Broj 242-243

Dogadjanja
Ko je rekao: Budva?

Sta cemo ako nam i Budvu uzmu? zavapio je, izmedju dva spricera, jedan ugledan beogradski glumac. Mada je u kontekstu kafanskog umovanja o ustavnom »paketu« to izazvalo i smeh na smrknutim facama, bilo je smisleno.
Budva, nekadasnje mesto siromasnih mornarskih udovica, koje u svom jezgru ni dan-danas nema pijacu, nema gosparstvo, nema ciope, a i galebovi ga zaobilaze, sada je grad prepun butikasa, u kucama u kojima »zive« samo letnji gosti i na kojima se danonocno vijore mokri peskiri. Ali, i grad u kojem je bio moguc, i ove godine dostigao zavidan medjunarodni nivo, festival Grad teatar. S pravom je zabrinuo naseg glumca, koji se upravo spremao na put ka jugu.
Dok iz Budve svakodnevno stizu vesti o gostima zvucnih imena, predstavama visokog umetnickog, pre svega misaonog nivoa, u srpskoj kulturi arbitriraju partijske ideoloske sekcije i komisije, izbacuje se Domanovic iz programa manifestacija, stvaraoci mere po podobnosti i patriotizmu, a zvanicnici zamajavaju pravoslavnim, sveslovenskim i slicnim »zbijanjem redova«. U nekim drzavnim medijima cenzurisu se cak i izvestaji sa budvanske feste sto bi, da nije opako, bilo i komicno. Recimo, navede se naziv predstave, ali bez imena autora! Ima ih, medjutim, u emisijama tipa »Radikalski talasi« (TV Palma) gde su, zbog izjava o narastajucem fasizmu, dakako, stavljeni na metu...
Nije otud bez razloga zebnja da ce, vec prvih jesenjih dana u Beogradu, u Srbiji, guzva oko mete biti veoma gusta. Prvi na udaru bice Bitef, kojim su se vlasti uvek dicile (a privatno nikad vise prezirale). Odavno toliko ponuda nije stiglo Bitefu kao ovog leta. Sve sto iole ili mnogo znaci u pozoristu u svetu, zeli da bude u Beogradu tokom septembra. Sa Zapada i Istoka uveravaju da ce sami platiti put, boravak, troskove, samo da dodju.
Vrata su velika, ali otvara ih mali kljuc. Para nema, za ono sto mora da izdrzi domacin. I tim kljucem moze u ovoj situaciji da se zakljuca svaka brava.
Tako ce biti i sa kulturnim i umetnickim ustanovama, posebno onima koje su svojim potencijalom doprinele i uspehu Grada teatra. Izgovor se uvek nadje: ne gusimo mi stvaralacke slobode, samo para ima za prioritete. A prioriteti su, zna se, na svojevrsnoj »beloj listi« deklarisanih, protokolisanih, neokaljanih Budvom, Kotorom, imenima iz »zemalja koje su nas bombardovale«...
U tom smislu, »ako nam uzmu i Budvu« zvuci dugorocno.

Slavica Vuckovic  

© 1996 - 2000 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar