'umor u glavi

Srpskost i ljudskost

Gledam prenos iz Haga i gledam kako se Milosevic uzivljava u ulogu filmskog junaka. Mozda su u pravu oni koji tvrde da on nikada nije bio ni velikosrpski nacionalista, ni pravi patriota, ni socijalista. Mozda, ali se dobro uzivljavao u sve uloge koje je igrao u svom mracnom teatru. A njegovi jucerasnji podanici? Sada kad im je ponovo nadomak ociju on se ponovo priblizava i njihovim srcima (gledanost prenosa rapidno raste). Srbi kao da osecaju perverznu nostalgiju za vremenima njegovih obmana.
Sustina Milosevicevog vladalackog "prosedea" bila je u majstoriji izvodjenja prevarantskih zakljucaka. Tom majstorijom zaglupljivao je svoje podanike desetak godina. Istom majstorijom pokusava da iz Haga zaglupi ceo svet.
Gledam ga s kakvom se arogancijom i bezobzirnoscu ustremljuje na svoje zrtve iz kosovskih zabiti i s kakvom ledenom bezosecajnoscu stavlja u zagrade iskaze o spaljivanju sela i ubijanju njihovih zitelja i iskaze o masovnim deportacijama. Njega ne interesuje stvarnost onoga sto se dogadjalo na Kosovu; on iz nespretnosti i neukosti zrtava-svedoka pokusava da napabirci bar po jedno zrnce koje bi poduprlo njegovu majstoriju izvodjenja prevarantskog i spasonosnog zakljucka da je osamsto hiljada kosovskih Albanaca pobeglo od NATO-bombi i pod presijom UCK. Oko jednog svedoka oblece pola sata pokusavajuci da dokaze da nigde na medijima nije mogao cuti nikakvu pretecu izjavu o tome sta ce snaci kosovske Albance u slucaju bombardovanja. Ali, svakom zlocincu brbljivost saucesnika srecu kvari. Batajnicki vojvoda i potpredsednik njegove vlade sladostrasno je obznanjivao: "Ako nas NATO napadne mi cemo se naplatiti na kosovskim Siptarima..." Zar misli da je to zaboravljeno? Ali, neka sud radi svoj posao.
Mene onespokojava nesto drugo. Pitam se zar se medju desetinama hiljada Milosevicevih izvodjaca kosovskih radova, medju tolikim potpaljivacima kuca, ubojicama dece i staraca, sprovodnicima konvoja ili bar medju patriotima-zabusantima nije naslo bar nekoliko momaka kojima je proradila savest i koji bi o tome pricali u Hagu? Izgleda da je u Srbiji, u vezi s ovim, na snazi neka vrsta onoga sto na Siciliji zovu OMERTA (zakon cutanja). Takva svedocenja u Hagu ovde bi se smatrala izdajom srpskosti. Iako je cutanje - izdaja ljudskosti.

Epski izgovori

Slucaj Ratka Mladica i njegovog navodnog (vraga navodnog) boravista u Srbiji postaje vec zabavan. Najvisi zvanicnici nove vlasti se vrlo vesto prave nevestim kad ih priupitaju za Ratkov boravak. Svi upotrebljavaju istu formulaciju: "Koliko je meni poznato, on se vise ne nalazi u Srbiji". Ovo postaje vec "stajace mesto" iz epskih pesama sto je i razumljivo buduci da je R. M. u Srbiji epski junak. Ljudi kod kojih se slivaju informacije iz nekoliko sluzbi cinicno kazu: "Koliko je meni poznato..." Cinizam u sluzbi pridobijanja narodnih simpatija.
Premijeru Djindjcu je ovo glumatanje i cinicno izigravanje neobavestenog Tose dosadilo pa je, tu nedavno, ponudio novo objasnjenje jatackog odnosa vlasti prema Ratku Mladicu: "Mladic je dugo vremena bio u Bosni i SFOR ga nije uhapsio jer je za njih to bilo opasno i suvise rizicno. Zasto bi to za nas u Srbiji bilo manje opasno i rizicno?"
G. Djindjic voli poredjenja, ali ponekad se zanese i ne promisli do kraja sve njihove implikacije. Da li ovo njegovo poredjenje sugerise to da svaki kriminalac koji se okruzi "telesnom strazom" od par desetina ljudi postaje nedodirljiv i pravdi nedostupan jer bi njegovo hapsenje bilo opasno i rizicno? Necije poredjenje ne drzi vodu - ili premijerovo ili moje. Verovatno moje.

Ministar i hrana

Cicvara, popara, kacamak, tarana... Po starim kuvarima to je bila jevtina, sirotinjska hrana. U danasnjoj Srbiji i ta jela su skupa za sirotinju.
Simpaticni i simptomaticni ministar Djelic, od milja prozvan "Boza Derikoza", zamjetio je, ovih dana, da je u Srbiji skupa hrana. Skandalozno skupa, precizirao je. Skuplja nego u zemljama u okruzenju i u Evropi. A ako se uporede tamosnje i ovdasnje plate - bas papreno skupa.
Ministar Djelic je, vele meraci javnog mnenja, medju nekoliko najpopularnijih politicara u Srbiji. Posle ove izjave, rejting ce mu svakako skociti za jos nekoliko poena. Ali, postoji jedna narodna izreka koja povezuje hranu i ministra Djelica: "ni luk jeo ni luk mirisao". Zar sam ministar nije ucestvovao u kreiranju vladinih mera koje su dovele do cinjenice koja ga je skandalizovala?
A beogradska gradonacelnica je, ovih dana, s odredjenom simbolickom nakanom, delila narodu kolace. Narod nije mario za simbolicku nakanu nego se gurao i otimao za kolace. Sto rece, onomad, Marija Antoaneta: ako nemaju hleba - neka jedu kolace.

Miodrag Stanisavljevic

Ponovo procitati: Licni i kolektivni moral «