Broj 242-243

Dogadjanja
Devizni krug dinarom

Da bi vratila stedisama deo nelegalno uzetih para drzava je na sest meseci promenila kurs valute

Pocetkom decenije drzava je sa stednih uloga gradjana uzela 6,5 milijardi maraka, bez njihove dozvole. Nijednom od vlasnika 3,3 miliona deviznih knjizica niko se nije izvinio zbog pljacke, niti uputio saucesce rodbini (ako su je imali) preminulih 700 000 stedisa. Prezivelima, a prema podacima Udruzenja deviznih stedisa Srbije, oko 80 odsto njih stariji su od 80 godina, drzava je odlucila da vrati nesto vise od polovine novca koji im je otela. Saveznim Zakonom o izmirenju obaveza po osnovu stare devizne stednje gradjana (iz 1998) Srbija je obecala da ce do 2011. godine isplatiti vlasnicima deviznih knjizica 3,61 milijardu DEM. Isplata prve rate u iznosu od 150 maraka pocela je u junu, a s njom su u javnost krenuli i mastoviti modeli, poneki krajnje morbidni, za namirenje drzavnog duga. Tako je prva dama srpskog bankarstva Borka Vucic predlozila da se ostarelim i osiromasenim stedisama umesto deviza ponudi »tajm sering«, aranzman od sedam dana letovanja godisnje u banjama i na planinama, sa rokom koriscenja od sto godina. Od drugih neozbiljnih ideja za sada je glatko prosla ona o privremenoj, nezvanicnoj devalvaciji dinara.
Specijalno za isplatu devizne stednje novoformirani Savet jedinstvenog trzista i Upravni odbor Udruzenja banaka Jugoslavije, a na predlog Savezne vlade, podigli su vrednost DEM sa zvanicnih sest na 20 dinara. Novi kurs obelodanio je guverner NBJ Dusan Vlatkovic, a vazi od 27. maja pa narednih sest meseci. Monetarne vlasti su tako namamile stedise da za svojih 150 DEM uzmu 3000 dinara, a onima koji su zapeli za cvrstu valutu u julu su ponudile zlatnike. Banke su narucile i dobile od NBJ oko 8500 zlatnika, svaki navodno vredan nesto vise od 150 DEM, taman koliko za mamac lakomima koji bi nesto da ucare. Stedise ova ponuda, izgleda, nije impresionirala, vecina i dalje hoce pare, i to devizne. U bankama, medjutim, nema ni dovoljno dinara, ali dok ih ima, preporucuje Branko Radulovic, clan Grupe 17, »uzmite sta se daje, jer s drzavom se nikad ne zna«. U prvoj polovini godine spoljno-trgovinski deficit bio je veci od dve milijarde maraka, a dug inostranstvu po glavi stanovnika narastao je na oko 2400 DEM. Prema proceni Radulovica, priliv od izvoza u drugom polugodistu nece biti veci od 75 miliona maraka, a za prvi devizni paket stedisama drzava treba da plati 183 miliona DEM. Buduci da je rezim uskratio izvozno-uvozne dozvole preduzecima sa »bele liste« Evropske unije, dakle upravo onima koja mogu da posluju sa zemljama teskih valuta, malo je verovatno da ce drzava prikupiti devize za vracanje duga stedisama. 

Da bi u jeftinoj prici o »stednji koju jemci drzava« sto jeftinije prosla, savezna administracija je smislila devizne obveznice kojima ce ojadjeni gradjani moci da kupe poslovni prostor, stanove i zemljiste u drustvenoj svojini, da plate lecenja i sahrane, kupe akcije preduzeca i banaka ili plate porez. Kako je najavljeno u Sluzbenom listu SRJ, prva emisija obveznica u iznosu od 5,85 milijardi maraka pojavila bi se 1. januara iduce godine. Oni koji su voljni da kupuju pomenuto moci ce odmah da ih potrose, a za sklone kesu dospece prve rate za isplatu deviza bice 1. januar 2005. godine. Te, za sada virtuelne obveznice, vec su utemeljene kao sredstvo placanja Zakonom o prodaji nepokretnosti u drzavnoj svojini radi izmirenja obaveza Republike Srbije po osnovu devizne stednje gradjana i zajma za privredni razvoj u Republici Srbiji. Ovaj akt rogobatnog naziva na snazi je od 25. jula i nudi zakupcima poslovnog prostora da ga otkupe po astronomskim cenama. U Beogradu od 1600 do 4000 DEM po kvadratnom metru, a u drugim gradovima i opstinama za maksimalno 2800 maraka po kvadratu. U odnosu na cene lokala koje je drzava ponudila na prodaju u januaru, sada je namaknula jos 62 odsto. I ostalo u ovom zakonu mirise na »iskoristi priliku«, a pogotovo obaveza da se najmanje 20, a najvise 80 odsto cene nekretnina drzavi plati u deviznim obveznicama. Celu sumu kupci ce morati da daju 30 dana po zakljucenju ugovora sa drzavom, pride 500 dinara za njene troskove u ovoj transakciji. Rok za podnosenje zahteva za kupovinu je sest meseci, sto znaci da bi ona mogla da se obavi samo u poslednjem trenutku, kad u januaru budu stampane devizne obveznice za tu svrhu. Treba verovati da je drzava tako poklonila vreme stedisama, da se priberu od soka od cene ponudjenih dobara i sracunaju da li im se isplati da rizikuju nov dil s rezimom ili sacekaju da im kad-tad vrati opljackanu stednju. Ponudu da »ipak nesto rade« do stampanja obveznica izneli su bankari, podsecajuci da Zakon o deviznom poslovanju dozvoljava prenos vlasnistva stare devizne stednje sa jednog lica na drugo. Vlasnici knjizica i zakupci lokala, dakle, imaju pola godine vremena da naprave novo kupoprodajno trziste nepostojecih deviza. Odnosno, da nesto s nadom rade dok traju pripreme za izbore.
Zoja Jovanov 

© 1996 - 2000 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar