Broj 242-243

Dogadjanja
Nase globalno zlo

Nelegalne ustavne promene i upravo doneti zakoni u Saveznoj i Skupstini Srbije jos vise suzavaju mogucnosti za demokratski rasplet krize

Toliko smo se vec familijarizirali sa zlom da smo cak prestali da ocenjujemo i meru i tempo naseg propadanja. Za samo poslednjih mesec dana doslo je do nove serije autoritarnih mera ustavne promene su jos vise ucvrstile autokratsku Milosevicevu vlast, Crna Gora je prakticno izopstena iz federacije, novi izborni zakoni su i ono malo mogucnosti demokratskih izbora obesmislili, novi Zakon o javnim preduzecima jos vise je ogranicio ionako tanku lokalnu samoupravu, represije i hapsenja clanova Otpora i opozicionih stranaka nastavlja se razdeseno, valjda da bi se sto spremnije docekao antiteroristicki zakon, koji ce konacno da zatre svako drugo misljenje.

Duboki koreni ratobornosti

Da li ce nam iz ovih crnih oblaka bog Mars uskoro poslati nove munje i gromove nezahvalno je predvidjati. Ali se zato ne mogu tako lako prenebregnuti neka poredjenja koja se prosto sama po sebi namecu. Milosevic je, na primer, nedavno primio dve poklonstvene delegacije, najpre delegaciju Srba sa Kosova, a zatim delegaciju crnogorskih plemena (!), koje su mu izrazile duboku lojalnost. Iskustvo nam pokazuje da je primanje lokalnih vodja zlokobni znak o pravim namerama glavnog vozda. Tako je Milosevic svojevremeno, kada je radio na osvajanju delova Hrvatske i Bosne i Hercegovine, na svoj divan primao Karadzica i Mladica iz RS, Babica i Martica iz nekadasnje RSK. On je na taj nacin svima davao na znanje da drzava Srbija jos nije dovrsena, da njene granice nisu konacne, a dokle god su granice aktuelne, aktuelni su i ratovi. Tako je sada i sa Crnom Gorom.

Neki su skloni da kazu da je Milosevic ocajnik koji se, priteran uza zid haskom optuznicom i narodnim nezadovoljstvom, brani iznudjenim sredstvima. Da li je on bas tako inferioran? Sve okolnosti ukazuju na to da agresivnost bracnog para na vlasti ima dublje korene, da njihova ambiciozna ratobornost seze mnogo dalje. Polovinom jula Mira Markovic, preko Politike, plasi celo covecanstvo americkom opasnoscu koja se nadnela nad svetom u vidu globalizacije i kaze: »Nema, dakle, drugog izbora za potencijalnu koloniju, preostali, i pri tom, veci deo sveta, nego da se ujedini i pruzi zajednicki i organizovan otpor«.
Samo dva dana kasnije i celnici SPS, povodom desetogodisnjice svoje partije, ponavljaju iste teze i duvaju u iste ratne trube. U svom proglasu i oni tvrde da je nasilje prema ljudima i nacijama danas u svetu globalan proces. »Zato je potreban i globalni otpor.« Iz tako pateticne misije za spasavanjem i usrecivanjem sveta to potvrdjuje cela istorija dvadesetog veka mogu da izadju samo nedogledne tragedije. Naravno, svet ne mora mnogo da brine za sebe zbog ove bolesne ambicije, ali taj svet, a pogotovo mi ovde, ne mozemo da ostanemo ravnodusni pred onim sto ova privatna ludost moze jos da pocini nama samima.
Kada neko ima tako zamasnu teznju da udruzi ceo svet, taj mora najpre da poravna sve neravnine u sopstvenoj sredini. Zato se u proglasu SPS kaze i ovo: »Kada se zemlja brani od zla nadvijenog nad njom, svi moraju da budu zajedno, i stari i mladi, radnici i seljaci, i vernici i ateisti, i visokoobrazovani i laici, kao i oni koji misle da su se definitivno razisli i posvadjali«. Nase unutrasnje zlo mora biti globalno, ili ga nece biti.

Rezim za korak ispred opozicije

Za buducnost Srbije sada je najinteresantnije kako ce se opozicija suociti sa ovim najnovijim talasom rezimskog nasilja. U ovoj vecitoj igri politickog nadmetanja, nametljiva vlast je stalno za korak ispred neinventivnih opozicionih stranaka. Kada je, recimo, pre nekog vremena rezim najavio odrzavanje izbora, opozicija se odmah bacila na pravljenje zajednickih odbornickih lista. I tu se opet pokazalo koliko je njihova kvalifikovanost i spremnost za saradnju suplja sa svih strana. Jedni su za izlazenje na izbore, drugi nisu (Draskovic). Jedni su uvereni da je tesko dobiti izbore protiv ovakvog rezima, drugi tvrde da ne postoje izbori koje Milosevic moze da dobije, bez obzira na sve trikove (Djindjic). U pravljenju izbornih lista gotovo svi su ispoljili tako neumerene zahteve da bi ih i povecanje odbornickih mesta za 200 odsto tesko zadovoljilo. Vojvodjanska opozicija, opet, za lokalne izbore trazi 51 odsto, a mozda i vise odbornickih mesta, sto je u beogradskim opozicionim centralama izazvalo zestoku srdzbu. Jednostavno, u planiranju zajednickih predizbornih akcija nema promisljene strategije i samopouzdanja, vise se ide za impresijama i uskogrudim interesima.
Rezim je odavno navikao da rukovodi krizom i da se u njoj udobno smesta; opozicija i dalje plitko ore i iz takve njene setve tesko moze da izraste ista bolje. To samo jos vise uvecava nase opste zlo.

Dragos Ivanovic 

© 1996 - 2000 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar