Neko od politicara je jednom prilikom rekao da nam je narod vrlo pametan, da je sazreo, da zna sta hoce i da bas i samo on, dakle narod, moze dovesti do toliko potrebnih promena.
Pre izvesnog vremena saznali smo da je sprovedena anketa medju oko 1200, odnosno 1800 gradjana Vojvodine i Srbije na temu – u kojeg politicara, u koju stranku imate poverenja, za koga cete glasati. I da ne mali procenat (oko 20 odsto) daje prednost rezimu, vladajucoj koaliciji, koji ne zele promene... verovatno im je dobro, verovatno imaju vise od prosecnih 70 maraka plate, verovatno...
Minule zime, u vreme epidemije gripa, u besu kazem jednoj poznanici da je, zamisli, kilogram limuna 100 dinara! Ah, ti seljaci, spekulanti – uzvraca ona kao iz topa. Ne proizvode seljaci limun, dodajem, no ona mudro cuti. To je ne interesuje. Nema postede za seljake kao iskljucive krivce za vrtoglav rast cena koji nam obezvredjuje ionako minimalne prihode! Jer, zaboga, gde inace da trazimo krivca?!
U vreme posete Jirzija Dinstbira nasoj zemlji u kuci mi uvece bese komsija, stariji covek. Radio 40 godina, mala penzija, ali ima tri sina pa nekako ide. A »ide«, ili bar te veceri je »isao«, i Studio B. Zasto kazu da ga ometaju, naprotiv, odlican je – odusevio se komsija izvanrednom slikom i dobrim tonom pomenute TV stanice. Na primedbu da to mozemo da zahvalimo Dinstbirovom boravku u nasoj zemlji, izostao je komentar. Ali: i prvi program RTS je – rekao je a i dan-danas tvrdi moj komsija, i te kako ometan, u to se svakodnevno uverava i on a i svi stanari njegove zgrade. Mozda sa antenom nesto nije u redu, podsecam ga, no on ostaje pri svome: u pitanju je ometanje i nista drugo. Dalje uporno tvrdi da je sa rezimom i pravnom drzavom sve u najboljem redu, da niko ne bi popravio slabo materijalno stanje za koje su drugi krivi...

Dobro. Veruju ljudi u sistem, u rezim, vlast, drzavu, odani su, patrioti. Lepe gradjanske osobine, bez sumnje. Ali, da li su one »prirodjene« nasem mentalitetu, da li su usadjene vaspitanjem zasnovanom na Milosu Obilicu, braci Jugovica, ustancima, na albanskoj Golgoti i nasim pobedama ili uz to i obilno ulivane u mozak i dusu jednosmernim programom na TV i pisanjem odredjene stampe, na cemu se vec mesecima iskljucivo zasniva obavestavanje dobre polovine gradjana Srbije? Efekat toga je neporeciv! Kao sto je neporecivo i nesto drugo. Na primer, ako rodjeno Srpce posaljete u Papuu Novu Gvineju, u selo plemena Kerau i ostavite ga duze vreme ili zauvek tamo, ono ce govoriti samo kuni jezikom a nece znati nijednu srpsku rec. Shodno tome, ako zreo covek, makar i bistrog uma, slusa i cita samo o nasim vojnim i radnim pobedama, o velicini i nezamenljivosti aktuelnog rezima koji radi za dobro naroda, o heroizmu i nepogresivosti vodja, ako nema mogucnosti (a mozda ni potrebe) da sazna i drukcije vidjenje nase stvarnosti, on ce biti odan i odusevljen pristalica i glasac. A takvih nije malo.
Zato, zastupnici i glasnogovornici promena, ne oslanjajte se na nas pametan i zreo narod. On to nesumnjivo jeste, ali mnogo potrebniji je vas organizovan i predan rad (lisen, za sve nas, za ovu zemlju, ubitacne licne sujete). Vi to mozete, velikim aprilskim mitingom to ste pokazali. Jer samo tako cete narodnu pamet i zrelost, uprkos tragicnoj neobavestenosti, uspeti da usmerite u zeljenom pravcu. Ona sama, razigrana, nece stici do osmisljenog cilja.