'umor u glavi

Srpski obor

Kad u julu pocne da pada kisa ja bih tamo poslao reportazna kola i pustao prenos na svim televizijama. Za mene je to pravi dogadjaj, a ne ono sto objavljuju ovdasnji mediji. Na primer, to da su raspisani izbori za predsednika Srbije.
Slusam predizborne slogane g. Labusa. REFORME ZA SVE, A NE SAMO ZA NEKE. POSAO ZA SVE, A NE SAMO ZA NEKE. SIGURNOST ZA SVE, A NE SAMO ZA NEKE. Slogani tako lepo i obecavajuce zvuce. Pitam se samo da li njima g. Labus kritikuje politiku vladajuceg tima, dakle i samog sebe?
Dok ga slusam, ucini mi se da bih blanko glasao za njega.
Samo kad ne bi bilo tako mnogo "nekih". Koji od izbora ocekuju da se ucvrste tamo gde su, a da ostali zvani "svi" ostanu tamo gde jesu.

Sistanje ventila

A predsednik Kostunica se jos hocka-necka. Kao ona biljcica sto se, mislim, zove tarcuzak. Porucuje nam da nije pravi cas za izbore. Pravi cas je onaj iz Knjige propovednikove. Videce on da li ce se kandidovati. Eto, i prethodni put se odlucio u poslednjem casu. Mozda ce nas castiti time sto ce se kandidovati. Castice nas i time sto ce pobediti - to je tak normaljno.
G. Kostunica sve vise postaje obrazac naduvenosti. Ta naduvenost odslikava se na njegovim pokretima - oni slice pokretima onih lutaka koje se naduvavaju. Skoro da pri svakom njegovom pokretu cujem zvuk trenja gume i plastike.
Naduvenost se posebno odrazava u njegovom nacinu govora. Njegove govorancije su sve krace i sve vise lice na soptanje. Dok govori - kao da, kroz neki ventil, ispusta kvantove i kvintesencije svoje naduvenosti i prepotencije. Kojima nas cascava, u malim porcijama. Skoro da cujem, dok ga slusam, sistanje ventila. I vidim kako ga posle svakog obracanja nacionu, Marsicanin i druzina, negde iza paravana, dopumpavaju za onoliko atmosfera koliko treba.

Anketni odbor

Formiran je skupstinski odbor
da ocisti srpski obor.
Uspesan im bese rad...
Al' jos veci stvori se smrad.

Gledam na drugom kanalu prenose Anketnog odbora koji valja da utvrdi tamo neke nepobitne, a tako malo vazne i tako malo bitne cinjenice iz vodvilja vlasti u koji zele da nas upletu. Od tog zasedanja ispasce ipak neka vajda: ono, mimo namere osnivaca, iznosi na svetlo dana dve porazavajuce slike iz vrhova vlasti: sliku Kostunicine dvorske kamarile i sliku srpske generalske bratije. Ova druga, opet mimo namere predlagaca osnutka ovakvog odbora, poraznija je nego sto smo zamisljali. Ako oni treba da budu branitelji demokratskih nacela - obrali smo zelen bostan.
Srpska generalska bratija je kombinacija arogancije i snishodljivosti, intrigantskog duha i grabezljivosti. Kad ih cujem kako lezerno i bestidno govore o vilama koje im "po formaciji pripadaju" - pripadne mi muka. Kad procitam koliko je tresanja moralo biti poseceno jer gospodi "po formaciji" pripada namestaj od tresnjevog drveta - posizim. Kad ih cujem kako su u Surcin odlazili samo da vide farmu konja jer vole konje - ritnuo bih nekog u stomak. Tu bratiju treba razalovati (bar za nekoliko cinova) i tek onda penzionisati. A cin generala - kao izblamiran, ukinuti.

Koskoglodac

Meni je lako, ja sam Majakovski
pa u svom cosku, glodjem but konjski.

Ovih stihova, pesnika kog smo nekad voleli, setio sam se ovih dana povodom prizora koji svakog dana gledam u svom komsiluku, kod SDK, u Ulici 27. marta.
A prizor je sledeci: jedan cica, s kacketom, poredja po poklopcu kontejnera kosti koje je obliznji mesar bacio i malim nozicem strpljivo sa njih skida ostatke mesa. Guli, panguje, skljecka, gram po gram, skremku po skremku. Tu prolazi mnogo sveta, ali cica se ne obazire, radi temeljno i to traje pola sata, nekad sat. Bice to dobar gulascic, paprikascic.
A g. Djindjic veli da samo zlonamerni ne vide boljitak. Oni napadaju vladu jer zele da sacuvaju svoju "unosnu" poziciju vecitih kriticara. Kad bi se sve ove vecite kriticarske mladozenje udale za vlast svima bi bilo bolje. I ne bi bilo koskoglodaca.

Miodrag Stanisavljevic


Hronika: Pretplata i prodaja


1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar