Savezna Republika Jugoslavija, koja danas obuhvata samo Srbiju (bez Kosova), proslavila je 27. aprila svoj osmi rodjendan. Tim povodom njen predsednik Slobodan Milosevic uprilicio je prijem na koji nisu bili pozvani predstavnici zvanicne Crne Gore, niti Kosova. Nije bio niko ni iz srpske opozicije, bile su tamo samo pristalice predsednika nepostojece drzave i njegove supruge.
Treca Jugoslavija sklepana je navrat-nanos za 15 dana pre osam godina na Zabljaku, a njen Ustav usvojilo je Savezno vece Skupstine SFRJ kojem je mandat istekao gotovo dve godine pre toga. Ta drzava je proizvod vladajucih socijalistickih partija u Srbiji i Crnoj Gori – SPS-a i tadasnjeg DPS-a. Gradjane Srbije niko nije ni pitao da li zele jos jednu Jugoslaviju. A kad se napravi partijska drzava, onda je sasvim ocekivano da kad se partije posvadjaju i razidju – da se razidje i drzava.
Na praznik se neizbezno namece pitanje: sta je ostalo od Savezne Republike Jugoslavije? Njen predsednik ne sme da ode u Crnu Goru, ni na Kosovo, tako da je on u stvari drugi (zapravo prvi i jedini) predsednik Srbije bez jedne pokrajine. Da se ne bi osecao uskracenim, postao je institucija koja se zove Vrhovni savet odbrane. Mada u Ustavu SRJ pise da to telo cine predsednik SRJ i predsednici Srbije i Crne Gore, to odavno nije tako. Ko moze bolje od nacelnika Generalstaba VJ Nebojse Pavkovica da zna ko mu je vrhovni komandant. A on je nedavno rekao da naredjenja prima od pretpostavljene komande, a to je predsednik SRJ Slobodan Milosevic. »Naredjenja primamo od njega, on komanduje u ratu i miru i mislim da je svima jasno da je on vrhovni komandant« (Podgoricka TV Elmag 23. 04. 2000).
Isti general je izjavio i da VJ ne moze da prihvati zahteve rukovodstva Crne Gore da neka pitanja, poput granicnih prelaza, resavaju zajedno. A komandant Druge armije general Milorad Obradovic zapretio je da »Sedmog bataljona treba da se plase svi oni koji su protiv Jugoslavije i Vojske Jugoslavije«. Nijedan od tih generala se verovatno nije zapitao kako gradjani Crne Gore dozivljavaju vojsku koja im preti i iz cijih vrhova su ocisceni svi crnogorski kadrovi. Ili im to nije vazno.
Svi savezni organi u ovoj drzavi su »savezni« samo u Ustavu i na vratima kabineta funkcionera, jer u donosenju odluka ne ucestvuje vecinska Crna Gora, koja za uzvrat ne daje ni pet para za njihove zakone, odluke i price. O Kosovu da i ne govorimo, tamo vladaju Kusnerovi zakoni. Znaci, skracena Srbija ima dvostruko i to neusaglaseno zakonodavstvo i gomilu raznih vlasti (saveznih, republickih, lokalnih) i funkcionera bezmalo koliko citava Evropska unija. Najveca je nevolja sto njih i njihov »patriotski posao« treba placati, a nemamo para kao Evropska unija.
Saveznu vladu i njenog nelegitimnog prvog ministra Momira Bulatovica vecinska Crna Gora ne priznaje, jer ne predstavlja i ne zastupa njene interese. Da se pitala ta vecinska Crna Gora, Bulatovic kao opozicioni lider i Milosevicev sledbenik sigurno nikada ne bi bio predlozen za saveznog premijera. Nazalost, ona se nije pitala, kao sto se ni danas ni za sta ne pita.
Savezna skupstina je druga tuzna prica. Taj demokratski ukras Milosevicevog rezima gotovo nikad i ne zaseda, a i kad se okupi posao mu je da potvrdi odluke koje su vec negde donesene. Ni u tom parlamentu vecinske Crne Gore nema, jer joj je onemoguceno njeno ustavno pravo da kako sama odluci bira poslanike u Vece republika saveznog parlamenta. Posto se opredelila za vecinski sistem, koji je i Srbija pre nekoliko godina uvela, to joj Beograd jednostavno nije dozvolio, jer Milosevicevom rezimu to nije odgovaralo. Zato u tom skupstinskom domu sada sede clanovi Bulatoviceve partije i nekih drugih opozicionih prosrpskih stranaka iz Crne Gore. Odgovor na to je bio napustanje poslanika Djukanovicevog DPS-a Veca gradjana.
Savezni ustavni sud i njegove »nezavisne« odluke su jos jedna tuzna prica. Kada je pre nekoliko godina Srbija donela zakon da poslanike u Vece republika bira po vecinskom sistemu, taj sud je odlucio da je to sasvim ustavno, a kad je to nedavno odlucila Crna Gora, njihova odluka je bila da je to – neustavno.
Ta cuvena tvorevina zvana SRJ nije priznata od Ujedinjenih nacija, nije clanica MMF-a, Svetske banke, Svetske trgovinske organizacije, OEBS-a, nije clanica nicega jer je niko nece, a u njoj vise fakticki ne stanuju Crna Gora ni Kosovo. Ne priznaje je ni veliki broj njenih gradjana. Mozda je zabljacka Jugoslavija mrtva, ali niko nema hrabrosti da o tome obavesti Milosevica.