»Plavi horizont«, hotelski kompleks nadomak Tivta, ovog leta je podlegao groznici tranzicije sa svim njenim pratecim pojavama. Lep objekat spolja, a unutra: ogoljene sijalice, pohabani namestaj, zapustena kanalizacija, zakovani prozori na toaletima. U restoranu porcije male, izbor jela oskudan, a cene u DEM. Pa ipak, hotel je prepun gostiju jer je velika pescana plaza bila raj za decu i neplivace. Na dva kraka uvale Przna ovog leta kupali su se ljudi iz cele ex-Jugoslavije i, sada sve cesce, turisti iz Ceske Republike, ciji su graditelji pre dvadeset godina posle razornog zemljotresa koji je pogodio Crnogorsko primorje, izgradili ovaj hotel i uredili njegove plaze. Za vreme mog boravka, u hotelu se odmarala i jedna od nekoliko porodica iz Praga. Sa njima se redovno kupao i Baltazar, njihov pas koji je naprosto obozavao more.
Ono sto politicari cesto ne uspevaju, to ljudi ostvare posredstvom kucnih ljubimaca. U pocetku samo stidljivo »Ahoj!« pretvorilo se u druzenje na plazi sa Baltazarovim gazdama, dragim i otvorenim ljudima. Pokazalo se da je i njih pogodila tranzicija, u njihovoj zemlji, i da je pojava i uspon mafije nezaobilazni element tranzicije. Na plazi su citali knjigu o ceskoj mafiji, koja je ovog leta u njihovoj zemlji postala hit.
Ovoga leta culi smo i neke druge jezike pored srpskog, sto me je podsetilo na Dalmaciju od pre deset i vise godina, kada je konverzacija na nekom od evropskih jezika bila sasvim normalna pojava. Svi smo na casak zaboravili nedace svoje svakidasnjice i podsetili se duha vremena od pre deset godina kada nas je taj isti svet prihvatao, a posle zaobilazio i stavljao na senzacionalisticke stranice svojih novina. Makar samo na plazi, osetilo se da taj svet pocinje da dolazi, da nam se vraca. Zato je veoma vazno da taj povratak prihvatimo i podrzimo i mi i oni.