Jedan od kamenova spoticanja zemalja »realnog socijalizma« pri zaokretu ka demokratiji su dosijei tajne politicke policije koji spadaju u mocna sredstva vladavine partijske drzave. Oni su sluzili za ucenu a i za kaznjavanje podanika. Zemlje koje su zakoracile ka demokratiji nastoje da ukinu svemoc politicke policije u sklopu prevladavanja partijske drzave i time sto ce unistiti ili barem svima uciniti javno dostupnim pomenute, opake, tajne spise.
U nasoj zemlji jos nema ni ozbiljnog govora o svim tim stvarima. Naprotiv, ne tako davno, pre desetak godina, korisceni su policijski spisi za javno blacenje, preko najtiraznijeg lista – Politike, u paskvili »Vojko i Savle« – uglednih licnosti, a u sklopu politickih obracuna. Oko toga je nastala afera, u kojoj su cak i vrhovi vladajuce partije nastojali da se »ograde« od koriscenja tajnih spisa u politickoj borbi. Zbog toga su izrecene i partijske kazne, sto je recit znak da je rec o stidnom ponasanju (barem kada se pobuni javnost a pocinilac uhvati na delu).
Vremenom, i sve vecom brutalizacijom svakidasnjice, sve je cesca upotreba istih dosijea uz sve manje primetan stid. Naprotiv, funkcioneri rezima se nadmecu u koriscenju »tajnih biografija« svojih politickih protivnika, u cemu prednjaci vodja SRS. Ni pojedine vodje i propagandisti drugih partija ne libe se upotrebe istih metoda. Cak i predsednik Narodne skupstine nalazi za shodno – i normalno – da pred najsirom javnoscu blati politickog protivnika »podacima« koji se mogu naci samo u tajnim – neproverljivim – spisima (etnicko poreklo majke, ideoloski stavovi ujaka, sudbina striceva, veze u inostranstvu i sl.).
Umesto moralnog zgrazanja nad ovakvim ponasanjem vlastodrzaca i njihovih oponasatelja u opoziciji, i dalje se, komotno, koriste tajni policijski dosijei ili se vlastitim preturanjem po tudjim »sumnjivim biografijama« daje izgled tajnih, ali pouzdanih izvora i ne preza se od, takodje, tajnih »crnih spiskova« kandidata za »odstrel«.