Prva Dama ove zemlje je, nedavno, mnogim svojim titulama pridodala jos jednu: Vrhovne Drzavne Higijenicarke. Blacenje onih koji su, mozda, opasnost za dozivotnu vlast Porodice postalo je, izgleda, njena strast. Rabota blacenja ne ide bas u opis radnih obaveza jedne higijenicarke, ali Srbija je zemlja paradoksa, pa tako moze postojati i cistilica–blatiteljka.
Tip »gospodje ministarke« koji je doskora bio standard jednog nacina drustvenog ponasanja uskoro ce biti zamenjen tipom »gospodje Predsednikovice«. To je znak da je stanje u Srbiji gore danas nego onomad, u Nusicevo vreme. Doista je necuveno i krajnje neotmeno da Prva Dama jedne zemlje, na prvi ozbiljan znak opasnosti po paket gospodarskih privilegija, dâ maha svojoj razdrazljivosti i svom jeziku. Ali, ako se Prvi Gospodin ove zemlje ne libi da se spusti na nivo svojih slugu, svojih placenih pera i majstora podmetanja i da njihovim recnikom blati svoje politicke protivnike, sasvim je normalno da se i Prva Dama spusti na nivo jezicave snase koja se sa svog plota ili svog balkona svadja sa susetkama.
Prva Dama je, onomad, u varosici zidara visokih dimnjaka (dimnjaci su stari komunisticki simbol svetle buducnosti) obznanila da je vlast u tzv. slobodnim gradovima prljava – i moralno i doslovno. A to je zato – rece – sto u svojim porodicama nisu stekli higijenske navike. Svi protivnici srpskog Gazde njoj nesnosljivo bazde. Prva Dama ne zna da je paket higijenskih potrepstina obavezni deo svakog paketa humanitarne pomoci koji stize sa Zapada – onog koji prema Srbiji ima prljave namere. Gledao sam kako njen narod u prasini buvljaka kupuje sapune i kalodonte i kako panicno traga za starim delovima za pokvarene bojlere. Prica o higijenskim navikama u Srbiji je prilicno komplikovana. Deo te price je svakako i to kad predsednik skupstine ove zemlje (koji cesto nosi beli sal) optuzi jednog opozicionog lidera – za rasnu necistotu. Da li su i prljave lazi deo higijenskih navika?
Naravno, Vrhovna Higijenicarka ima na umu mnogo vise od prizemnog blacenja protivnika Porodice. Ona sanjari o Velikoj Cistki. I svakako pevusi: potrebna je Velika Cistka da se novo drustvo istka. U interesu srpske nacije mora doci do Purifikacije!

Skorpije sa »skorpionima«

Posle velikog aprilskog mitinga g. Draskovic je zamerio ostalim opozicionim govornicima sto nisu vise govorili o »drzavnom terorizmu« i sto nisu odresitije trazili od rezima »obustavu terora«. Obustava terora je, svakako, pozeljan cilj, ali ne znam kako g. Draskovic zamislja tu »obustavu«. Kao deo neke vladine ili skupstinske deklaracije? Sto je jos gore, ovim zahtevom se sugerise da je teror deo neke odskorasnje odluke i taktike rezima. A nije. Teror, cas razblazen cas koncentrisan, jedna je od konstanti ovog rezima, deo njegovog »karaktera« (u znacenju koje je ovom pojmu, u jednom razgovoru za Cahiers du cinema odredio Orson Vels pozivajuci se na poznatu basnu o kornjaci i skorpiji). Rezim se ne moze odreci terora kao sto se ni skorpija ne moze odreci nagona ubilackog uboda (cak i onda kad je on za nju pogibeljan).
»Rasvetljenje zlocina na ibarskoj magistrali« svakako je vazno, ali pokusaji ubistva citavih naroda takodje su za rasvetljavanje. A ubijanje naroda i ubijanje pojedinaca vezuje ista politicka filozofija. Trazenje dokaza, ispitivanje tragova, otkrivanje »vaznih detalja«, gatanje o motivima – sve je to jalov i suvisan posao. Pred nama je muklost i neprovidnost pojedinacnih ubojstava i transparentnost ubijanja kao »politicke filozofije«. »Naruceno ubistvo« je u toj »filozofiji« nacin regulisanja toka dogadjanja, jos vise: sredstvo za oblikovanje sveta po viziji gospodarece druzine.

BA!

Gospodja koja se zove Gajica Sumovic (ili tako nekako) i koja je visoki funkcioner u vladajucoj partiji, nedavno me je oborila s nogu svojim vrlo originalnim i sumovitim shvatanjem demokratije i uloge opozicije. Naime, govoreci okupljenom (i pokupljenom) narodu na nekom mostu obnovljenom sedam dana pre roka (jer nama se zuri u svetlu buducnost) gospodja Sumica Gajic (ili tako nekako) objasnila je da su nam jedina smetnja na tom putu neki ljudi »vodjeni bolesnim ambicijama«. Gospodja Gorjanka Sumatovacki (valjda je tako) porucila je opoziciji da je ucesce u borbi za osvajanje vlasti »bolesna ambicija« (skraceno BA) i da to nije posao prave opozicije. Prava opozicija nikad se ne bori za vlast nego je zdusno, svesrdno i orno podrzava, nikad vlast ne kritikuje niti protiv vlasti mitinguje, nikad nije DO (destruktivna opozicija) vec KO (konstruktivna opozicija), nikad ne kaze NE nego vazda DA. Ono sto nama treba je veselo KO-KO-DA! KO-KO-DA!