Pravosudje

Sputavanje reforme

Ocigledno je da borba oko sudske vlasti tek predstoji jer je tesko zamislivo da bi prijem u Evropski savet bio moguc sa tolikom merom kontrole i zloupotrebe sudstva od strane vladajuceg aparata

Nakon pada autokratskog rezima 5. oktobra jedna od prvih briga u razvoju demokratije bila je reforma pravosudja. Izgledalo je da, kako smo to u Republici redovno pratili, postoji volja da se izvrsna i zakonodavna vlast razdvoje od sudske i na pocetku 2002. godine donet je set novih zakona o pravosudju.
Osnovan je Visoki savet pravosudja kao ekspertsko i nestranacko telo koje je vrsilo predlaganje sudija i predsednika sudova, kao i Veliko personalno vece koje je odlucivalo o razlozima za razresenje sudija i njihovoj disciplinskoj odgovornosti. Postavljena je efikasnija organizacija sudske vlasti.

Udar na pravosudje

Ali, samo 200 dana od tih pocetnih koraka u reformi sudstva, krajem jula, stupili su na snagu novi zakoni o sudijama i o Visokom savetu pravosudja koji ponistavaju sve sto je u korist sudske vlasti ranije doneto. Izbor sudija vise nije u nadleznosti Visokog saveta pravosudja, jer kad on podnese predlog za kandidaturu sudije, a Skupstina ga ne usvoji, ponovni izbor je u nadleznosti skupstinskog Odbora za pravosudje. To prakticno znaci da svaki sudija koji je predlozen od strane nestranackog i nezavisnog, strucnog Visokog saveta pravosudja, ukoliko nije po volji stranackoj vecini u Skupstini i njenom Odboru za pravosudje, nece biti izabran. Isto tako, losa resenja doneta su u proceduri izbora predsednika sudova kojima se u trajanju mandata ukida mogucnost da sude sto je, kako se istice u Drustvu sudija, odluka kakva nikad nije postojala niti se moze naci u pravosudnim sistemima u svetu. Sudstvo na taj nacin ostaje bez oko 200 najstrucnijih i najboljih sudija, a u liku predsednika suda uvodi se posebna i, u odnosu na druge sudije, nadredjena figura menadzera ili administratora kao produzene ruke rezima. To nije nista novo jer su u Milosevicevo vreme sve politicke odluke isle preko predsednika sudova koji su prenosili pritisak partijsko-drzavnog aparata na sudije.

U obrazlozenju predlagaca ovih zakona predsednici sudova treba da imaju znatno veca ovlascenja, posebno u pokretanju lustracionog postupka. Takva njihova pozicija, velike, ali slabo kontrolisane moci podseca nas na cuvene consultores koji su imali zadatak da pripremaju predmet za neopozivi i konacni sud Svete Inkvizicije. Isto tako, Veliko personalno vece nije vise organ Vrhovnog suda i o razresenju sudija i njihovoj disciplinskoj odgovornosti odlucivace Skupstina.

Kao formalne razloge za donosenje ovih noveliranih zakona izvrsna vlast navodi zahteve eksperata iz sudstva, a neformalnih je znatno vise. Treba se samo setiti izlaganja premijera u Skupstini, 17. jula, kada je prekorevao sudove zbog blage kaznene politike, preterivanja u prihvatanju olaksavajucih okolnosti kao i odsustva odredjivanja pritvora odmah nakon izricanja presude. Sustinski, izvrsna vlast a i zakonodavna (koja je doduse u ovoj protodemokratskoj fazi podlozna i dobro kontrolisana od izvrsne), ne bi nikako da ispusti kontrolu sudstva iz ruku. Vladajuci uredbama i ignorisuci sudske odluke ona postize odgovarajuci stepen prisile u odnosu na direktne politicke konkurente koji bi isto tako, samo da im se pruzi prilika, da vladaju preko gole sile. To medjusobno razracunavanje zloupotrebom pravosudja vidi se najbolje na skorim primerima izbacivanja DSS-a iz parlamenta i farsi oko Anketnog odbora za utvrdjivanje cinjenica oko upada u biro za komunikacije Vlade Srbije.

Drustvo sudija, na sastanku od 30. jula, kritikovalo je set noveliranih pravosudnih zakona, ocenilo ga kao vracanje na mehanizme Milosevicevog vremena i najavilo izradu novog celovitog paketa zakona po meri pravosudja. Na sednici Vrhovnog suda Srbije, 5. avgusta, doneta je odluka da se pokrene postupak pred Ustavnim sudom Srbije za ocenu ustavnosti navedenih zakona jer je ugrozen ustavni princip podele vlasti, odnosno zagarantovana samostalnost i nezavisnost rada sudova. U medijima se cuju glasovi nezadovoljnih sudija - to je doduse mnogo manje od potrebnog ali znatno vise nego pre. Ocigledno je da borba oko sudske vlasti tek predstoji jer je tesko zamislivo da bi prijem u Evropski savet bio moguc sa tolikom merom kontrole i zloupotrebe sudstva od strane vladajuceg aparata.

Cudnovata ali dobra vest

Jedna, za nase prilike cudnovata, vest pojavila se sredinom avgusta u medijima.
Vrhovni sud Srbije osudio je Dragoslava Jovanovica, inspektora za privredni kriminal iz Surdulice, zbog iznudjivanja dokaza od Radivoja Jankovica, vlasnika przionice kafe "Gringo". Ovo je prvi slucaj u poslednjih desetak godina da pravosudje bezuslovno kazni policajca zbog torture nad zatvorenikom i pozitivan signal da se na spregu pravosudja i policije a protiv gradjana ipak moze uticati. Radivoje Jankovic, koji je punih pet godina nastojao da mucitelji budu kaznjeni, bio je brutalno pretucen, a njegova zena, kada ga je videla u tom stanju, pobacila je i od tada nemaju dece. Jos je, kada je dosao da se zali, od strane Opstinskog suda u Vranju kaznjen sa tri meseca zatvora "zbog laznog prijavljivanja", a zvanican stav policije, posle urgencije ministra Mihajlovica, je da "nije bio maltretiran". Takodje, drugi pocinioci - ucesnici u mucenju - nisu pronadjeni. Jedan od njih, Milan Dimitrijevic, napredovao je u sluzbi i zaposlio se u Saveznom ministarstvu za inostrane poslove. Policijska tortura na jugu Srbije i dalje se primenjuje bez kontrole (najnoviji slucaj policijskog premlacivanja u Vucju) a imena nasilnih i ostrvljenih policajaca se kriju. No, ova presuda je, svakako, vrlo ohrabrujuci znak da se u pravosudju u Srbiji ipak nesto krece.

Paloma sa lutkom, na crnoj podlozi, 1952.

Povratak sudija na Kosovo

Pocetkom jula potpisan je sporazum izmedju Ministarstva pravde i UNMIK-a o ukljucivanju sudija i tuzilaca iz Srbije u rad pravosudnih organa na Kosovu. Garancijama UNMIK-a predvidjeni su posebni uslovi za rad ovih sudija, koji podrazumevaju zastitu i bezbednost, placeni smestaj, dok se njihovi stanovi ili kuce, ukoliko su uzurpirane, ne oslobode. Obecano je i zaposlenje za clanove njihovih porodica. Takodje se predvidja da na jednog novog sudiju u kosovskom pravosudju budu ukljucena jos cetiri administrativna radnika srpske nacionalnosti, socijalno osiguranje koje garantuje Vlada Srbije, kao i mogucnost zadrzavanja profesionalnog statusa ukoliko, zbog objektivnih okolnosti, napuste kosovsko pravosudje. Plata za njihov posao bice nesto niza od 500 evra koliko se predvidja za njihove kolege iz Srbije od jula 2002. godine, kako je najavljeno u najnovijem saopstenju Ministarstva pravde. Kosovske sudije ce predlagati Savet sudija i tuzilaca Kosova koji je sastavljen od pet medjunarodnih, tri albanska i jednog srpskog eksperta i davati taj predlog Skupstini Kosova na razmatranje, a imenovanje sudija i tuzilaca vrsice sef UNMIK-a. Sa albanske strane postoje prigovori na vladanje sudija u ratno vreme na Kosovu - da su osudili preko 2000 Albanaca, da su mnogi bili mobilisani i da su do zavrsetka rata radili u vojnim sudovima na Kosovu kao i da je na osnovu prethodnog sporazuma, o ukljucivanju srpskih sudija u pravosudni sistem Kosova iz 1999, cetrdeset sudija, koje je imenovao Bernar Kusner, odbilo da polozi zakletvu.
Od 1999. do danas mnogo toga se ipak promenilo i na Kosovu i u Srbiji. Pravosudje ma koliko da je sputano i kontrolisano tesko da moze biti vraceno na onaj stepen kontrole koji je nad njim vrsio totalitarni rezim.

D. M.

Ogledi: Putevi gradjanskog samooslobadjanja «

» Dijalog: Pravo na zivot, revolucija i demokratija