Pocetkom decenije drzava je sa stednih uloga gradjana uzela 6,5 milijardi maraka, bez njihove dozvole. Nijednom od vlasnika 3,3 miliona deviznih knjizica niko se nije izvinio zbog pljacke, niti uputio saucesce rodbini (ako su je imali) preminulih 700 000 stedisa. Prezivelima, a prema podacima Udruzenja deviznih stedisa Srbije, oko 80 odsto njih stariji su od 80 godina, drzava je odlucila da vrati nesto vise od polovine novca koji im je otela. Saveznim Zakonom o izmirenju obaveza po osnovu stare devizne stednje gradjana (iz 1998) Srbija je obecala da ce do 2011. godine isplatiti vlasnicima deviznih knjizica 3,61 milijardu DEM. Isplata prve rate u iznosu od 150 maraka pocela je u junu, a s njom su u javnost krenuli i mastoviti modeli, poneki krajnje morbidni, za namirenje drzavnog duga. Tako je prva dama srpskog bankarstva Borka Vucic predlozila da se ostarelim i osiromasenim stedisama umesto deviza ponudi »tajm sering«, aranzman od sedam dana letovanja godisnje u banjama i na planinama, sa rokom koriscenja od sto godina. Od drugih neozbiljnih ideja za sada je glatko prosla ona o privremenoj, nezvanicnoj devalvaciji dinara.
Specijalno za isplatu devizne stednje novoformirani Savet jedinstvenog trzista i Upravni odbor Udruzenja banaka Jugoslavije, a na predlog Savezne vlade, podigli su vrednost DEM sa zvanicnih sest na 20 dinara. Novi kurs obelodanio je guverner NBJ Dusan Vlatkovic, a vazi od 27. maja pa narednih sest meseci. Monetarne vlasti su tako namamile stedise da za svojih 150 DEM uzmu 3000 dinara, a onima koji su zapeli za cvrstu valutu u julu su ponudile – zlatnike. Banke su narucile i dobile od NBJ oko 8500 zlatnika, svaki navodno vredan nesto vise od 150 DEM, taman koliko za mamac lakomima koji bi nesto da ucare. Stedise ova ponuda, izgleda, nije impresionirala, vecina i dalje hoce pare, i to devizne. U bankama, medjutim, nema ni dovoljno dinara, ali dok ih ima, preporucuje Branko Radulovic, clan Grupe 17, »uzmite sta se daje, jer s drzavom se nikad ne zna«. U prvoj polovini godine spoljno-trgovinski deficit bio je veci od dve milijarde maraka, a dug inostranstvu po glavi stanovnika narastao je na oko 2400 DEM. Prema proceni Radulovica, priliv od izvoza u drugom polugodistu nece biti veci od 75 miliona maraka, a za prvi devizni paket stedisama drzava treba da plati 183 miliona DEM. Buduci da je rezim uskratio izvozno-uvozne dozvole preduzecima sa »bele liste« Evropske unije, dakle upravo onima koja mogu da posluju sa zemljama teskih valuta, malo je verovatno da ce drzava prikupiti devize za vracanje duga stedisama.