"Republika"

	Broj 242-243

*Dogadjanja* Reagovanja Crne Gore na promene saveznog Ustava Ubijanje trece Jugoslavije Republicki parlament je 7. jula doneo Rezoluciju o zastiti prava i interesa Crne Gore i njenih gradjana u kojoj se kaze da ta republika ne priznaje nijednu odluku koja je usvojena bez ucesca njenih legitimnih predstavnika Promenama saveznog Ustava bez pitanja i iza ledja zvanicne Crne Gore sustinski je prestala da postoji treca Jugoslavija kao zajednica ravnopravnih republika Srbije i Crne Gore. Usvojenim amandmanima Crna Gora je definitivno izgubila svaku mogucnost da utice na izbor predsednika SRJ, na odluke koje donose savezni parlament i svi drugi savezni organi. Poslanici Veca republika i Veca gradjana Savezne skupstine 6. jula su dvotrecinskom vecinom usvojili, a zatim odmah i proglasili amandmane na Ustav SRJ. U vecernjim satima 7. jula pocelo je zasedanje Skupstine Crne Gore, koje je trajalo oko osam casova u vrlo napetoj i mucnoj atmosferi. Oko tri sata ujutro 8. jula parlament je vecinom glasova usvojio Rezoluciju o zastiti prava i interesa Republike Crne Gore i njenih gradjana u kojoj se kaze da ta republika ne priznaje nijedan akt usvojen bez njenih legitimnih predstavnika. Za Rezoluciju je glasalo 36 poslanika, protiv 18, dok je 11 poslanika SNP na celu sa potpredsednikom Predragom Bulatovicem pre glasanja napustilo salu. Ponasanje poslanika SNP povodom promena saveznog Ustava pokazalo je da u toj stranci izgleda postoji duboki raskol. Tako pripadnici tzv. podgorickog krila nisu ni na ovoj sednici Skupstine diskutovali, ni glasali, dok su oni iz tzv. beogradskog krila bili glasni i jasni. Tako je Zoran Zizic tvrdio da su izmene Ustava »iznudjen potez za jacanje savezne drzave i odbrambeni gest da se sacuva SRJ od onih ciji je osnovni cilj rusenje Jugoslavije. Vise se ne mogu blokirati funkcije savezne drzave i zato se ljute gospoda iz vladajuce koalicije. Odgovorno tvrdim da nema unitarizacije«. O promenama saveznog Ustava oglasili su se i pravosudni autoriteti Crne Gore. Tako je Ratko Vukotic, predsednik Vrhovnog suda, ocenio da »Jugoslavija kao federalna drzava vise ne postoji, da Crna Gora kao federalna jedinica i gradjani Crne Gore kao ravnopravni gradjani u SRJ vise ne postoje kao ustavna kategorija. Promjene Ustava SRJ su politicko i pravno nasilje. Ovom pravu moramo odreci karakter prava«. A sudija Ustavnog suda Blagota Mitric kaze da je promena saveznog Ustava mimo znanja i saglasnosti jedne federalne jedinice politicki neozbiljna, a pravno neodrziva. »Iz tih promjena za Crnu Goru proisticu dvije pogubne cinjenice. Prva je da kandidat iz Crne Gore nikad ne moze biti izabran za predsjednika savezne drzave, cime se direktno rusi clan 97 Ustava SRJ. Druga je sto vise ne postoji ustavna mogucnost da se zastiti ravnopravnost Crne Gore sa Srbijom, jer Vijece republika vise to nije, vec vijece stranaka ciji politicki programi i ideologije ne mogu garantovati ravnopravan status Crne Gore. Naprotiv.« Crnogorski predsednik Milo Djukanovic je na redovnoj konferenciji za stampu 10. jula u Podgorici rekao: »Mi smo ozbiljna drzava koja ce, dok je u zajednici, sama propisivati nacin izbora za svoje predstavnike u gornji dom zajednickog parlamenta. Kreatori ove ujdurme vjerovatno su ocekivali da ce Crna Gora uljeteti u zamku ratnog scenarija, da ce reagovati nervozno i ishitreno i dati beogradskom rezimu povoda da otpocne konacno jos jedan ratni konflikt na ovim prostorima, putem kojih se vec deceniju odrzava na vlasti. Umjesto toga su crnogorska vlada i parlament u redovnoj proceduri i drzavnicki stalozeno predlozili i usvojili Rezoluciju o zastiti prava i interesa Crne Gore«. On je istakao i da, obzirom da se Skupstina opredelila da ne prihvati nijedan propis donesen na saveznom nivou bez prisustva legitimnih predstavnika Crne Gore, ova republika sasvim sigurno nece ucestvovati na saveznim izborima, ako budu odrzani pod uslovima koje odredjuju amandmani na Ustav SRJ. Djukanovic je rekao i da su mu do kraja jasni motivi jugoslovenskog predsednika za potez koji je povukao, ali da zdrav politicki razum tesko moze razumeti cime su se rukovodili »Milosevicevi Crnogorci« bez kojih nije mogla da se izvede ta ustavna diverzija. »Akteri tog dogadjaja odigrali su u nelegitimnoj Saveznoj skupstini drugi cin Podgoricke skupstine, nakon koje je Crna Gora dvadesetih godina ovog vijeka izgubila i svoje ime i svoju drzavnost.« *Jasna Kesic*

Posaljite nam vas komentar