Dogadjanja

Jos jedna srpska prekretnica

Put ili bespuce

Politika beogradskih nacionalista u regijama gde Srbi i Albanci zive zajedno neodoljivo podseca na "intervencije" srpske drzave u ostale "srpske krajeve", narocito prekodrinske. Svugde je nacionalisticki Beograd najpre hrabrio tamosnje Srbe da se pobune, da se suprotstave lokalnoj vlasti, onda im je delio oruzje, slao svoje vojne i policijske oficire i dobrovoljce. Pobuna je, naravno, trajala neko vreme, a epilog je poznat i vise nego porazan - gde god su srpski nacionalisti iz Beograda "intervenisali" tamo Srba vise nema

"Potomci hajduka i uskoka imaju svu nedisciplinovanost, nesocijalnost, cesto jos i neizgladjenu divljinu, ostatke iz doba kada je svaka porodica imala svoj krov, a svaki covek sam branio svoju glavu. Kao i njegovi preci, danasnji Srbijanac (1910) ima puno licnih vrlina i sposobnosti za individualnu samoodbranu ali jos nema dovoljno onog viseg socijalnog osecanja, stvaralacke snage, sposobnosti za sistematski, istrajan rad... Bez tradicija i bez osecanja solidarnosti pokoljenja u zajednickom narodnom radu, Srbijanac cesto zivi od danas do sutra, vodi politiku 'dan i komad', nije u stanju da istrajno izdrzi napor i tako brzo malaksava, kao sto se brzo odusevljava, isto tako brzo klone kao sto brzo plane. Sangvinicar, nervozan, razdrazljiv, vise negativan nego pozitivan, vise rusilac nego stvaralac. Rdjav sluga ali i rdjav gospodar, rukovodeci se u zivotu vise 'inatom i sevapom' no razlogom i po planu - danasnji Srbijanac je sve svoje mane, kao i vrline preneo i u svoju drzavu, u svoje drustvo..."
Ako ove Skerliceve opaske i ocene i ne mogu biti prihvacene bez rezerve u svim pojedinostima (od njih je proteklo devedeset godina), tesko se moze osporiti cinjenica da su u njima data izvesna antropoloska odredjenja karaktera prosecnog Srbina koje vreme nije poreklo, odredjenja koja su se zadrzala do danas i trajace verovatno jos veoma dugo, cineci Srbe ovakvima kakvi su i odredjujuci njihovu sudbinu vise nego svi spoljni faktori, ratovi i bune i svetske "zavere srbomrzaca" zajedno.
Ovo pisem jer mi je vec postalo pomalo zamorno da stalno odgovaram na gotovo mitsko pitanje zasto Srbi, od svih mogucih puteva kojima bi mogli da krenu, uvek biraju onaj najlosiji, onaj koji ih odvodi najdalje od cilja koji su sami proklamovali, da bolje, lepse i mirnije zive. Taman su ruzne scene desetogodisnje izolacije "krunisane" bombardovanjem pocele da blede, na najmanje dva mesta u nasoj domovini opet smo suoceni sa biranjem najlosijeg od svih mogucih resenja. Kao po pravilu, i taj rdjav izbor cine oni koji predvode narod, a podrzavaju ih i ohrabruju njihovi mentori sedeci u predsednickim i inim kabinetima u Beogradu.

Kosovska Mitrovica

Kada gradjanin Kosova koji zivi u severnom delu Kosovske Mitrovice pozeli da pozove policiju, pa "okrene" 92, javice mu se dezurna sluzba policije u Kraljevu, gradu oko 150 kilometara severno, iz kojeg, sasvim sigurno, nikada vise nijedan policajac nece priteci u pomoc nikome na Kosovu. Naravno, radi se o tome da je SUP Kosovska Mitrovica (koji funkcionise kao da se nista nije desilo), posle Kumanovskog sporazuma detasiran u Kraljevo. To je isto onoliko suvislo i blisko pameti kao nedavno zadrzavanje Pristinskog korpusa (ne znam zasto su ukinuti Zagrebacki i Ljubljanski) u sastavu Vojske Jugoslavije, ali predstavlja paradigmu srpskog pristupa resavanju sopstvenog problema. Jer, cak i da KFOR dozvoli mitrovackim policajcima na privremenom radu u Kraljevu da udju na Kosovo, velika daljina i Ibarska magistrala bi ih u tome sigurno sprecili.
Sve to neodoljivo podseca na "intervencije" srpske drzave u ostale "srpske krajeve", narocito prekodrinske. Svugde je nacionalisticki Beograd najpre hrabrio tamosnje Srbe da se pobune, da ne prihvataju lokalnu vlast, onda im je delio oruzje, slao svoje vojne i policijske oficire i dobrovoljce. Pobuna je, naravno, trajala neko vreme a epilog je poznat i vise nego porazan - gde god su srpski nacionalisti iz Beograda "intervenisali" tamo Srba vise nema. Ako se ovo ludovanje u Kosovskoj Mitrovici nastavi - nece ih tamo mnogo ostati.
Ja sam vec nekoliko puta pisao o "spavacima" koji su posle povlacenja srpskih snaga bezbednosti ostali na Kosovu sa zadatkom da se u dato vreme aktiviraju. U vreme kada sam pisao o njima znao sam za njih iz svojih novinarskih istrazivanja, a tokom boravka u niskom vojnom zatvoru neke od njih sam upoznao licno. To su ljudi koji su ostali u aktivnoj sluzbi na Kosovu, a platu i naredjenja primaju u nekoj od granicnih komandi garnizona ili policijskih stanica u Srbiji. Naravno, oni su bili "spavaci" samo u vreme Milosevica. Povremeno su "zametali kavgu" na Kosovu, a najveci uspeh im je bila eskalacija sukoba pocetkom februara 2000. godine i vruc docek Kostunice u Kosovskoj Mitrovici pred septembarske izbore iste godine. Sada su se probudili, sebe nazivaju cuvarima mostova i zadaju dosta problema svima, a dugorocno gledajuci najvise sami sebi i malobrojnim Srbima na Kosovu. Misija OUN, koja je ostro osudila njihovo ponasanje, sada ih i zvanicno naziva "bandama mosta". U jednom njihovom tajnom izvestaju koji bas i nije tajni, stoji:
Vodjeni od strane ljudi koji su direktno povezani sa Beogradom, cini se da vrse potpunu vlast u ovom delu Kosova - reketiraju svoje sunarodnike, cime se finansira njihova delatnost, organizuju i postavljaju barikade na ulicama, prebijaju, pljackaju, a ako je to potrebno ne prezaju ni od ubistva. Grupa je sacinjena od nekoliko stotina osoba i ima zadatak da ne dozvoli nijednom Albancu da predje u severni deo grada. Njihove demonstracije, organizovane uglavnom posle hapsenja nekog njihovog clana, obicno pocinju cetnickim pesmama kao "Sprem'te se, sprem'te, cetnici!", a zavrsavaju kamenovanjem stanice medjunarodne policije ili direktnim sukobom sa policijom. Jedan broj njihovih lidera, neki od njih i lekari po profesiji, ne priznaju institucije Kosova, ne saradjuju sa UNMIK-om, a poslednjih dana otvoreno traze i teritorijalnu podelu grada koji tri godine posle rata ostaje podeljen na dva dela i koji je, izgleda, izgubio i poslednje veze sa preostalim delom Kosova.
Naravno, osnovno pitanje koje treba postaviti jeste: Ko ima koristi od cuvara mostova i da li je to sto oni rade dobro za malobrojne Srbe na Kosovu pa i za ostale pripadnike srpskog naroda? Cak i pomoc i podrska koju imaju od srpskih nacionalista iz Beograda neodoljivo podseca na pomoc i podrsku koju su prekodrinski Srbi imali iz Beograda. Sve do "Oluje". Aktuelne informacije iz Brisela ukazuju da je strpljenje NATO-a pri kraju i da nije daleko dan kada ce "cuvari mostova" biti vojnicki porazeni i pohapseni. Onima koji se izvuku, put se zna - na sever do Kraljeva, pa onda dalje ka Beogradu. Malobrojni Srbi sa severa Kosova ce za njima. Ne treba biti nikakav strucnjak pa shvatiti konacan ishod ovog "genijalnog plana" proizaslog iz politike "inata i sevapa".

Jug Srbije

Drugo podrucje na kojem se u punom svetlu pokazuje nerazumna i stetna politika beogradskih nacionalista je jug Srbije na kojem se prvi put u istoriji dogodilo da vecinsko albansko stanovnistvo na izborima osvoji politicku vlast. Optimisticke prognoze Srba da ce uprkos vecini Albanaca u birackom telu zadrzati opstinsku vlast i posle vanrednih lokalnih izbora pokazale su se onakvima kakve su inace politicke prognoze Srba - veoma lose. Ne samo da je srpski blok izgubio prvog coveka opstine Bujanovac, vec je izgubljena i dominacija u opstinskoj skupstini.
To sto se dogodilo na izborima pre moze da bude kraj ili bar pocetak kraja price o rdjavoj politici. Naravno, sve to samo sa stanovista srpskih nacionalista sa juga Srbije i onih iz Beograda. Za sve ostale normalne ljude nista se nije dogodilo. Bili su izbori. U Presevu je 95 odsto Albanaca osvojilo politicku vlast, u Medvedji je isto toliko Srba osvojilo politicku vlast. Koplja su se lomila u Bujanovcu. Za vreme Milosevica 35 odsto Srba "drzalo" je dve trecine mandata u opstini, a mir je "drzalo" nekoliko hiljada policajaca od kojih je nekoliko desetina stradalo "drzeci" takav mir. Prve carke su nastale oko popisa kada su Srbi uporno i dugo odbijali da prihvate cinjenicu da Albanaca ima vise. Cak su i u nekim vladinim zgradama u Bujanovcu vladini sluzbenici pokusali da, kao u Nusicevom "Sumnjivom licu", na terazijama popisa dodaju malo na "nas tas". "Bucaj, Milijana, pa dopisi!", secate li se Djekne. Rezultat te, za Srbe neprihvatljive, cinjenice da Albanaca ima vise jeste da zvanicni rezultati popisa jos uvek nisu saopsteni. Oni su saopsteni tek posle izbora, ali ni tada zvanicno. Mene to podseca opet na Nusica i dilemu Zivke Ministarke koji "aufpuc" da stavi na haljinu. Pa ako bude... "ono", onda ce svileni, a ako ne bude "ono", onda ce obican. Tako su, posle pobede Albanaca u Bujanovcu, visoki vladini sluzbenici saopstili da na popisu ima vise Albanaca. Da su kojim slucajem pobedili Srbi, ne bi me iznenadilo da su rezultati popisa pokazali da ima vise - Srba. Kladim se!
Nezavisni posmatraci izbora misle da su i Srbi imali sansu da dobiju izbore. Posto je na izbore od 37 059 upisanih izaslo tek 22 734 ili 60,39 odsto, bilo je potrebno samo da Srbi izadju u nesto vecem broju i da glasaju. Oni, medjutim, nisu. Ostali su u kucama, kazu, za inat Covicu jer je navodno sprecio njihovog lidera Stojancu Arsica da se kandiduje za predsednika. Iz kuca su izasli tek sutradan da bi protestovali protiv "izdaje", "prodaje" Bujanovca i "srpstva" i tako dalje. Transparenti i uzvici "Izbori su lazirani", "Izdaja, izdaja", "Mi smo prodati", "Dole Covic", "Covic je izdajnik", "Napolje Amerikanci", samo su deo atmosfere. U svemu tome su im pomagali lokalni lideri.
"Ovi izbori su pokazali ono sto smo tvrdili od pocetka, oni treba da budu legalizacija prodaje Bujanovca, koju su dogovorili Nebojsa Covic i Son Saliven. Svima koji su pratili izbore je to jasno", rekao je odmah posle prvih izbornih rezultata sef izbornog staba stabu Srpske koalicije za opstanak (SRO i SPO) advokat Slobodan Jovanovic. Slicno je reagovao i Goran Taskovic, sef Izbornog staba Koalicije za Bujanovac, predsednik Opstinskog odbora Demokratske stranke i odbornicki kandidat: "Ocigledno je da ove izbore moramo da izgubimo po svaku cenu, verovatno je to deo nekog dogovora. Pokusao sam gospodinu Monteli da objasnim kako je glasanje regulisano nasim zakonom, a on mi je doslovce rekao da postoje ljudi koji su iznad zakona, a to su Nebojsa Covic i Stefano Sanino".
I nastavak price je vec vidjen. Umesto da sa svojim susedima, Albancima, pokusaju da saradjuju, a novi predsednik Bujanovca Nagip Arifi im to nudi, oni su, kao i u Presevu deceniju ranije pribegli - iseljavanju. Nedavno je iz Bujanovca put Beograda krenulo pismo sa drzavnim pecatom u kojem se zloslutno tvrdi da su Albanci krenuli u poslednju fazu kupovine srpskih kuca ne pitajuci za cenu i overu ugovora. Tvrdi se cak, u pismu, da su Srbi prodali Albancima najmanje pedeset kuca - u Vranju.
Danas u Presevu Srba gotovo i da nema. Oni sami su mi pricali da ih u gradu ima nekoliko stotina, a u celoj opstini jos oko hiljadu. U Bujanovcu ih ima mnogo vise. Svi oni, i u Presevu i u Bujanovcu, veoma tuzno deluju i stalno gledaju put severa i Beograda. Ostali su samo oni koji nisu mogli da odu. To znam i vidim jer sam vec godinu dana sa njima. I ovi iz Bujanovca krecu na sever. Drzava nije umela niti mogla da im pruzi bolju i drugaciju garanciju da ce slobodno i mirno ziveti osim tenka na pocetku Kosovske ulice gde pocinje "Albanija" i gde je profesorka Mira Markovic, pocasni gradjanin Bujanovca, ne tako davno svecano otvorila benzinsku pumpu. Vise je od godine kako je onaj tenk otisao na sever, a sada za njim krecu Srbi. Kao i u Presevu, i u Bujanovcu ostaju Albanci ili, da se drzava ne naljuti, gradjani Srbije albanske nacionalnosti. I oni su nasi. To znam i vidim jer sam vec godinu dana sa njima.
A sto se tice srpskih nacionalista, zaista su sve blize svom cilju. Onom da svi Srbi zive u jednoj drzavi.

Miroslav Filipovic

Dogadjanja: Buntovnistvo, ali sa kojim razlogom «

» Dogadjanja: Tri mantre Milosevicevih pristalica