Jedna kratka i upecatljiva recenica iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja glasi: »Svako ima pravo na drzavljanstvo«, privukla je Vidu Cok jos u mladosti da bi tokom mnogih godina postala njen moto i ideja vodilja. Knjiga Pravo na drzavljanstvo sublimira onu vrstu profesionalnog i zivotnog opredeljenja u cijoj su osnovi zalaganje za ljudska prava i saosecanje sa ljudima koji nemaju svoje mesto pod suncem. Ona je i vodic i uputstvo kako se stice drzavljanstvo. A citajuci tu, lepim i pristupacnim jezikom pisanu knjigu, postajemo svesni kako je put do drzavljanstva komplikovan, narocito na prostoru bivse Jugoslavije. Taj put je tezak kao i svi putevi ciji je cilj neko ljudsko pravo koje se gubi u meandrima novih drzavnih suvereniteta.
Dvojno drzavljanstvo izricito priznaju samo Makedonija i Bosna i Hercegovina, a tamo gde se ono ne pominje kao izricita mogucnost, ispoljava se pristrasnost i arbitrarnost drzave. Knjiga nas takodje upucuje na savremena resenja u svetu u pogledu sticanja drzavljanstva i na medjunarodno pravo koje drzave–sukcesori moraju da postuju. »Zabrana arbitrarnog ponasanja u stvarima drzavljanstva, posebno u uslovima sukcesije drzava, predmet je i unutrasnjeg i medjunarodnog prava«, pise autorka koja arbitrarnosti i diskriminaciji u ostvarivanju prava na drzavljanstvo posvecuje celo poglavlje.
Pravo na drzavljanstvo je knjiga o apatridima. Dosla je u jednom teskom trenutku da popuni pravnu prazninu u oblasti drzavljanstva, koja je trajala 52 godine. Ono sto su propustili da urade timovi pravnika i instituti, uradila je Vida Cok. Mnogim apatridima i borcima za ljudska prava ova knjiga bice neophodna literatura.