Broj 244

Dogadjanja
Eppur si muove

Lebdi nad nama crna senka Srebrenice najveceg zlocina posle Drugog svetskog rata i u toj senci stoji i slava mucenika Jasenovca i Jadovna

Zbivanja u Crkvi i oko nje ponovo pune novinske stupce i, umesto da bude obrnuto sve je vise nagadjanja. Nesto se navodno zbiva »iza kulisa Sabora«, pominju se sukobi struja pa cak i raskol, ali malo ko preciznije navodi o cemu se zapravo radi. Malo ko zaviruje dublje ispod zbivanja, a jos manje se neko osvrce na minulu deceniju, kada je sve i zapocelo. Novoimenovana ministarka vera gdja Milicevic ni reci ne govori o svojim namerama, kako bi to bilo red, a kada su novine zabelezile da ce joj neka vrsta zamenika biti milesevski vladika Filaret, mnogi su u strahu poceli pomisljati kako se iz senke proslosti vracaju pop Korosec ili prota Smiljanic. Odnosi izmedju drzave i Crkve prolaze kroz povremene krize o cemu smo dosta pisali i nikako nece biti dobro ako se budu uredjivali po starom receptu. Skoro niko se ne osvrce na neke znakove, a oni su pred nama punih deset godina nije tajna da je Milosevicev rezim imao, osim pesnika i akademika, i svoje dvorske teologe. Setimo se samo famoznog zbornika iz 1996. Jagnje Bozje u kojem su neki kaludjeri bili izlozili ne samo svoju »teologiju rata« nego i svoje ratne ciljeve sa svim politicko-strateskim i vojnim operativno-taktickim detaljima. Zaboravlja se, medjutim, i ono najvaznije nije u krizi ni u senci proslosti cela Crkva vec neki delovi jerarhije koji se u svetu koji se menja anahrono opiru svakom napretku.
Ima, istina, i dogadjaja oko kojih ne bi trebalo da bude nagadjanja, ali i oni kombinovani sa dnevnom politikom nisu mnogo jasni.
U odnosima izmedju SPC i MPC ima pomaka, u manastiru Kalenic su zapoceli razgovori koji prema onom sto se zna obecavaju. Ne zna se istina o kakvoj se »tajnoj crkvenoj misiji« radi, koja je stigla iz Atine, kao sto se ne zna mnogo o poseti makedonskog premijera Lj. Georgijevskog Carigradu, ali mnogo sta govori da ce spor iz 1967. biti srecno okoncan, na dobro i Crkve i drzava i citavog regiona. 
Mnogo su komplikovanija zbivanja u Crnoj Gori. »Patrijarh i Sinod su zabrinuti« naglasava mitropolit Amfilohije u listu Danas 16. jula 2000. »zbog Djukanovicevog ponasanja«. Zabrinut je mitropolit, i s razlogom, ali da svi u Sinodu ne misle kao on nije ni za koga tajna. Nije Djukanovic neki nacionalista i separatista, vec neko ko makar pokusava da sacuva ono sto se od zajednicke drzave jos sacuvati moze. Zbivanja u Njegusima u vezi sa preuzimanjem hramova, intervencija policije, zaista su zabrinjavajuci znaci. Nakon Djukanovicevog pokajanja u Cavtatu crnogorski mitropolit Amfilohije je izjavio Danas 3. jula 2000. nesto sto je stvari jos vise iskomplikovalo »Ne mozes ti da mu oprostis, ako se on ne kaje, ne mozes za njegovo nepocinstvo da primas njegovu krivicu«. Nije nimalo ugodno uciti mitropolita jevandjelju a uvazenom Amfilohiju nije prvi put da zaboravi na jevandjelje ali je jos manje ugodno preskociti ono mesto u Matej 18. 2122. kada sam Petar pita Isusa koliko puta treba da prastamo, a Isus mu jasno kaze »I rece njemu Isus: ne velim ti do sedam puta, nego do sedam puta sedamdeset«. I upravo u vezi s ovakvim problemima sporo se izlazi iz senke proslosti.

A sve to nikako nije od juce odavno se delovi episkopata ne snalaze na drustvenoj sceni.
U opsirnom izlaganju Danas 16. jula 2000. crnogorski mitropolit g. Amfilohije se upustio u razmatranja o obliku vladavine koja su problematicna s tacke gledanja ucenja Crkve, ali i po svojoj crkveno-politickoj konotaciji. On se najgrubljim recima okomio na princa Nikolu Petrovica koji ga nikakvom izjavom nije izazvao i jasno se stavio na stranu vladalackog doma Karadjordjevica. Nije, naravno, sporno i problematicno necije monarhisticko uverenje, ali u raspolucenom crnogorskom drustvu, i u ovoj unesrecenoj Srbiji, samo nam jos nedostaju dinasticke borbe. Uostalom, ne jednom je sam patrijarh naglasavao da Crkva nece upravljati drzavom. I ta monarhisticka nostalgija koja se oseca kod nekih predstavnika jerarhije nikako nije nesto bezazleno. Videlo se to i na Oplencu na sahrani princa Tomislava, koja je protekla u znaku takvog neukusa. Ni nakon deset godina neke vladike ne shvataju imperative novog vremena Crkva je harizmatski-monarhijalno ustrojena, ali nijedan ozbiljniji teolog nije nikada dokazao da ona treba obavezno da bude i monarhisticka. Sporo se oslobadjamo anahronih ruskih slovenofilskih teorija, nikako da iskoracimo iz istorije i da se u Crkvi oslobodimo politike. Pravo je cudo sta se sve trpa u pravoslavlje i svetosavlje i u pravu je vladika Artemije kada kaze »Nije dobro sto pokusavamo sve da prikazemo kao dosledni izraz svetosavlja«. I tu je i glavni problem koji se mora dublje i sire sagledati. Iz dubine vekova iz daleke 1632. Crkvu je napokon stigao bolni uzdah starog Galileja koji je, star i nemocan i slomljen torturom inkvizitora, uzdahnuo »Ipak se okrece!« I u relativno kratkom razmaku od 1979. do 1992. Crkva je nasla snage da se suoci sa istinom i nadje svoje mesto u modernom drustvu. Nisu ruseni dogmatski temelji Crkve nema sile u vaseljeni koja ih moze porusiti ali je srusena stara svest i nacinjen je kopernikanski korak. Taj korak nama ocevidno nedostaje, a bez njega necemo uspesno svedociti u svetu i pred istorijom. Lebdi nad nama crna senka Srebrenice najveceg zlocina posle Drugog svetskog rata i u toj senci stoji i slava mucenika Jasenovca i Jadovna. Pred tim zrtvama sâm prvi covek OUN sagiba glavu. Ako hocemo da drugi shvate nasa stradanja moramo i mi naciniti korak napred i priznati da se u drustvu sve okrece i da se ne moze misliti na stari nacin. Taj korak podrazumeva suocenje sa istinom, a to nam je i zapovedano u Jovan 8. 32. »I poznacete istinu, i istina ce vas osloboditi«.
Dok se ne nacini takav korak bice lutanja i nesnalazenja dela jerarhije i svakojakih nagadjanja i nesporazuma.
Mirko Djordjevic 

© 1996 - 2000 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar