Susedi

Kosovo na putu ka "legalizmu"

Zal za Lekom Dukadjinom

Svi Albanci sa kojima sam razgovarao glasali bi, na nekom virtuelnom plebiscitu, da se na vlast vrate "starci" i kanon Leke Dukadjinija. Svima bi bilo bolje!

Prema poslednjem izvestaju OEBS-a i Visokog komesarijata za izbeglice, na Kosovu se desilo tek primetno poboljsanje opsteg stanja "legalizma", pri cemu je postovanje ljudskih prava i dalje na poslednjem mestu u Evropi. Narocito su ugrozena prava manjinskih zajednica. Izvestaj ovih dveju organizacija upozorava da bi se demokratskom razvoju mogla naneti steta ako se problemi manjinskih zajednica ne uvazavaju i ne resavaju. "Visoki stepen netolerancije je jos uvek prisutan u kosovskom drustvu i to je neprihvatljivo", izjavio je sef OEBS-a ambasador Dan Everts, konstatujuci da "svako na Kosovu treba da nastoji da se okonca sa ovom netolerancijom, ako je uistinu posvecen buducnosti koja ce biti oslobodjena od nepravdi proslosti". Medjunarodni zvanicnici navode da bezbednost i nedostatak slobode kretanja i dalje ostaju glavna briga. Rad policije i pravosudnog sistema je veoma spor, ali ipak se beleze pomaci u stvaranju sigurnije sredine za sve gradjane.
Naravno, mnogi analiticari, narocito sa ove strane granice, skloni su da uzroke ovakvog stanja traze u mrznji Albanaca prema Srbima i tolerisanju te mrznje od strane medjunarodne zajednice. Medjutim, da situacija nije bas takva ukazuje podatak da broj krivicnih dela u kojima su zrtve ili osteceni Srbi cini tek mali od ukupnog broja delikata. U najvecem broju krivicnih dela i pocinioci i zrtve su - Albanci. Sta se to desava i da li se resenje problema Srba i ostalih "nealbanaca" na Kosovu u stvari krije u resenju problema samih Albanaca i albanskog kosovskog drustva? Da li se Srbi na Kosovu nece bojati Albanaca tek kada se Albanaca ne budu bojali - Albanci?
"Kraj srpske vladavine nije na Kosovo vratio postovanje zakona. Mnogi ljudi i posle pada represivnog srpskog rezima na Kosovu ignorisu zakon jer misle da sud i zakon ne zasluzuju postovanje", rekao je nedavno Engjel (Endjel) Ceta, predsednik Okruznog suda u Prizrenu. "Pravosudni sistem - sudije, javni tuzioci i policija - opstaju uz korupciju i pretnje, a nelagodnost zbog toga prozima celo drustvo. Prezir prema zakonu delimicno se tumaci i kao zaostavstina ranijeg sistema, posto je cela generacija u protekloj deceniji stasala dozivljavajuci policiju i pravosudni sistem uglavnom kao orudje ugnjetavanja srpske drzave", zavrsio je Ceta govoreci o jednom segmentu aktuelnog stanja svesti kosovskih Albanaca.
Ta vrlo zanimljiva teza o prosecnom kosovskom Albancu kao svojevrsnom arhetipu coveka koji ne priznaje nijedan zakon niti mu se potcinjava, osim drevnog i tradicionalnog porodicnog zakona Leke Dukadjina, pomerila je iz temelja svaku predstavu o brzom i lakom uspehu u slozenom poduhvatu ukljucivanja kosovskih Albanaca u evropsku porodicu.
"Jos malo pa ce doci vreme da svi upoznaju pravu prirodu Albanaca i njihov pravi odnos prema redu i zakonu" - rekao mi je moj prijatelj i kolega albanski novinar iz Preseva Belgzim Kabmberi - "svi misle da su Albanci imali otpor prema srpskoj policiji i zakonima Srbije samo zato sto su oni srpski, ali oni imaju otpor prema svakom redu u zakonu i prema svakoj policiji, pa danas i prema ovoj nasoj, albanskoj". Prosecan Albanac u Drenici je podjednako protivnik srpske, UNMIK ili sutra albanske policije. To je tako oduvek.
Drugi moj albanski kolega iz Preseva Skender Latifi ispricao mi je zanimljivu i poucnu pricu o nacinu na koji se vekovima vladalo Albancima.
Albanska kuca na Kosovu, ali i drugim krajevima, ako se studira sa aspekta kanona Leke Dukadjinija, ako se posmatra sa etnoloskog i sociokulturnog aspekta, onda je ta kuca vazna institucija koja u slucaju izostanka drzave igra vaznu ulogu u ocuvanju nacionalnog identiteta i autohtone kulture.
Ta kuca je u jednom smislu pretvorena u mikrodrzavu u kojoj je neprestano funkcionisala institucija poglavara kuce, domacina, jedna vrsta predsednika vlade. Funkcionisali su i drugi vazni ljudi u smislu ministara koji su zavrsavali zadatke preuzete od poglavara kuce. Ceo proces zivota bio je sankcionisan ustavnim normama kanona Leke Dukadjinija i verskim normama - besom.
Citav "politicki zivot" se odvijao u posebnim prostorijama, "odama". Ode su na Kosovu sluzile kao vrsta parlamenta gde se debatovalo i gde je postojala arbitraza koju su cinili stariji i iskusni ljudi. Tu su se postavila i druga pravila ponasanja. Znalo se sta se sme, a sta ne sme uraditi. Odluke poglavara kuce i tog mikroparlamenta bile su jedina regulativa kojoj su se Albanci dobrovoljno i rado potcinjavali.
Sadasnji problem Albanaca je u tome sto je premestanje kompletnog stanovnistva za vreme etnickog ciscenja, koje je dostiglo vrhunac za vreme NATO bombardovanja, razorilo porodicu, jedinu instituciju koja je mogla da vlada Albancima i skrhalo norme socijalnog ponasanja i kontrole.
"Posle odlaska srpskih snaga bezbednosti" - kaze advokat Fazli Balaj (Fazlji Baljaj), "organizovani kriminal i organizovane bande dosle su iz Albanije na Kosovo. Njihove porodice su bile daleko i nisu imale kontrolu nad njima. Maskirane bande su pocele da pljackaju nevladine i humanitarne organizacije i da terorisu obicne ljude".
Zaostavstina iz nedavne proslosti Kosova su, takodje, paralelne strukture vlasti, koje su u periodu vladavine Beograda imale veci legitimitet i autoritet od srpskih drzavnih struktura. Zajedno sa paralelnim skolskim i socijalnim sistemom dosla je nelegalna paralelna "upravna" vlast, koja je zastupala tezu da se razmirice najbolje resavaju kad ljudi uzmu zakon u svoje ruke.
"Mnogi gradjani su se razocarali u sudske odluke i lose su pricali o njima", kaze Xhelal (Dzeljalj) Radonici, predsednik Opstinskog suda u Peci. "Oni sumnjaju u fer sudjenja i veruju da mito i korupcija resavaju stvari."
Svakako, uz lokalno stanovnistvo najveci gubitnici su samouvereni predstavnici medjunarodne zajednice, medju kojima je i dosta eksperata koji su verovali da je jedini razlog za albanski prezir prema redu i zakonu i uobicajenim drustvenim pravilima upravo srpska desetogodisnja tortura i da ce, cim oni dodju sa proverenim evropskim vrednostima, sve biti u redu. Sada se suocavaju sa potvrdom upozorenja koja su im pojedini eksperti davali, a koje su oni nazivali srbofilima. Upravo se u ponasanju zvanicnika medjunarodne zajednice krije jedan od uzroka sporog popravljanja opsteg stanja. Vecina njih i ne krije da su na Kosovo dosli u pokusaju da lako zarade veliki novac. Medjutim, kada se ispostavi da novac jeste veliki, ali da ne moze lako da se zaradi, onda nastaju problemi. Problemi su posebno veliki u osetljivoj sferi pravosudja jer se, po ocenama albanskih novinara i pravnika, ni KFOR ni Ujedinjene nacije nisu pokazali sposobnim da se nose sa problemima na Kosovu. Dolazak stranih sudija docekan je sa skepsom.
"Nismo mi protiv stranih sudija i tuzilaca, ali moram reci da do sada nisu pokazali neke rezultate", kaze Ramadan Berisa, predsednik Okruznog suda u Pristini. "Postoje ogromne etnicke, kulturoloske, pa ako hocete i civilizacijske razlike koje vecinu inostranih sluzbenika stavljaju u nepovoljan odnos prema kosovskom drustvu. Trebalo bi da se konsultuju sa nama, ali oni to odbijaju."
Berisa je kao primer skandalozno neprofesionalnog odnosa naveo slucaj jednog medjunarodnog sudije koji je ostavio otvoren jedan "pritvorski" slucaj i otisao na odmor, pa lokalno pravosudje nije znalo sta da radi s optuzenim.
Korpus sacinjen od nekoliko desetina hiljada medjunarodnih zvanicnika muce i drugi problemi. Bivsi pripadnik regionalne istrazne jedinice u americkom sektoru Kosova nedavno je u Vasington postu objavio skandalozne podatke koji ukazuju da visoki medjunarodni zvanicnici snose veliki deo odgovornosti za propast pokusaja da se na Kosovo uvede pouzdani pravosudni sistem koji bi, stiteci zakon, bio najbolja zastita malobrojnom srpskom stanovnistvu.
AIM je pisao da se taj americki istrazitelj po imenu Majkl Klinton, kad se nedavno vratio u Ameriku, zalio da su za vreme 12 meseci njegove sluzbe UN i KFOR trosili vreme i energiju prebacujuci krivicu za neuspeh sa jednih na druge.
"Ujedinjene nacije i KFOR su apsolutno izbegavali saradnju, pa cak i da medjusobno dele informacije o kriminalu. To je razumljivo, posebno u slucaju KFOR-a, jer su mnogi bivsi pripadnici OVK pristupili Kosovskom zastitnom korpusu ili se zaposlili pri UN."
I dok KFOR strahuje da saradnici malih i velikih kriminalaca i mafijaskih "kumova" sada rade u policiji, medjunarodni pristup sprovodjenju zakona donosi nove probleme. Policijske snage Ujedinjenih nacija sacinjavaju ljudi iz desetina razlicitih zemalja, od kojih svaka ima razlicite zakone i policijske postupke. Ako se tome doda potpuno nepoznavanje sredine i jezicka barijera, lako je uociti teskoce policajaca UNMIK-a da svojim kosovskim kolegama postanu uzor. Stavise, policija UN-a funkcionise po principu konsenzusa, i ne voli teske odluke, favorizujuci one koji minimalizuju probleme umesto da pokusavaju da ih rese. Ako se tome doda zelja da se izbegnu bilo kakve situacije koje bi mogle da povecaju prezir sredine prema medjunarodnoj zajednici, eto nepovoljnog rezultata.
Klinton istice jednu epizodu kada je pobegao jedan od njegovih zatvorenika koji je cekao sudjenje za pucnjavu u kojoj je jedna osoba ubijena a deset ranjeno. "Dobio sam pouzdane informacije da je ubica pobegao u Makedoniju. Niko iz Ujedinjenih nacija ili KFOR-a nije pokazao nikakvo interesovanje da uhvati ovog kriminalca. Za mene je to bilo frustrirajuce iskustvo."
Neki od medjunarodnih policajaca su predani oficiri koji vode tesku borbu, dok drugi cekaju da im prodje vreme sluzbe i preziru lokalne Kosovare sto, opet, s druge strane, izaziva prezrivo ophodjenje prema UNMIK-u. Na Kosovu niko ne sumnja da su neki strani oficiri skloni da primaju mito. Ono sto je zajednicko svim oficirima je to da su svi pod orocenim, kracim, ugovorom, sto znaci da vecina njih odlazi u vreme kada konacno pocne da shvata situaciju u regionu.
Sta reci za kraj? Izgleda da ce Kosovo jos neko vreme i dalje biti mesto stalne predstave u kojoj protagonisti ostaju isti samo se uloge menjaju. U nekom periodu neko je bio vladalac, a neko zrtva, i obrnuto, u nekom drugom periodu. Tri godine posle zavrsetka rata na Kosovu Albanci vise nisu zrtve. Njihovo mesto pred medjunarodnom zajednicom zauzeli su "njihovi dojucerasnji vladaoci". Srpska zajednica i dalje zivi izolovana u enklavama okruzenim bodljikavom zicom i jakim snagama KFOR-a i policijom OUN. Njihova prava i slobode zauzimaju glavno mesto u izvestajima, analizama i diskusijama medjunarodnih faktora i ovih domacih, u kojima se neretko ostale manjinske zajednice zaboravljaju i ostaju u senci.
Mozda bi zato svi Albanci sa kojima sam razgovarao glasali, na nekom virtuelnom plebiscitu, da se na vlast odmah vrate "starci" i kanon Leke Dukadjinija. Svima bi bilo bolje!

Miroslav Filipovic

Dogadjanja: Jugoslovenska komisija za istinu i pomirenje «

» Susedi: Desnicarska kultura ili ne...