Dogadjanja

U medjuvremenu

Kako se priblizava septembar, raste tenzija medju ovdasnjim politicarima oko Ustavne povelje. Nije daleko ni 24. septembar, datum kada bi Parlamentarna skupstina Saveta Evrope trebalo da odluci o prijemu Jugoslavije u ovu evropsku organizaciju u kojoj se nalaze gotovo sve evropske zemlje.

Nadigravanje

U Srbiji se zahuktava predizborna kampanja za predsednicke izbore. Lista kandidata se svaki cas menja. Sve je uzurbano, prikupljaju se potpisi za kandidature, daju se velika obecanja i jos optimisticnije prognoze o vlastitim sansama. Nema kandidata za predsednika Srbije koji nije rekao da ce makar uci u drugi krug. Omiljena figura je "srpski domacin".
Svejedno, u povodu 500 dana srpske Vlade (12. avgust) premijer Djindjic se pohvalio i "porastom standarda gradjana" koji, kaze on, jeste da zive tesko ali to kao da je vise proizvod "mentaliteta" nego objektivne cinjenice. Dao je Djindjic tim povodom i jedan novi primer o traljavosti i bezvoljnosti u mentalitetu svojih sugradjana u vidu "skaske" o dva poluvremena fudbalske utakmice. Rekao je da su u tih 500 dana postignuti veliki uspesi kojima se, za razliku od gradjana, dive "nezavisni posmatraci".

Uvredjenost kao politicki stil

Sukob DSS-DOS preliva se na sve strane. Tako je bilo valjda neizbezno da on ispliva i tokom izbora za lokalne organe vlasti u Presevu, Bujanovcu i Medvedji, kada je koordinator za Kosovo i jug Srbije Nebojsa Covic optuzio DSS da stoje iza demonstracija gradjana Bujanovca koji su podneli trinaest zalbi na razne neregularnosti tokom izborne procedure. Stvar je, izgleda, u tome sto bi (iako im je Izborna komisija uvazila deset zalbi), prema rezultatima izbora, predsednik opstine Bujanovac bio Albanac Nagip Arifi. Covic je pokusao da ih smiri izjavivsi da su se do sada obmanjivali svojom navodnom srpskom vecinom sto nije bilo tacno. Ovi izbori su pokazali jasnu podeljenost po etnickom poreklu jer su svi glasali za svoje cime se najjasnije pokazalo kakvo je stanje sa gradjanskom svescu u tom delu Srbije koji se skoro izvukao iz rata. Glasalo se za pripadnike vlastitog naroda jer se u tome videla jedina sigurnost, a mozda je i to posledica i pritisaka unutar samih etnickih zajednica ciji se proklamovani suzivot tesko ostvaruje.
U Crnoj Gori je novouspostavljena parlamentarna vecina ponovo izglasala problematicne izborne i medijske zakone pa je, zbog zakonske obaveze, Djukanovic morao da ih potpise. No, on se opet zalio medjunarodnim organizacijama koje su, a narocito OEBS, ponovile svoje neslaganje sa ovakvim propisima. Sada se vodi bitka oko primene ovakvih propisa koju novouspostavljena parlamentarna vecina hoce da primenjuje retroaktivno. Iako Djukanovicevi predstavnici u ustavnoj Potkomisiji nisu bili u stanju da se sloze sa drugima ili, svejedno, da nametnu svoje tumacenje Beogradskog sporazuma, dve vlade su se brzo dogovorile oko ekonomskog dela sporazuma koji je ministar Djelic nazvao akcionim planom za usaglasavanje dva trzista.

U vezi sa situacijom oko Ustavne povelje i aktuelnim pritiscima na njega licno Milo Djukanovic je pisao u Vasington postu zaleci se na evropsku birokratiju i njenu brzopletost kojom se u Crnoj Gori ugrozava razvoj demokratije, koji je, po Djukanovicu, kao i ekonomija, u vecem zamahu nego u Srbiji. Dok Djukanovic u americkoj stampi kuka na Evropu i hvali se kako je Crna Gora pod njegovom upravom "bolje pripremljena za slobodnu trgovinu sa spoljnim svetom", sef Komisije crnogorskog parlamenta za ispitivanje navoda Nacionala Vuksan Simonovic boravio je u gostima kod javnog tuzioca Pulje koji se bavi raskrinkavanjem lanca sverca u koji je navodno, kao jedan od organizatora, bio ukljucen i Djukanovic. Kad se vratio, rekao je da ne moze mnogo da prica. To je, valjda, i razumljivo jer je i on svoju ulogu izgleda shvatio kao ulogu tuzioca koji se bavi italijanskom mafijom i njenim satelitima.
Ovde, ipak, ima i onih koji se ne bave tako visokim poslovima kao sto je raskrinkavanje raznih zavera i ujdurmi na vec uhodanim relacijama. Tako je Djelic postavio zahtev javnim preduzecima da predaju planove razvoja jer, rekao je, nije u redu da ZTP gaji pecurke, da se JAT ispomaze uzgojem krava, a da EPS bude internet provajder. Djelic je, inace, uz tipicno zapadni stil publiciteta, provozao svoj jugo kabriolet koji mu se pravi u Zastavi jos od proslog leta. On je (nije valjda samo tim povodom) pohvalio zaposlene u Zastavi da se ponasaju po uputstvima Vlade jer su cak i otpusteni iz ove fabrike, u najvecem broju, nasli novi posao? To, medjutim, nije osobito dirnulo radnike namenske proizvodnje koji, po svom starom obicaju, protestuju.
Grcka je SRJ ponudila razvojni program u vrednosti od 232,5 miliona evra, a drzava se kod Evropske banke za obnovu i razvoj zaduzila sa 95 miliona evra da bi se u Srbiji obnovili putevi. No, predvidjaju se i neki jasniji prihodi: tako Vlahovic, ministar zaduzen za privatizaciju, smatra da cemo ove godine od toga inkasirati 220 miliona dolara. Jedna od vesti iz ovog bloka je i da je odluceno da srpski privredni gigant iz Miloseviceve ere, smederevski Sartid, ide u stecaj, bez otpustanja zaposlenih. Sartid duguje 1,7 milijardi dolara!

Taktiziranje

Administrativni odbor Skupstine Srbije oduzeo je svih 45 mandata DSS. Ova odluka Administrativnog odbora usijala je politicku i medijsku scenu i delimicno podelila i sam preostali DOS. DSS je takav potez nazvao "manifestom bezakonja" i najavio zalbe medjunarodnim instancama, deklarisuci svoj konacan razlaz sa Djindjicem.
Uprkos svemu, dvojica glavnih vinovnika ovog politickog sukoba, koji nazivaju i "koncepcijskim" (mada su njegove manifestacije sve samo ne koncepcijske), rukovala su se pred pocetak XII Fina kupa u vaterpolu.

Proba, 1954.

Iako je bilo toliko evidentnih pokazatelja o bliskosti Milosevica i Seselja, malo ko je (sem, mozda, Mirjane Markovic), pretpostavljao da ce Milosevic svojim preostalim partijskim drugovima predloziti Seselja za kandidata SPS-a. No, u ociglednoj konfuziji i rasulu koji su se desili u ovoj stranci, predlog da cetnicki vojvoda Seselj bude pretpostavljen bogatoj kadrovskoj ponudi socijalista koji su ostali verni Milosevicu ipak nije prosao. Posle dugog premisljanja (sam Milosevic je dugo bio jedini kandidat, a kao smetnja ovoj kandidaturi nije vidjen Hag vec dva prethodna mandata Milosevica), odlucili su se za glumca Batu Zivojinovica koji je svoju kandidaturu nazvao svojom najvecom ulogom. Da stvar bude jos komplikovanija na izborima ce se pojaviti i lider drugog socijalistickog tabora Branislav Ivkovic.

Diplomatija i sila

Nasi odnosi sa svetom a i opsta medjunarodna klima izgledaju, u ovom periodu, prilicno komplikovano. Peripetije oko Medjunarodnog krivicnog suda i SAD tek se sada ubrzavaju i dobijaju sve sire dimenzije. Opet smo suoceni sa cinjenicom da je "svet mali", odnosno da smo mi mali i da se moramo dovijati. Da li je bas tako? Posle ponude nasoj zemlji da sa SAD sklopi bilateralni sporazum kojim bi se obavezala da novoustanovljenom sudu nece isporucivati americke vojnike i civilne sluzbenike, nasi odnosi sa SAD se, naizgled, jos vise komplikuju. Ima i onih koji smatraju da to bas i nije tako (kao Human rights watch), i da je americka pretnja prekidanjem vojne pomoci(?), u stvari, jalova.
Iako su EU i SAD u sporu oko ovog agresivnog americkog poteza, druge stvari, bar za nas, funkcionisu normalno.
Djindjic je bio u Salcburgu na skupu premijera jugoistocne Evrope o razvoju regiona, a delegacija srpskog parlamenta sa Natasom Micic u Vasingtonu... Ona je najavila donatorski skup americkih investitora na jesen u Beogradu, kao i normalizaciju trgovinskih odnosa sa SAD.
Dva incidenta su, medjutim, pokvarila utisak o razvoju medjunarodne saradnje. Radi se, naravno, o najblizim susedima. Desio se pogranicni incident Hrvatska-SRJ kada su granicari VJ pucali na camac u kojem su bili predstavnici pogranicnih opstina iz ove drzave. Kako-tako incident je prevazidjen, da bi veliku prasinu u BiH digla krajnje neoprezna (ili promisljena?) izjava Zorana Djindjica da je BiH "jos uvek nereseno pitanje sa neizvesnom sudbinom".
Mnoge je ovde (a narocito ministra Batica), obradovala tuzba protiv Ramusa Haradinaja i hapsenje desetak pripadnika OVK. Istovremeno, Covic predlaze Milanu Ivanovicu (predsedniku SNV severnog Kosova) da se odupre hapsenju od strane UNMIK policije jer se tu radi o nekakvom "poravnavanju". Kosovo zbog svih ovih hapsenja vec danima potresaju demonstracije, i Albanaca i Srba.

Nastasja Radovic

Zbivanja: Nelagode s Ustavom «

» Dogadjanja: Malo novog, mnogo starog