Preispitivanja

Svako u sebi nosi slobodu

Razgovor sa bardom glume - Petrom Banicevicem

Stvaralac zivi sa svojim vremenom, ali i protiv svog vremena. Uvazava razum, a prezire logiku. Krece se na rubu istine i mistifikacije. Tezi jakim uzbudjenjima, a prezire svaku sentimentalnost. To je pojedinac-umetnik, "pomiren" sa drustvom, a drustveni nekonformist. Biti slobodan umetnik to znaci imati visok pojam o svojoj licnosti. Jer, "umetnik, koji nikad nije pokusao da postane slican bogovima, manje je nego covek" (P. Valeri).
Jedan od ovakvih likova slobodnih umetnika je i nas bard glume - Petar Banicevic. Razgovor vodimo o pitanjima slobode pozorisnog umetnika, povodom "stare" zabranjene predstave "Karamazovi" (1980).
Opisati nas susret sa Petrom Banicevicem znaci nizati protivurecnosti u kojima se on krece, stalnog emotivnog i intelektualnog nemira, uz secanje na taj dogadjaj, koji Banicevic zeli da zaboravi, ali i kaze: "U meni su jos duboke rane, nemilog secanja na taj udar koji sam doziveo, ali i pozoriste. Oni su to nazvali 'odlaganje predstave', a ne 'zabrana' predstave 'Karamazovi'".

Republika: Ko su to "oni"?
Petar Banicevic: ... Da li ste vi uopste procitali zapisnike sa tih istorijskih sednica... Da li uopste znate o cemu se radi...

Republika: Da, mi smo to objavili...
Petar Banicevic: Oni... ne znam ja, to su isto tako bili umetnici kao i mi iz pozorista. Oni su tu bili postavljeni u tom Savetu... nekom prosirenom Savetu...

Republika: Sta je bio glavni motiv da se "uzburka more" kolektivne savesti Saveta?
Petar Banicevic: Tema Informbiroa. To je bila tema nepodobna, po sebi. Oni koji su je "odlozili" zapravo nisu ni procitali tekst, ali su je unapred ocenili opasnom!... Ja sam igrao politickog osudjenika koji se vraca kuci posle odsluzenja kazne... U tekstu, kao i u radnji, nije bilo nicega sto bi bilo provokativno, stranacki ili politicki obojeno... To je bio jedan covek, nevin, koga ste mogli optuziti za bilo sta... koji je mogao da strada od bilo cega...

Republika: Vase price, kao umetnika, zabranjenog-odlozenog umetnickog lika politickog osudjenika koga ste igrali kao da su se poklapale?
Petar Banicevic: Slusajte... Vi zaista nista ne znate... To je bio jedan odlican umetnicki tekst, odlican komad... Mi smo uspeli da "Karamazove" izvedemo na sceni, na generalnoj probi pred prepunom salom Narodnog pozorista... Ugledni ljudi su mi posle prilazili i cestitali na slobodi mog umetnickog izraza, na mojoj ulozi... Ali nisam samo ja bio za to zasluzan. Odlicni su bili i Neda Spasojevic, Milos Zutic i tada "mladi" Miki Manojlovic, pa Predrag Ejdus... (sve da ih spomenete)... Mi smo pokazali hrabrost, pa i svoju demokraticnost u tim visesatnim i mucnim raspravama da li da predstava ide ili ne. To je trajalo dva dana.

Republika: Ko je "kriv" za to delo, danas, posle 22 godine?
Petar Banicevic: Ja ne znam kako je doslo do nekog izjasnjavanja... I dan-danas ja ne znam ko je to predlozio da se ide na glasanje... To mi je bilo sumnjivo... U tom glasanju presudilo se da "Karamazovi" ne idu.

Republika: Kakve su slobode umetnika danas?
Petar Banicevic: Iste kao i tada (smeh). Umetnicke slobode se ne postavljaju unapred. U umetnosti ne moze da bude "zabrana". Ja sam protiv svih zabrana. Svako umetnicko pozorisno delo treba pustiti u javnost, pred publiku. Treba zabraniti samo "lose" predstave, bez publike. Ja sam protiv zabrana u startu, unapred... Svaku temu treba obradjivati... Svi ljudi, cak i onaj najprosecniji, obican covek u sebi nosi slobodu... Sloboda nije spoljasnja datost... Sloboda se ne nagradjuje ni "zrncem" nagrade...

Irena Kresic

Pravosudje: Pravni sistem tek treba stvoriti «

» Preispitivanja: Pandora specijalis