Broj 242-243

Zbivanja

U Sarajevu odrzan prvi sastanak Sarajevskog kolokvijuma o temi: »Subjekti i faktori promena na prostorima bivse Jugoslavije«

Neophodnost demokratskih promena

Hrvatska, Srbija, Kosovo, Bosna i Hercegovina i Crna Gora kao zemlje Jugoistocne Evrope neposredno se suocavaju sa posledicama nedavnih ratova vodjenih na njihovim teritorijama i sa teretom tranzicije od totalitarizma ka demokratiji. Demokratske promene i ekonomske reforme su neminovne, premda mnogo toga jos stoji na putu. Ko su nosioci, koji su glavni cinioci tih promena i sta otezava njihovu brzu realizaciju, bila je tema dijaloga vodjenog 9. i 10. jula u Sarajevu izmedju predstavnika pet nezavisnih medija i strucnjaka za ovu oblast iz ovih zemalja, odnosno teritorija. Sarajevski kolokvijum su organizovali NRTV Studio 99 (Sarajevo), »Republika« (Beograd), »Novi list« (Rijeka), »Kosova sot« (Pristina) i »Monitor« (Podgorica) uz ucesce i podrsku francuske organizacije Liga za obrazovanje. Kolokvijum ce biti stalna institucija koja ce okupljati medije i gradjanske pokrete, a osnovni motiv njenog formiranja jeste neposredan i otvoren razgovor o procesima demokratskih promena u regiji

Akteri i faktori demokratskih promena na politickom, ekonomskom, moralnom i intelektualnom planu jos nisu ozbiljnije definisani. U postkomunistickim zemljama Jugoistocne Evrope ne postoji grupisanje drustvenih slojeva i artikulisanje njihovih interesa sa jasnim ciljevima; taj posao je jos uvek u fazi istrazivanja, pa se cesto cini da mnoge politicke grupe tapkaju u mraku sopstvenih zabluda i da ce promene doci same po sebi. Nezavisni mediji, kao deo i odraz stvarnosti, cesto su konfuzni i pod velikom paskom rezima sve su to pitanja od krucijalne vaznosti za preobrazaj celog regiona. Pakt o stabilnosti Jugoistocne Evrope cija je osnovna politicka filozofija »bice mi dobro ako mom susedu bude dobro« otvara mogucnost ukljucenja svih aktera promena. Ali, da bi se to postiglo potrebno je koordinisati taj rad, objediniti ga stvaranjem zajednickih standarda za celu regiju, bio je osnovni ton uvodnog izlaganja sarajevskog profesora dr Saliha Foca.

Bice mi dobro kad mom susedu bude dobro

On je predstavio politicku sliku Bosne i Hercegovine, ukazujuci ne samo na ekonomske probleme i velike negativne posledice troipogodisnjeg rata, vec i na slozenost kako politickih prilika tako i drustvene ustrojenosti. Bosna i Hercegovina se jedva moze nazvati drzavom jer, s jedne strane, imamo dva entiteta koja se ponasaju potpuno samostalno, a i unutar same Federacije BiH imamo dalju feudalizaciju teritorije i vlasti na njima zahvaljujuci kantonalnoj organizovanosti. Svaki je kanton drzava za sebe sa prevelikim ovlascenjima, sto negativno utice na sagledavanje celovite slike o glavnoj temi Kolokvijuma, naime, ko su subjekti promena. Iznoseci probleme koje su proizveli politicki cinioci sa nacionalistickim predznakom, Salih Foco je posebno naznacio da u Bosni i Hercegovini civilni pokreti imaju presudan znacaj kada je rec o demokratskoj transformaciji.
Ruzdi Kadriu, direktor i glavni i odgovorni urednik pristinskog lista Kosova sot, u svom izlaganju posebnu paznju je posvetio problemima sa kojima se danas suocavaju stanovnici Kosova: posledice rata u vidu razorene ekonomije, preko 150 000 spaljenih kuca i opsta nesigurnost gradjana. Kadriu smatra da je danas na Kosovu veoma tesko govoriti o demokratskim preobrazajima, jer je Kosovo pod medjunarodnom vojnom i civilnom upravom. On smatra da ce medjunarodna zajednica ipak uspeti da donese slobodu i sigurnost za sve gradjane bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost i da su predstojeci izbori na jesen kljuc za resenje pitanja ne samo Kosova, vec uspostavljanja demokratskih odnosa na Kosovu kao i stvaranje poverenja medju gradjanima. On je kao glavnog krivca za narusavanje vekovno dobrih odnosa izmedju Srba i Albanaca imenovao rezim Slobodana Milosevica koji je svojom rigidnom i nasilnickom politikom doprineo da Kosovo bude u situaciji u kojoj se sada nalazi.


Direktan TV prenos tokom dva dana

Zanimljivost vezana za prvu sesiju Sarajevskog kolokvijuma bila je ta da je citav tok dvodnevnog skupa direktno prenosila NRTV Studio 99, jedna od najgledanijih televizija u glavnom gradu Bosne i Hercegovine. Skup se, naime, odrzavao u samom studiju ove Televizije u Skenderiji. »Ovo je jedinstven eksperiment«, rekao je na pocetku sastanka direktor ove TV kuce i sam ucesnik u razgovoru Adil Kulenovic. »Zeleli smo da nasim brojnim gledaocima pruzimo neposredan uvid u rad Kolokvijuma«.
Iako nije bilo ukljucivanja u program, interesovanje je bilo veliko, gledaoci su neprekidno zvali i, prema Kulenovicevim recima, cak 90% je bilo veoma zadovoljno osnovnim tonom kao i porukama koje su se cule tokom razgovora.



Slicno vidjenje je imao i profesor Ekonomskog fakulteta u Pristini dr Rifat Bljaku koji kao osnovni subjekt demokratskih promena vidi tri politicke partije kosovskih Albanaca (Demokratski savez Kosova, Demokratska partija Kosova i Savez za buducnost Kosova) kao i Srpsko nacionalno vece, koje vodi »razumni i nacionalno tolerantni vladika Artemije«. Te snage kod Srba i kod Albanaca mogu Kosovo povesti putem prosperiteta i demokratije zapadnog tipa, smatra Bljaku. On je pozdravio ovaj dijalog ljudi slicnih politickih gledista i slicnih demokratskih nazora koji, iako dolaze iz ratom zavadjenih sredina bivse zajednicke drzave, pokusavaju da dodju do zajednickih resenja.

Demistifikovati politiku

Dr Nebojsa Popov, glavni urednik Republike, smatra da glavno pitanje na koje treba dati odgovor jeste: da li su promene moguce i, ako jesu, ko je ona osnovna drustvena snaga koja treba da iznese njihov teret, od kojih cinilaca to zavisi i kakva je uloga medija u svemu tome. On je objasnio da Republika pomno prati i registruje sve sto se dogadja ne samo na politickoj sceni Srbije i Crne Gore, vec i citavog regiona Jugoistocne Evrope, jer su i mediji, ukljuciv Republiku, zapravo drustveni akteri, a ne nemi posmatraci onoga sto se oko njih zbiva. Zadatak medija nije samo da prenesu vest, da serviraju informaciju, vec i da prepoznaju kljucne faktore i subjekte koji vode put promena, da demistifikuju politiku kao navodno nedodirljiv fenomen jedino sposoban i »zaduzen« za demokratske reforme. To je osnovni smisao postojanja i delovanja Republike, istakao je Popov i dodao da se i pristupilo organizovanju Sarajevskog kolokvijuma upravo zato sto mediji mogu odigrati znacajnu ulogu u otkrivanju i osvetljavanju onih drustvenih procesa i zbivanja kao sto su protesti gradjana, sto je bio slucaj u Srbiji 1996/97. posle izborne kradje glasova i koji traju sa vecim ili manjim intenzitetom i danas, a koji se cesto namerno zamagljuju i precutkuju. Nebojsa Popov je istakao izbornu smenu vlasti kao osnovni princip koji jos nije preovladao u svesti mnogih ljudi, narocito politicara vladajucih stranaka u mnogim drzavama bivse Jugoslavije. Ali, ohrabrujuci rezultati januarskih izbora u Hrvatskoj, lokalnih izbora u Bosni i Hercegovini, kao i analize i procena da bi tri cetvrtine gradjana Srbije u ovom trenutku glasalo za promene, a ne za rezim Slobodana Milosevica obavezuju na maksimalno pracenje svih zbivanja i ucestvovanje u njima, jer su i mediji deo sveukupne demokratske transformacije.

Nade u promene uvek ima, istakao je dr Ivan Prpic, profesor na Fakultetu politickih nauka u Zagrebu, i dodao da je u Hrvatskoj zaista ostvaren princip mirne, izborne smene vlasti. Medjutim, jos uvek se ne moze govoriti o ozbiljnim demokratskim reformama, delom zato sto je mozda jos uvek rano s obzirom da nova vlast postoji jedva pola godine, a delom i zato sto ona crpe nasledjenu svest stare vlasti. Kao sto Tudjmanova Hrvatska nije jasno definisala sebe kao modernu drzavu u teorijskom smislu te reci, jer svaka drzava za razliku od imperije mora imati jasno odredjene spoljne granice (Hrvatska je pokusajem deobe Bosne, zajedno sa Srbijom, pokazala da te granice nema), tako i nova vlast jako sporo prilazi najavljenim ustavnim reformama. Od stepena tih reformi zavise ozbiljni drustveni rezovi. Otpori koji postoje u pogledu tih promena dovode u sumnju iskrenu zelju vlasti za ozbiljnom demokratizacijom u evropskom smislu. Profesor Prpic je zakljucio da je situacija u Hrvatskoj u tom smislu mnogo bolja nego u Srbiji ili Bosni i Hercegovini, ali da je pred gradjanima Hrvatske jos veoma dug put do Evrope. 
Stepen unutrasnje demokratizacije Crne Gore profesor Podgorickog univerziteta dr Milan Popovic je ocenio nedovoljnim sa aspekta zahteva modernih politickih i ekonomskih tokova. Te promene su, prema njegovom misljenju, vise plod odrzavanja politickog statusa quo nego ozbiljne resenosti da se promene zaista dogode. Ipak, u poslednjih nekoliko godina u Crnoj Gori je napravljen veliki iskorak u tom pravcu, jer je vlast javno raskinula sa nekom vrstom boljsevickog kontinuiteta, iz cega su proizasli sukobi sa zvanicnim Beogradom cija je politika upravo suprotna.

Kljuc resenja unutrasnji dijalog

Popovic smatra da je u Crnoj Gori situacija politicki veoma zapaljiva, da postoji dubok politicki, ali i drustveni raskol koji, u cilju mira i stabilnosti Crne Gore i citavog regiona Jugoistocne Evrope, valja prevazici sto pre. Njegovo vidjenje tog prevazilazenja jeste unutrasnji dogovor dve kljucne politicke snage: vladajuce Demokratske partije socijalista i opozicione Socijalisticke narodne partije. Medjunarodna zajednica vodi realpolitiku, ona je pragmaticna, ali to moze osim pozitivnih efekata imati i negativne, jer ta politika cesto nije preventivna, ona poseduje veliki broj nepoznanica kada je u pitanju drzavno-pravni status ove republike, a samim tim i kada je u pitanju mir na ovim prostorima. Ostaje, medjutim, nada da ce se otvoriti unutrasnji dijalog koji treba da bude osnova za izlazak iz politicke krize, a tek po njenom okoncanju moglo bi se govoriti o ozbiljnim drustvenim promenama i reformama u evropskom smislu reci. Popovic je istakao da kao glavne aktere promena vidi obe partije, pomirene i usmerene ka civilizacijskim procesima napretka.

Drago Pilsel, teolog i novinar iz Zagreba, govorio je o potrebi duhovnog objedinjavanja prostora Jugoistocne Evrope, na nacin pune verske tolerancije. U ekstremnom krilu na Kaptolu ne gleda se povoljno na ideje multikonfesionalnosti. Mnogi teolozi oko Glasa koncila osudili su ideje o stvaranju jedinstvenog duhovnog prostora koji bi bio tolerantno otvoren za sve konfesije, istakao je Pilsel i dodao da ti ljudi naprosto smatraju da to »Hrvatskoj nije potrebno«. To podseca na politicke tvrdnje pronacionalnih i ekstremno nacionalnih stranaka da »Hrvatskoj nije potreban dijalog sa zemljama Jugoistocne Evrope, odnosno Balkana jer Hrvatska nije Balkan i moze potpuno sama uci u evropske integracije«. On se zalozio da u rezoluciju sa ovog skupa udje njegov predlog o potrebi povezivanja unutar regije ne samo politicki, ekonomski i kulturno, vec i duhovno, dakle religijski, postujuci sve kulturne i nacionalne identitete. Pilsel je izrazio uverenje da bi ukljucivanje njegovog predloga u zakljucke ovog razgovora moglo posluziti kao tema za razmisljanje da se na zagrebackoj konferenciji Pakta o stabilnosti tokom novembra ove godine i ovaj segment eventualno inkorporira u rezoluciju koja ce tamo biti doneta.
Verica Barac, predsednica Gradjanskog parlamenta Srbije, upoznala je skup sa istorijatom nastanka ove institucije. Ona je govorila o spontanom okupljanju gradjana Cacka, Leskovca, Nisa, nesto kasnije i mnogih drugih gradova u Srbiji koji su, zgrozeni NATO bombardovanjem, kao toboznjim sredstvom borbe protiv zla, ali i represijom Milosevicevog rezima za vreme tzv. ratnog stanja, ustali u odbranu svojih interesa. Gradjanski parlament je artikulisao to nezadovoljstvo, tu pobunu nezasticenih ljudi, nezasticenih od drzavnog terora s jedne i bombi NATO-a s druge strane. Gradjani znaju izvor svojih problema, ali smatraju da se na nasilje ne moze i ne sme odgovoriti nasiljem, istakla je Verica Barac.

U podnozju demokratskih propileja

Zlatoje Martinov, saradnik Republike, govorio je o izborima kao glavnom putu demokratskih promena. Izbori su samo prvi korak ka demokratiji, ne i sama demokratija. Kad jedna zemlja odrzi fer i stvarno slobodne izbore, moze se reci da je tek u podnozju demokratskih propileja. Ali, to je pravi i jedini put da se zakoraci i na same stepenice. U Srbiji do sada, nazalost, nisu obezbedjeni slobodni i fer izbori sto dokazuju svi izvestaji medjunarodnih posmatraca. Posto izborni proces nije bio pod javnom kontrolom nema ni izborne transparentnosti koja je jedna od vaznih determinanti regularnosti izbora, smatra Martinov. On je uspeh vladajuce partije, odnosno koalicije vladajucih partija na svim do sada odrzanim izborima (osim, naravno, na lokalnim iz 1996) doveo u vezu sa faktorima istorijskog nasledja i kulturno-antropoloskih obrazaca na kojima se temelji srbijansko drustvo, ali i faktorom vladine manipulacije tokom izbornog procesa u najsirem smislu te reci. Kada je rec o akterima i faktorima promena, on je narocito apostrofirao deo apstinirajuceg birackog tela od cak prosecno 35% koji neizlaskom na izbore izrazava svoje nezadovoljstvo. To je validan indikator koji ukazuje da pored trecine glasova koje je opozicija dobijala kad god je bila udruzena i kad je jasno artikulisala svoj program i svoje ciljeve, ova trecina obezbedjuje sigurnu pobedu uprkos ocekivanom procentu drzavne manipulacije. Ali, centralno pitanje ce biti kako privoleti veci deo apstinencionog elektorata da bude nosilac politickih promena. Mozda je resenje upravo u permanentnom radu i okupljanju oko Gradjanskog parlamenta Srbije i drugih civilnih organizacija, dok nezavisni mediji treba da svesrdno pomognu taj proces, sto uostalom Republika uveliko radi, smatra Martinov.
Dragos Ivanovic, predsednik Saveta Republike, narocito se zalozio za jasnu distinkciju izmedju javnog mnenja i javnosti. Javno mnenje je nesto sto je kratkog daha, sto se moze »napumpati«, pa onda posle izvesnog vremena sve splasne, a da se stvari ozbiljnije ne promene. Javnost je konstanta, a zadatak novinara i medija jeste da se mora permanentno raditi na kreiranju javnosti koja bi bila kriticki raspolozena prema nosiocima politicke vlasti ali i prema radu svih drugih. On je naveo primer da u Srbiji vlast gusi medije pre svega sa ciljem da ugusi javnost, da otupi njenu kriticku ostricu kako bi sebi obezbedila vremenski dugu, ako vec ne i vecnu vlast.

Izgraditi javnost, ne javno mnenje

Primeri hapsenja i fizickog nasilja nad alternativom, pre svega nad u Srbiji vrlo popularnom studentskom organizacijom Otpor odraz je takve intencije rezima. Ili primer nezavisnih sindikata koji su jedini pravi, autenticni predstavnici radnistva jer su nastali ne nekom naredbom odozgo nego upravo iz potrebe radnika da artikulisu svoj osnovni interes. Zato se mora u okviru ovakvih diskusija mnogo vise racuna povesti o tim samoniklim procesima, tim jezgrima buducih demokratskih reformi, nukleusima promena. Ivanovic se posebno zalozio da u zajednicku izjavu Sarajevskog kolokvijuma obavezno udje tacka koja bi jasno i nedvosmisleno formulisala rad na izgradnji javnosti kao prostoru racionalnog dijaloga.
Neven Santic, urednik rijeckog Novog lista, izlozio je osnovne probleme sa kojima su suoceni mediji u Hrvatskoj. Posle Tudjmanove smrti i demokratskih izbora pocetkom ove godine, kada je doslo do izborne smene vlasti, pritisak na medije je bitno opao, ali to ne znaci da mediji u svom delovanju nemaju nikakvih teskoca. One su pre svega sadrzane u sve oskudnijim finansijskim sredstvima kada se radi o slobodnim i nezavisnim medijima, ali i losim novinarskim kadrovima sto je u tesnoj korelaciji. Drzavni mediji su postali manje pristrasni u izvestavanju, ali su u profesionalnom smislu i dalje veoma losi, bezlicni. Tome doprinosi i novo rukovodstvo tih medija, narocito na HRT-u, koje javno izjavljuje kako »nije ucestvovalo u postavljenju losih kadrova« pa nece obavljati »niciji prljavi posao«. Novi list ostaje na svojim pozicijama objektivnog i kritickog izvestavanja o svim drustvenim zbivanjima i pokusava, sa svoje strane, da doprinese razvoju civilnog drustva, ali i identifikaciji nosilaca promena, istakao je Santic.


Dijalog, a ne monolog

»Bio sam na brojnim okruglim stolovima, razgovorima, dijalozima, kako u Bosni tako i u inostranstvu. Bio sam pregovarac u svim politickim razgovorima o resenju bosanske krize, ucestvovao sam u Dejtonu na mirovnim pregovorima, ali nigde nisam video ovakav konstruktivan prilaz temi«, istakao je dr Ivo Komsic, predsednik Hrvatskog nacionalnog vijeca u Bosni i Hercegovini, koji je aktivno radio na donosenju zavrsne izjave sa Sarajevskog kolokvijuma.
Nebojsa Popov je podrzao ovakvo misljenje dodajuci da se »tokom ova dva dana u Sarajevu, u ratu tesko ranjenom gradu cije se rane jos uvek jasno vide, vodio razgovor pun uvazavanja, tolerancije, vodio se pravi dijalog, a ne dosadni monolog i to je pored zakljucaka koje smo doneli najvazniji rezultat«.



Bojan al Pinto-Brkic, saradnik Republike, upozorio je da se mnogo govori o Milosevicu, kao da je za sve kriv iskljucivo on. On jeste kriv za mnogo toga, to nije sporno, istakao je Bojan al Pinto-Brkic, ali bi bilo veoma pogresno ako Milosevic bude alibi za neuspeh u izgradnji demokratskog drustva i u promenama svih vrsta, ukljucivanja u evropske integracije i slicno. Potrebno je da se svi zaloze za medjusobnu toleranciju, za mir u regionu, da u svom delovanju uticu na svoje vlade da obezbede nesmetanu cirkulaciju ljudi, robe i znanja, da se ukinu vize, jer ono sto pojedinca, dakle gradjanina interesuje, jeste kako ce bez prepreka doputovati u posetu svom prijatelju ili rodjaku iz Srbije, Hrvatske, Bosne ili Makedonije. Samo tako ce se moci govoriti o integraciji ovog prostora nekad zajednicke drzave, a ne praznim pricama o Milosevicu.

Milosevic kao alibi

Milosevica treba ostaviti po strani jer on, okruzen sankcijama, ekonomski oslabljen, nije pretnja svetu i Evropi u takvom stepenu da bi to iziskivalo sve mere koje se sada preduzimaju. Te mere direktno stete razvoju demokratije u Srbiji, ne stete Milosevicu, smatra Bojan al Pinto-Brkic.
Dr Ivo Komsic, reagujuci na izlaganje Bojana al Pinto-Brkica podsetio je da je Milosevic optuzen za ratne zlocine i da on svakako snosi glavnu odgovornost za krvav raspad SFRJ, za zlocine koji su se potom dogodili, za traume stotina hiljada ljudi. To bi bilo kao kada bismo raspravljali npr. o holokaustu pa rekli: da, to je uzasno ali sta sad da se radi, Hitler je mrtav, zivot ide dalje. Iako je mrtav, on je direktno prouzrokovao jevrejsku tragediju i traumu. U tom smislu nema abolicije za Milosevica. Opet, s druge strane, ne treba zaista sve neuspehe u radu, u ekonomiji, u kulturi, u licnom zivotu i slicno pripisivati samo Milosevicevim ratovima koje je vodio protiv mnogih. Treba realno proceniti za sta su krivi ratovi i beda koju oni sobom nose, a za sta smo mi sami krivi, smatra dr Ivo Komsic.
Erik Favej (Eric Favey), clan rukovodstva francuske organizacije Liga za obrazovanje, koja je dala podrsku formiranju institucije Sarajevski kolokvijum, istakao je da je prijatno iznenadjen tonovima ovog razgovora. Lepo je videti da ljudi iz nekad zaracenih strana sede jedni kraj drugih i razgovaraju na civilizovan nacin o buducnosti Balkana, odnosno prakticno o svojoj buducnosti. On je rekao da ce Liga za obrazovanje, nakon njegovog izvestaja o uspesnosti ovog skupa jos vise akcentovati neophodnost dijaloga i ukljucenje ovih nezavisnih medija u razgovore o integracionim procesima na podrucju Jugoistocne Evrope. 
U slicnom tonu govorio je i Marsel Devernje (Marcel Devergne), direktor Letnjeg univerziteta za komunikacije u Urtenu (Francuska), koji je preneo svoju zahvalnost organizatoru ovako uspelog dijaloga pet nezavisnih medija o vaznim pitanjima kao sto je identifikovanje pravaca promena i njihovih nosilaca. Komunikacija je oduvek bila neophodna jer naprosto nema nikakve razlike izmedju komunikacije i informacije. Informacija je znanje, a znanje stvara drugaciju sliku sveta od neznanja i doprinosi toleranciji i razumevanju. Istakavsi da je obisao mnoge neuralgicne tacke kao i svetske gradove koji su bivali razarani u gradjanskim ratovima poput Bejruta, ali i Sarajeva, on je izrazio nadu da ce i ovaj Kolokvijum doprineti ekonomskoj i kulturnoj integraciji na ovim prostorima.
Adil Kulenovic, direktor sarajevskog NRTV Studio 99, koji je bio domacin skupa, zahvalio je svim ucesnicima u raspravi, naglasivsi da je ovo tek prvi sastanak ove vrste i da ce se druga sesija Sarajevskog kolokvijuma, po zelji vecine, odrzati tokom septembra kako bi se pripremili predlozi za Konferenciju Pakta o stabilnosti Jugoistocne Evrope, novembra u Zagrebu, na kojoj ce ucestvovati i ovih pet medija.

Zlatoje Martinov

© 1996 - 2000 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar