procitao nekoliko aforizama kojima je »izvrgao poruzi instituciju predsednika SRJ Slobodana Milosevica«.
Nikakva argumentacija – da u vreme objavljivanja knjige (maj 1997) Slobodan Milosevic nije bio predsednik Jugoslavije, da nije odrzana njena promocija (decembra 1998) vec knjizevno vece kada je jos desetak satiricara govorilo svoje aforizme, da je knjiga »cipovana« (odnosno da ima bibliotecki broj 886. 1–4 Narodne biblioteke Srbije), uz ostale procesualne smetnje koje su isticali advokati, nisu bili dovoljni da se prekine sudjenje jednom umetniku i njegovom stvaralastvu.
Odbrana je cak za sledece predlozila da se pozove i Slobodan Milosevic (sto je sudija u resenju odbio) da bi se izjasnio »na okolnosti« iz tuzbe da li se licno oseca povredjenim Bapsijevim aforizmima.
Celo ovo nepotrebno sudovanje svodi se na cinjenicu da se radi o cistom ogranicavanju sloboda umetnickog izrazavanja (koje je izricito zabranjeno 27. clanom Univerzalne deklaracije o pravima coveka UN) kroz jednu literarnu formu. Sva nastojanja Jugoslavije da se (samo)deklarise kao deo slobodoljubivog i civilizovanog sveta i ovim primerom se obesmisljavaju.
Ako se ipak dogodi da Boban Miletic Bapsi bude osudjen, svi drugi su na redu, i to ne samo aforisticari vec i karikaturisti, kriticki orijentisani umetnici koji se izrazavaju u razlicitim medijima i mnogi drugi. Otuda je nerazumljiva nezainteresovanost literarne javnosti za ovaj slucaj, posebno nasih najpoznatijih aforisticara koji bi svojim ugledom morali da ustanu u njegovu (ali i svoju) odbranu upravo zbog zastite profesije kojoj pripadaju, odnosno knjizevne forme kojoj i sami pribegavaju. Mozda su zaboravili onu pricu da kada sve komsije odvedu (u ovom slucaju satiricare osude), vise nikoga nece biti da ih stiti kada na njih dodje red – makar pisanjem aforizama.
Zajecar kao da preuzima primat u oblasti rezimske represije. Samo u jednom danu (subota, 22. april) uhapseni su Vlastimir Badjevic, predsednik Opstinskog odbora Demokratske stranke, u toku uredno prijavljenog javnog istrazivanja rejtinga politickih stranaka koju je policija pokusala da prekine, i Misel Geng, clan Otpora, dok su izvodili akciju »Urucivanja plaketa za izuzetna dostignuca u unistavanju Zajecara i okoline« najvidjenijim sugradjanima. Iako su obojica pusteni na slobodu, prvi posle nekoliko sati, drugi posle interesovanja kancelarije Visokog komesarijata za ljudska prava UN, utisak je da se u Srbiji pojacava suzbijanje sloboda na mnogim planovima (od informativnog do umetnickog) sto je izgleda primereno sve losijoj politickoj slici i ideoloskoj dezorijentaciji vladajuce koalicije, odnosno njene fakticke nemoci da na regularan nacin upravlja zemljom.