Zbivanja

Nelagode s Ustavom

Izbori - koji vise nisu prvenstveno "protiv" nego "za" - pretpostavljaju neodlozno stvaranje uslova za najzad fer i postene izbore

Nebojsa Popov

Svi oni koje pamcenje jos nekako sluzi, povodom sadasnjih natezanja oko Ustavne povelje, prisetice se lakoce s kojom su donoseni raniji ustavi. U Titovo doba predlozima ustava organizovane su cak i svenarodne debate, poput "kozackih skupstina". Milosevic se domogao vrha vlasti preko referenduma 1990. ("prvo ustav, potom izbori"). I jos uvek vazeci ustav ("zabljacki") sadasnje SRJ donet je 1992. godine bez vecih teskoca. Otkud, odjednom, natezanja?

Ocekivanja iz okruzenja

Posmatrano spolja, nakon pada Milosevica otvorene su mogucnosti za izlazak zemlje iz izolacije i za ulazak u svet. Izolacija je, pak, bila posledica ne samo izbora tadasnjeg rezima nego i posledica njegove razorne politike (zbog koje su bile izrecene sankcije). Promena politike je, medjutim, tek prvi korak ka stvaranju novog politickog poretka, u skladu s normama koje vaze u svetu, pre svega u najblizem okruzenju, u Evropi. Put k Evropskoj uniji, nezavisno od njegovog vremenskog trajanja, zavisi od postovanja odredjenih normi koje se moraju definisati u novom ustavu. Neophodan je, dakle, raskid s partijskom drzavom i haoticnim razaranjem i stvaranjem drzava - kroz ratove, zlocine i pljacku - gde je ustav puka fasada.
Sta god da mislimo o raznolikosti okruzenja, i o razlicitim odnosima tamosnjih centara moci prema dosadasnjim ovdasnjim zbivanjima, izvesno je nastojanje da se okonca "rdjava beskonacnost": haoticno razaranje i stvaranje drzava i uvedu odredjena "pravila igre" koja vaze za uspostavljanje drzave kao civilizacijske tvorevine, nasuprot razularenoj varvarizaciji u cijim se tragovima jos nalazimo.
Gledano iznutra, mnoge stvari su se izmenile, ali jos nije doslo do bitne promene koja bi se izrazila upravo novim ustavom.

Strah od odgovornosti za zlocine

Doskora vladajuce stranke, koje su dovele zemlju do ruba katastrofe, i ne pomisljaju da "poloze racune" za svoju vladavinu, niti na svoj demokratski preobrazaj. Naprotiv, zlodela proglasavaju za junastva i neskriveno vrebaju priliku da se vrate na vlast. Oni se pozivaju na ustav i zakone kao na fasadu iza koje se krije samovolja, nasilje, zlocin i pljacka. Malo im je sto ih vlast tolerise, takve kakvi su, nego napadaju sadasnju vlast da je protivustavna i protivzakonska. U tome ih podrzavaju oni delovi drustva koji su svoje interese investirali u "stari rezim" i grcevito brane tecevinu kao "ratni plen". Ne prezaju ni od razbuktavanja starih i potpaljivanja novih ratnih sukoba. U tome ih sada ne podrzava neposredno njihova ideoloska i propagandna masinerija, vec, eto apsurda, znatan deo medija koji su se trsili svojom nezavisnoscu a sada imaju razumevanja za bivse vlastodrsce, kao da time pokazuju jednaku distancu prema svim akterima zbivanja. Recit primer za to su komentari sudjenja Milosevicu kao nacionalnom junaku, a ne optuzenom za zlocine, te povremene hajke na kriticare zlocinacke politike.

Bojazan od granica vlasti

Vlast u Crnoj Gori, kojoj se ne moze osporavati antimilosevicevski stav, grcevito brani svoj fakticki suverenitet i, izgleda, smatra da ima jedinstvenu istorijsku priliku da za to dobije i medjunarodno priznanje, ne hajuci za posledice u neposrednom okruzenju (u smeru proglasavanja novih drzava i sukoba oko toga). Apsurdno je, ali i istinito, da oni koji ne zaziru od promena drzavnih granica strepe od ogranicenja same vlasti unutar ovih ili onih drzavnih granica. Ustavno ogranicenje vlasti, i u svojoj a i u zajednickoj drzavi, izgleda im kao pretnja od polaganja racuna gradjanima-biracima za dosadasnje vladanje i suzavanje prostora za produzeni voluntarizam.
U Srbiji, natezanje oko Ustavne povelje je deo sukoba oko toga koji ce deo sadasnje vlasti biti "suvereniji". Suparnicki tabori, u sukobima oko toga ko je veci i jaci, videli smo to vise puta, spremni su da potezu i aparate vlasti starog rezima (vojsku i policiju) a i "tajne veze" s nevidljivim centrima moci. Povremeno, obicno u krajnjoj iznudici, prihvataju izvesne zahteve spolja (Haski tribunal, na primer) ali time nastaju sve dublji raskoli (najdublji je oko sudjenja za zlocine, usled kojeg se i raspao DOS). Na istim osnovama dolazi i do sukoba oko priprema i usvajanja Ustavne povelje.
Vlasti u Srbiji i Crnoj Gori sklonije su neposrednim aranzmanima, bez sudelovanja predstavnika SRJ, cime se krsi polazna osnova formulisana u Beogradskom sporazumu (iz marta meseca). Ali, nije rec samo o (ne)postovanju potpisanih akata, tako nesto i nije neka novost, nego i o necem od sustinske vaznosti. Naime, donosenje Ustavne povelje podrazumeva diskontinuitet sa sadasnjim ustavom, ne samo SRJ nego i Srbije i Crne Gore. Za tako nesto nema osnova u vazecim ustavima niti se moze naprosto prepisati iz nekih "papira" (cemu su skloni razni eksperti) niti se naprosto spolja moze nametnuti. Istovremeno, ne mogu se ni sasvim ignorisati fakticke drzavne tvorevine - Srbija, Crna Gora i SR Jugoslavija - ciji predstavnici treba da pripreme Ustavnu povelju. Upravo diskontinuitet izmedju sadasnjih, vise faktickih nego ustavom regulisanih, poredaka sa "starim rezimom" i jeste glavni izvor nelagoda sadasnjih vlasti. Diskontinuitet nije samo uslov za ulazak u evropske integracije, nego i sustinska promena u zemlji. Ono prvo bi "pisci" povelje jos nekako i prihvatili, makar i nekako smandrljano, ali ne pokazuju volju za ovo drugo. Potonje bi znacilo da sadasnja vlast pristaje na svoju prolaznost, izmedju antidemokratskog i demokratskog poretka. Da takva politicka volja jos ne postoji vidljivo je ne samo u natezanjima oko Ustavne povelje, nego i u nespremnosti za promenu uslova za najzad fer i postene izbore, od donosenja novog izbornog zakona, preko zakona o politickim strankama, do medijskih zakona i postovanja medijskog pluralizma.

Za i protiv (ne)izvesnosti

Natezanja oko Ustavne povelje unose nervozu u javni prostor inace prezasicen raznim uzbudjenjima. Uostalom, nova vlast je obecavala, dok je bila opozicija, da ce obezbediti prelaz iz razdoblja prevelikih uzbudjenja u "dosadno razdoblje". Sada, nezavisno od toga da li ce i kada biti pripremljen tekst Ustavne povelje, otvaraju se izvesna pitanja na koja jos nemamo odgovore. Pre svega, kako ce teci procedura njenog usvajanja u sadasnjim skupstinama i kojim ce se putem krenuti ka novom ustavu (ustavima)?
Ustanove i procedure demokratskog poretka, bez ikakve idealizacije demokratije, karakterise optimalna izvesnost u pogledu legitimacije vlasti, mesta gde se nalazi vlast, ovlascenja za ucesce u procesu odlucivanja i odgovornosti za rezultate donetih odluka. Tako nesto, dabome, i te kako smeta ne samo vlastodrscima koji najvise cene "odnos snaga", stalno merkaju ko je koliko mocan (ili "vlastan") i merkaju "ko je ciji covek", ko je "prijatelj" a ko "neprijatelj". No, izvesnost konfiguracije vlasti i procedura ("transparentnost") smeta i onima koji su, maltene, navikli da imaju "svog coveka" u vlasti, vazda nesto mesetare i "muvaju" oko vlasti i na tome grade svoju egzistenciju.
Imajuci sve to u vidu, izgleda neocekivano ali je ipak stvarno, pokreti za demokratske promene, tokom svih proteklih godina, sve snaznije su isticali zahtev za izborima za ustavotvornu skupstinu koja bi donela novi ustav kako bi se postavili temelji ustavne demokratske drzave. Tako je govorila i sadasnja vlast dok je bila opozicija (ako ne svi, onda barem neki). U krugovima sadasnje vlasti sada se tako nesto jedva cuje.
Kada je rec o pokretima za demokratske promene, koji su u minulom razdoblju imali razlicitu konfiguraciju, izvesno je da su se i oni menjali, da su bili zahvaceni osekom nakon osvajanja vlasti, nekada samo lokalne (1996) a nedavno (2000) i centralne, a da je plima "preletaca" nadolazila oko sredista vlasti. Mnogi predvodnici pokreta su "presli" u odbornike i poslanike, predsednike, ministre i doministre, ambasadore, nacelnike, savetnike itd.

Najzad fer izbori

Podsecanje na ono sto je bilo pa ga vise nema moze biti puko vajkanje zbog izneverenih nada ili moralni prekor bivsoj opoziciji a sadasnjoj vlasti.
Mogucan je i drukciji pristup. Naime, gradjani koji zaista zele da budu drzavljani demokratski uredjene drzave imaju potrebu da se zna gde je vlast, kako ona funkcionise i kako i kome polaze racune ne samo na izborima. Ako se sve to ne zna pouzdano, veoma je otezano bilo sta ozbiljno planirati i preduzimati, "praviti zivotne planove" ma koliko to zvucalo pateticno. Ako toga nema, ostaje na snazi "parola snadji se". Kada potreba za izvesnoscu ne bi postojala verovatno ne bi doslo ni do dosadasnjih promena, a tek buduce bi bile tesko i zamislive a kamoli ostvarive.
Mozda trenutno i ne postoje ni jasnije izrazena politicka volja niti uslovi za neposredne izbore za ustavotvornu skupstinu. Ali izbori - koji vise nisu prvenstveno "protiv" nego "za" - pretpostavljaju neodlozno stvaranje uslova za najzad fer i postene izbore. Kada je o buducim izborima rec, nisu problem samo bivse i sadasnje vlasti, nego i stranke, sindikati i gradjanska udruzenja koji nemaju jasan stav prema smeru drustvenih promena - prezivljavanje u datim uslovima ili zaista normalan zivot. Problem su i mediji. Ako je tacno, a verujem da jeste, da su nezavisni mediji, artikulacijom kritickog odnosa gradjana prema "starom rezimu", znatno pridoneli dosadasnjim promenama, neizvesno je koliko su danas mediji sposobni i spremni da izraze kriticka misljenja i vizije promena, a koliko su se uklopili u ideolosko-propagandnu masineriju raznih centara moci.
Ukoliko teznje za promenama nisu jasno i racionalno artikulisane siri se prostor za gomilanje ocaja i gneva zbog izostajanja stvarnih promena, i rastu sanse za promociju starih i novih demagoga koji huskaju na puceve i prevrate, pa i ratove.
Obuzdavanje razornih iracionalnih afekata, pre svega onih oko vlasti, nije bas lagodno, donosi razne nelagode. Ali, iskustvo s minulim prodorom varvarizacije, kao stihije neobuzdanih afekata, nalaze trezven odnos prema zaustavljanju te stihije, bas ustavom. Dabome, to ne bi bio kraj uspostavljanja demokratije vec njen stvaran pocetak, jer nje nema bez kritike, opozicije, gradjanske neposlusnosti.

Svet i mi: SAD i Medjunarodni krivicni sud

Dogadjanja: U medjuvremenu


1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar