'umor u glavi

Nasi vjetrovnjaci i njihovi vjetrovnjaci

Kad god se pokrene tema hapsenja i isporucivanja nasih osumnjicenika za ratne zlocine slusamo uvek isti odgovor-pitanje srpskih patriota: "A zasto se ne uhapsi Alija, a zasto se ne uhapse Haradinaj i Taci?" Primetio sam da je ovaj odgovor-pitanje gotovo uvek refleksan i da nema veze sa obrazovanjem i socijalnim statusom onog koji odgovara. U ovakvim razgovorima ne pomaze racionalno razjasnjavanje poput onog da mi valja da vodimo racuna o svom dvoristu, a nasi susedi neka pometu svoje avlije. Odbrambena reakcija je nesvesna, refleksna i jaca je od svake logike. Cak ni srpski ministar pravde ne uspeva da se kontrolise vec se radije bavi medjuplemenskom pravdom i klackalicom zlocina.
Tajna ovih nesvesnih i stereotipnih reakcija ostala mi je nejasna dok se nisam setio jedne price iz detinjstva, price o nasim i njinim vjetrovnjacima. Kad pocne neko olujno vremiste - tako kazuje ta prica - vjetrovnjaci iz naseg sela uzlecu i makljaju se sa vjetrovnjacima iz susednih sela. Oruzje u toj makljazi je iscupano drvece. Kad "nadbiju" nasi vjetrovnjaci gradonosni oblaci se sruce na atare susednih sela, kad nadvladaju njini vjetrovnjaci strada nas atar. Vjetrovnjaci su mracne, hororicne spodobe, ali mi volimo svoje vjetrovnjake.
Izgleda da iza goreopisanih nesvesnih i refleksnih reakcija mnogih nasih sugradjana - tacnije: saplemenika - stoji nekakvo prastaro, mitsko uverenje o korisnosti zla i korisnosti zlocinitelja. Izgleda da Srbi izjednacuju svoje ratne zlocinitelje sa mitskim spodobama kao sto su vjetrovnjaci, spodobama ruznim, grozomornim i zastrasujucim ali za "nas atar" korisnim. Izgleda da je ovo uverenje u osnovi odnosa inace racionalne i pragmaticne srpske vlade prema ratnim zlocincima. Jer, kako se drugacije moze objasniti visoka skola prenemaganja i odlaganja koja traje od proslog do ovog marta?

O Radovanu I, skupom

SFOR je, onomad, u gudurama oko Foce, lovio Radovana Karadzica. Dve potere su bile neuspesne. Neki Francuz nam je opet pomogao. Srpski patrioti su ushiceni: "Francuz je veci patriota od nas Srba!" Srpski patrioti ne znaju ni znacenje reci "patriota".
U Knez-Mihailovoj ponovo vidim cetnicki stand - medju sajkacama i kokardama veliki posteri deli-Radovana. Inspektori jure bedne dzidzamidzarke, Radovan i bratija im ne smetaju.
Nepomirljivi "grobari" i "delije" nasli su tacku pomirenja - obe horde, na poslednjem, kosarkaskom, derbiju, nosile su majice sa likom svog paljanskog idola.
A doktor Cavoski, sef nekakvog Odbora za zastitu lika i dela paljanskog vodje, obznanjuje: "Radovan Karadzic je najskuplja srpska glava... zato sto se o njemu peva uz gusle". A peva se: "Sve do sudnjeg dana branicemo naseg Radovana!" Televizija je zapadni izum, gusle au autohtoni srpski medij. Kosta Cavoski sanja da ga guslari "stave u pesmu". I to je univerzitetski profesor, u centru Beograda!
Prisustvujemo izgleda radjanju novog, perverznog i mracnog kulta. Sve cesce su fantasticne verzije poput onih iz laboratorije lazi Gorana Matica da je Srebrenica samo deo "antisrpske zavere". Po najnovijoj, srebrenicki masakr je "organizovao" Alija Delimustafic da bi "satanizovao Srbe". I Radovana, junaka nasih dana. A vladajuca elita, svojim opscenim cutanjem, samo potpomaze sirenje ovog mrakobesnog kulta. Beda i idolopoklonstvo idu zajedno.
Dve potere SFOR-a za Radovanom Karadzicem bile su bezuspesne. Ali, ljubiteljima gusala preporucujem da procitaju prelepu pesmu "Smrt Stojana Jankovica" (iz Vukovih zbornika). A dramaturgija te pesme kazuje da je tek poslednja potera kobna.

Americki san na srpski nacin

Firme u Srbiji prijavile su, za ovu godinu, tehnoloski visak od 60 000 uposlenika. Toliko ljudi ce se uskoro, kako se kod nas kaze, "naci na ulici". Ulica, koja je uvek bila simbol zivotne vreve, u Srbiji je postala simbol smrti.
Vlada se protiv ovog simbola bori nekakvim nadobudnim socijalnim programom koji ce resiti sve tranzicijske traume. Eto, ministar rada je najavio da ce svi otpusteni moci da krenu u neki svoj biznis jer ce od stedre vlade dobiti po dodatnih 30 000 dinara (valjda uz onaj sitnis koji se dobija akonto svake godine radnog staza).
Ali, koji se biznis moze poceti sa pet grosa u dzepu? Vlada bi uz svoj socijalni program morala da ukljuci i novokomponovane bajke o americkim ili barem nasim bogatasima. U stilu: od pet grosa do pet milijardi. Slobin Marko je nosio gajbice sa pivom pre nego sto se obogatio. Zeljko Mitrovic je, onomad, ispricao da je poceo biznis sa 15 000 maraka, a sad mu je godisnji promet pola milijarde. I u Srbiji je moguce sanjati i ostvariti americki san.

Miodrag Stanisavljevic

Ponovo procitati: Mi i Zapad «