U poslednje vreme od raznih politickih licnosti cuje se recenica »sloboda od straha«, ali nijedan od njih ne navodi da je tu recenicu u jednom clanku naveo dr Dragoljub Jovanovic, profesor Pravnog fakulteta Beogradskog univerziteta i jedan od istaknutih boraca protiv autokratskih rezima i u staroj i u novoj Jugoslaviji. Jovanovic je mnogo puta hapsen i osudjivan na razne zatvorske kazne, u medjuratnoj, a i u posleratnoj Jugoslaviji, zbog privrzenosti demokratiji i borbe protiv rezima nasilja i ogranicavanja slobode misli, reci i politickog delovanja. Naime, jos 1. marta 1945. godine Dragoljub Jovanovic je napisao tekst za beogradski list Politika pod naslovom »Sloboda od straha«. Tekst nije bio objavljen, a tek 1991. godine je uvrscen u zbirku Jovanovicevih politickih rasprava pod naslovom »Sloboda od straha«.
Dosledan svojim demokratskim ubedjenjima Dragoljub Jovanovic je odmah posle uspostavljanja diktatorskog rezima 1929. godine postao njegov najljuci protivnik. U zborniku Matice srpske, u martovskom broju za 1929. objavio je clanak »Zakon o stampi«, u kojem je hrabro kritikovao novi, diktatorski, Zakon o stampi, pogorsavanje postojeceg zakona iz 1925, zaostravanje cenzure stampe i ukidanje slobode pisane reci. Posle oslobadjanja Jugoslavije 1945. godine takodje je hrabro uputio apel da u novom drustveno-politickom sistemu i izgradnji novih odnosa u drustvu nestane strah u narodu od vlasti i njenih organa gonjenja.

Potreba svakog coveka

Taj njegov tekst nije izgubio aktuelnost ni posle cetrdeset pet godina. Ni danas, kao ni pocetkom 1945. godine, nisu zarasle rane nanete razaranjima, vojnim sukobima i pogibijama hiljade neduznih i ucesnika u sukobima, a nedavna proslost ugrozava miran i bezbedan zivot, unosi nemir i pred svakim postavlja pitanje opstanka, najelementarnijih uslova za slobodan i ni od koga i ni od cega sputavan zivot. Vaznije delove iz clanka Dragoljuba Jovanovica korisno je navesti, u danasnje nemirno i nestabilno vreme politickih sukoba i pretnje od strane autokrata i nazadnjackih ideja i ljudi, radi odbrane i razvijanja demokratije u nasoj zemlji.
Ideju za naslov clanka profesor Jovanovic je nasao u recenici iz Sporazuma Tito–Subasic od 1. novembra 1944. godine, nadajuci se da nece vise postojati razlozi za strahove od nove vlasti i njenih organa. Smatrao je da recenica »sloboda od straha« odgovara »jednoj dubokoj i prisnoj potrebi svakog coveka, narocito u nasem vremenu punom nesigurnosti«. Pri tom je mislio na to da je rat jos bio u toku, da organi nove vlasti jos nisu ojacali, da se nisu umirili »duhovi« posle cetvorogodisnje okupacije i ratnih razaranja. Pisao je: »Hocemo, odista, da vise ne zavijaju sirene i ne padaju bombe na gradove i sela, da vise ne zebemo od tajanstvenih zvizduka po sumama, vocnjacima i kukuruzima i da nas ne trzaju usamljena ili skupna pucnjava iz pusaka i revolvera, usamljena ili bliska grmljavina topova, stektanje masinki i mitraljeza«. Nastavio je: »Tezi je od svega bat vojnickih, zandarmskih ili banditskih cokula ispod prozora, nakasljavanje dousnika u mraku, jezovito lupanje u okna i vrata, upadanje naoruzanih ljudi u mirne domove, nocu i danju, radi pljacke, odvodjenja, streljanja ili klanja«. Cetiri godine okupacije, pisao je, »kidalo je zivce, razaralo san, mutilo svaku radost, ubijalo nadu da cemo se ikad smiriti«. Izneo je cetiri uslova cije bi ispunjenje dovelo do tog smirivanja. Prvi uslov je preporod Jugoslavije i njeno obnavljanje kao celine (»Ne moze biti reci o izdvojenoj Srbiji, maloj ili velikoj, ni o Hrvatskoj u njenom katolickom bloku Srednje Evrope, ni o Bugarskoj sa Makedonijom«), kao »savezne, federativne zajednice jugoslovenskih naroda, ravnopravnih u dostojanstvu«. Taj uslov je smatrao jednim od najvaznijih za smirivanje. Drugi uslov je da »nece biti licnog rezima ni diktature jednog coveka, jedne klike ili jedne klase«, da se uspostavi demokratska »narodno-vlasnicka organizacija javnog zivota«. Treci uslov je da »nece vladati jedna partija, nece biti jednopartijski sistem«.

Hrabrost i doslednost

Smatrao je da drzava treba da bude »stroga«, ali da bi bila »istinski stroga« mora i treba da »udara gde treba i koliko treba«, tj. da bude pravicna, a ta pravicnost, prema njegovom misljenju, ostvariva je samo od strane onog »ko je siguran u sebe, ko se ne boji sutrasnjice, ko ne predvidja povratak« na stari rezim koji je vladao pre rata tokom dvadeset godina postojanja Jugoslavije.
Posebno je naglasavao da Narodna seljacka stranka, ciji je generalni sekretar bio, ulaskom u Jedinstveni narodni front Jugoslavije i saradnjom u njemu sa drugim politickim strankama, »hoce da poveca slobodu od straha kako nosiocima novog poretka, tako i obicnim gradjanima, koji su skloni da zaziru od svih javnih organa, pa i od danasnje narodne vlasti«.
Zakljucivao je da, ukoliko Narodni front bude »mnogoljudniji, bogatiji politickim nijansama, intelektualnim i moralnim vrednostima, utoliko ce se vise priblizavati novom, savremenom nacelu – slobodi od straha«.
Navedeni stavovi iz clanka dr Dragoljuba Jovanovica svedoce ne samo o njegovoj hrabrosti i doslednosti u odbrani nacela demokratije, nego i njihovoj aktuelnosti i posle cetrdeset pet godina. Poruka istaknutog srpskog politicara i intelektualca da nema slobode ako u drustveno-politickom zivotu caruje strah za goli zivot, vremenom nije izgubila na znacaju, pa ni danas kada se demokratske snage bore za oslobadjanje coveka od straha, protiv terorisanja gradjana i kaznjavanja zbog protivljenja diktatorskim metodama vladanja pojedinih stranaka ili politickih klika. Poruka je tim vaznija sto ju je upucivao covek koji se celog zivota protivio autokratskim metodama vladanja, bio kaznjavan za svoja demokratska ubedjenja, otvoreno iznoseci stavove o potrebi uvodjenja demokratije u sve sfere drustvenog i politickog zivota, bez straha za sopstvenu sudbinu i zivot.