| Zbivanja
Lazna i prava
opozicija
Sa kojim prednostima i sa kakvim
opterecenjima demokratska opozicija Srbije izlazi na septembarske izbore?
Pogledajmo, najpre, njene prednosti.
• Prvi put se opozicija ovako siroko
udruzila obuhvatajuci 18 stranaka, sem SPO-a. Ovoliko okupljanje premasuje
sve ranije pokusaje udruzivanja, cak i pobednicku koaliciju Zajedno koja
je imala samo cetiri stranke. Time je obezbedila sebi nov politicki kvalitet
podsticuci nove nade medju opoziciono orijentisanim biracima. Strucnjaci
procenjuju da je opozicioni blok na taj nacin privukao na svoju stranu
visestruko veci broj pristalica nego sto je ukupan zbir svih ovih pojedinacno
uzetih stranaka. Neposredni pozitivni rezultat opozicionog okupljanja ogleda
se pre svega u cinjenici da je broj izbornih apstinenata, koji je donedavno
iznosio i do 40 odsto, sada osetno manji, ako ne i dvostruko manji.
• Svojim politickim programom, koji
obecava da ostvari u prvih sto dana vladavine, opozicija je postigla izvesnu
politicku identifikaciju sa biracima. Program predvidja donosenje paketa
reformskih ekonomskih zakona, zatim antikorupcijski zakon, zakon o vojsci
i policiji, zakon o sudovima i sudijama, krivicni zakon i zakon o krivicnom
postupku, paket izbornih zakona. Jedan od najznacajnijih delova ove zamasne
pravne rekonstrukcije zemlje odnosi se na ukidanje poznatih represivnih
zakona o javnom informisanju, o univerzitetu i o lokalnoj samoupravi i
donosenje novih, demokratskih propisa iz ove oblasti. Izmedju vlasti, koja
pokazuje sve vecu zelju da obnovi neki dogmatski socijalizam, i SPO-a,
koji nastoji da ozivi cetnicku Srbiju, opozicioni program se dozivljava
kao pocetak demokratskog procesa i povratka u svet.
• Savladavsi najzad medjusobnu surevnjivost
i liderske sujete, opozicija je prvi put postigla da ima svog zajednickog
kandidata, Vojislava Kostunicu, koga svi lojalno podrzavaju. Naravno, ne
dele svi u opoziciji Kostunicine politicke ideje, a narocito poglede na
nacionalno pitanje, ali su svi saglasni u proceni da je ovakav izbor predsednickog
kandidata najoptimalnije resenje u ovim okolnostima. Prema izgleda dobro
zasnovanim istrazivanjima Kostunica za sada vodi pred Milosevicem sa 35
prema 23 odsto.
Medjutim, na strani opozicije zapazaju
se i znacajni nedostaci.
• Opozicija je sa zakasnjenjem stupila
u izbornu kampanju. Ona je dugo oklevala sa pripremom svojih lista, mada
je odavno pouzdano znala da su izbori na pragu. Jedno od najtugaljivijih
pitanja jeste da li ce opozicija biti u stanju da pripremi i dobro obuci
oko 30 000 kontrolora koji treba da se prihvate raznih odgovornosti u izbornim
komisijama i birackim odborima. Opozicija tvrdi da ce na vreme obaviti
i taj posao, u sta strucnjaci sumnjaju.
• Uslovi za javnu opozicionu prezentaciju
gori su nego ikada ranije. Gotovo svi znacajni nezavisni mediji su uguseni,
pa opoziciji jedino ostaje »pesacka propaganda« i akcija od
vrata do vrata. Predstavljanje na RTS-u odavno se pretvorilo u farsu. Prosto
je nezamislivo kako bi se to opozicija na drzavnom radiju i TV predstavljala
ravnopravno kada joj je vlast nametnula zig da je izdajnicka i placenicka.
Posebnu pricu u ovom nasem opozicionom
kompleksu predstavljaju odnosi sa SPO. I kod nas, a jos vise u svetu, stalno
se cuju zalopojke oko ujedinjavanja opozicije. Zasto se, medjutim, ne bi
otvoreno reklo da se SPO – posle ulaska, a zatim izlaska iz Savezne vlade,
posle razbijackog ponasanja u slobodnim gradovima i opstinama, a sada i
sa posebnim izlaskom na izbore – moze samo uslovno ubrojati u opoziciju.
Uostalom, sacekajmo presudu biraca – izbori sluze i tome da se jasnije
vidi ko je prava a ko lazna opozicija.
D. I.
|
