Broj 236-237

Sta citate

Bespuca srpskog baroka

Predsednik Veca za demokratske promene Dusan Batakovic izjavio je, nedavno na konferenciji za novinare, da je »Srbiji prirodno mesto u Evropi« i da se Vece zalaze za ukljucivanje i u evroatlantski sistem bezbednosti. »To ne znaci«, precizira dalje Batakovic, »da smo za uclanjenje u NATO, ali ako bi NATO postao deo sistema bezbednosti citave Evrope ukljucujuci i Rusiju, onda bismo i mi kao i Rusija mogli da udjemo u Partnerstvo za mir« (Danas, 8. 02. 2000).
Da podsetimo, oslanjanje Srba na »jednovernu« Rusiju ima dugu tradiciju. Negde od 16. veka pojedini pravoslavni manastiri Pecka patrijarsija, Studenica, Mileseva, Lesnovo, Krusedol, da pomenemo najznacajnije dobijaju od Rusije pomoc, bilo u novcu bilo u crkvenim predmetima, bilo pravo za sakupljanje milostinje u samoj Rusiji. Ruski kulturni uticaj, koji su pomagali srpski crkveni krugovi, a kao protivtezu austrijskom, postao je u prvoj polovini 18. veka dominantan kod Srba u Juznoj Ugarskoj. Rusko-slovenski jezik zavladao je u bogosluzenju i knjizevnosti, ruski ucitelji otvarali su skole, a studenti su ucili na Kijevskoj akademiji. U Beogradu, Karlovcima i Novom Sadu predaje se po skolama na rusko-slovenskom jeziku, koji je potisnuo srpsko-slovenski jezik dotadasnje srpske kulture. Pa i »potpuna evropeizacija nase umetnosti«, kako to pouzdano svedoci Dejan Medakovic, »i sigurno raskidanje sa kasnovizantijskom kulturom obavljeno je tada zaobilaznim putem preko Ukrajine, u kojoj se, inace, zaustavio uspesno katolicki prodor na Istok«. Jer, »kada je Ukrajina prihvatila stilske promene u duhu zapadnoevropskih baroknih shvatanja (...) srpskoj umetnosti nista nije stajalo na putu da primi stilske promene u slikanju ikona, pa cak i u monumentalnim zivopisnim celinama«. I tek od tada »nasa duhovna radoznalost bice sve odlucnije usmerena ka ugledanju na direktne zapadnjacke izvore« (Dejan Medakovic, Srpska umetnost u XVIII veku, SKZ, Beograd 1980, str. 244, 36).
Nazalost, tu ipak nije kraj prici. Jer, danas smo se opet vratili nepresusnim vizantijskim istocnicima na njima se napaja cak i savremena filmska umetnost a protiv baroka upravo se vodi pravi mali rat, pa bi relevantne institucije i strucnjaci morali da se suprotstave ovim novim krstasima koji su na dobrom putu da osiromase nasu ionako ubogu kulturnu bastinu.

O. Z.   

 

© 1996 - 2000 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar