Dogadjanja

Malo novog, mnogo starog

Kod vecine nasih predsednickih kandidata ima vise kontinuiteta sa starom vlascu nego spasonosnog prekida sa nekadasnjom praksom

Ma koliko da je rusenje Slobodana Milosevica bio krupan dogadjaj, 5. oktobar nam je, ipak, ostavio u nasledje jednu veliku dilemu: da li je Srbija tada presudno iskoracila u pravcu autenticne demokratije ili je nacinila samo polukorak, zadrzavajuci se na precutnom kompromisu gradjanskog i nacionalistickog? Bice da je u pitanju ovo drugo, jer za nesto radikalnije u to vreme i nije bilo vecih snaga. Otuda i veliki ulog predstojecih predsednickih izbora - na njima Srbija treba da se objasni sama sa sobom kako da krene dalje i koje promene zapravo zeli.

Razlicito o reformi

Dok slusamo ovo mnostvo predsednickih kandidata tesko je sada oceniti na koju stranu, i kod njih i kod naroda, raspolozenje preteze. I same ankete su takve - glavni favoriti su izjednaceni ili su pojedinacne prednosti neznatne i nesigurne. Miroljub Labus se na preobrazenjskom javnom razgovoru sa gradjanima u Beogradu uglavnom ogranicio na ekonomske reforme. Najjace strane njegovog opredeljenja su podsticanje duha mirnog nadmetanja sa susedima, unapredjenje privrede, poboljsanje standarda i zalaganje za ulazak u Evropu. Medjutim, upadljivo je, do podozrivosti, njegovo tudjenje od stranaka, odnosno koalicija, i to u trenutku kada su partije, kakve da jesu, nezaobilazni deo svakog politickog sistema. Tvrdnjom da svoj oslonac trazi "u svim gradjanima" moze, kao retorickom figurom, mnogima i da se dopadne, ali, takodje, izaziva i dosta nedoumica. Recimo, kada se jedna predsednicka orijentacija razlije tako siroko, bez jasno omedjenih politickih granica, onda mora da racuna i na nepozeljne kompanjone u ovoj akciji. Upravo je i sa Labusom takav slucaj koji medju svojim najblizim saradnicima ima i nacionaliste, i monarhiste, i crkvene ljude. Kad bi to bio dokaz samo tolerancije, pa ni po jada. Ali, kako su se sve ove fele i dosad pokazale kao nametljive i veoma zahtevne, sta ce da ostane od autenticne Labusove reforme, ukoliko bude prisiljen na neugodne nagodbe s njima?
Za razliku od Labusa, Kostunica i DSS jedva da su do sada nesto odredjenije govorili o reformi. Svoj glavni akcenat oni radije stavljaju na pravnu drzavu i postovanje zakona i tu bas nastoje da otkriju najslabiju tacku srpskoj vladi. Ova je zemlja zaista zeljna postovanja zakona, ali ni Kostunica, ni DSS nisu bas neki sampioni demokratije kakvim se predstavljaju. Manipulisuci vojskom i policijom upravo su oni bili ti koji su najvise i ugrozavali ustavni poredak zemlje.

Glavno ostalo sporedno

I ostali predsednicki kandidati nastupaju u prepoznatljivom stilu. Seselj kaze da bi kao predsednik raspustio Skupstinu Srbije i uveo vanredno stanje do sledecih parlamentarnih izbora. Da li bi u tom vanrednom stanju uopste i bilo mesta za neke izbore, o tome ne treba ni govoriti. Vuk Draskovic nastavlja da zida kule od peska i u buducim parlamentarnim izborima vidi sansu da mu se vrati onih 700 000-800 000 glasaca iz vremena kad je SPO bio najveca opoziciona stranka. Momcilo Trajkovic se opredeljuje za Velju Ilica i kaze da je sit toga da se na najodgovornija mesta u drzavi biraju samo ljudi iz "kruga dvojke", pa preporucuje da najzad na predsednicki polozaj u Srbiji dodje "sumadijski opanak".
Niko, ili gotovo niko, nije pomenuo izbor ustavotvorne skupstine, a to bi valjda morala da bude polazna tacka i neophodan uslov za sve buduce demokratske promene. Naravno, nije ustav sve, ali u zemlji gde se ustavni poredak ugrozava svakog dana, zloupotrebljava vojska, narusava integritet Skupstine i dovodi u pitanje nacelo podele vlasti na izvrsnu, zakonodavnu i sudsku, to je najbolji nacin da se najzad vaspostavi normalna drzava, institucionalna i licna odgovornost.
Nasem ustavnom razvoju prete i razni drugi udari koji dolaze iz pojedinih stranaka, koalicija, pa i samog birackog tela. DOS je pre vise od dve godine napravljen kao znak resenosti da se najzad raskrsti sa rezimom Slobodana Milosevica, ali i kao koncentrisani izraz narodne volje za demokratskim promenama. Od tada, uglavnom zbog unutrasnjih raskola, ali i zbog nedostatka prave politicke volje za promenama, njegova vitalnost je znacajno opala. Mnogi analiticari proricali su ovoj mamutskoj koaliciji da ce se brzo raspasti na levicu, desnicu i centar. Da se tako desilo sada bi nam bar bilo jasnije u cemu je njihovo programsko razlikovanje. Umesto toga, raspad je skrenuo u personalno razlikovanje i okupljanje po nedefinisanim stranackim grupacijama.

Nova pregrupisavanja

Koalicija DAN (DC, DA i ND), na primer, pre nego sto se konacno izjasnila, prosla je kroz kolebljiv i zbunjujuc period kontradiktornog oglasavanja - odbijala je da podrzi Labusa, izjasnjavala se za sopstvenog kandidata, pretila bojkotom izbora, zatim obecavala preispitivanje svoje odluke, izjavljivala da daje podjednaku podrsku i Kostunici i kandidatu DOS-a za sobom. Dabome, pravo na posebnost je legitimno, ali je u svemu ovome najgore sto ni do danas niko nije dobio javno obrazlozenje sa kojim drugim programskim ciljem iskacu iz DOS-a. Posto toga nema, ostaje nam samo da pretpostavimo da je u pitanju nezadovoljstvo samodrzackim ponasanjem Zorana Djindjica, koje se, po mnogim znacima, u ovoj grupi stranaka odavno naslucuje. Ako je to tacno, onda ipak iskrsava novo pitanje: sta nas javni zivot dobija kada se samo licne svadje umnozavaju, a niko ne sugerise nacelan izlaz iz meteza?
Istovremeno, kod bivsih vladajucih stranaka dolazi do pokusaja ponovnog pregrupisavanja, sto izaziva zabrinjavajuce nedoumice u javnosti. Manje je sada vazno sto je glavni odbor SPS-a odbio Milosevicev predlog za zajednicku podrsku Seselju, kada ce se - svi su znaci tu - dobar deo njihovog clanstva na izborima okupiti oko radikalskog sefa. Neki analiticari mu predvidjaju trece mesto u izbornoj trci, drugi imaju jos crnje slutnje. U svakom slucaju ovaj obrt stavice nase drustvo pred ozbiljno iskusenje, da jos jednom ispitamo dokle doseze moc onih poznatih ekstremnih i destruktivnih snaga kod nas.
Uprkos svoj ovoj sili zagonetki i nedoumica jedno je, ipak, sigurno: predstojeci predsednicki izbori bice pouzdan test sta Srbija hoce i koliko sama moze da ucini za svoju demokratsku buducnost.

Dragos Ivanovic

Dogadjanja: U medjuvremenu

Dogadjanja: Cuda i spasioci


1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar