Dogadjanja

Nasilje

Ono sto karakterise sadasnje politicke prilike u Srbiji je velika prisutnost nasilja na javnoj sceni. Umesto uspostave elementarne javnosti kojoj su se mnogi nadali, imamo javno ispoljavanje nasilja. Izlozba Rona Haviva ne moze se prikazati nigde bez incidenata sa najdirektnijim nasiljem, slavljenje pobede jugoslovenske reprezentacije u kosarci na svetskom prvenstvu praceno je ispoljavanjem najmracnijih nacionalistickih strasti, a politicka i ostala ubistva postala su deo svakodnevnog zivota. Da li je to zbog toga sto vlast precutno odobrava sve to?
Kada je u pitanju takav dogadjaj kao pobeda na svetskom prvenstvu u kosarci, gde se za proslavu koriste najvaznija zdanja u centru grada, znamo da se ni po cenu zivota politicari ne bi odrekli ovakve besplatne reklame i marketinga a dobijaju i besplatan alibi za mnostvo neuradjenih javnih poslova. Drze se govori, pevaju se pesme, pobednici i narod se grle i u patriotskom zanosu postaju jedno. Videli smo da je sastavni deo ovog dogadjaja bio, kao i prethodnih godina, propracen divljanjem i razbijanjem javnih dobara u centru Beograda. Da li je to nasilje samo nezeljeni produkt velikog nacionalnog slavlja ili u tome ima jos necega? Mislim da je ispoljeno nasilje vazan test odanosti kojim politicari mere i ocenjuju patriotizam koji se ispoljava u ucoporenoj masi na trgu uz klicanje naciji i drzavi. A to je, takodje, i uvezbavanje rezervnih odreda nasilja koji su uvek do sada igrali odlucujucu ulogu u resavanju krupnih politickih pitanja na ovom tlu. Na taj nacin je upucena nedvosmislena poruka gradjaninu sta ga ceka ukoliko se drzne da razmislja o svojoj politickoj slobodi i individualnoj autonomiji. Policija bi morala da zabrani takav skup u centru grada kao dogadjaj visokog rizika po javni red i mir i bezbednost gradjana i izmesti ga na neku ledinu na periferiji grada. Ali vlast to ne zeli i umesto da obezbedi sigurnost i slobodu gradjana koji smatraju da je gradski trg - forum, mesto za sastajanje i raspravu o najvaznijim pitanjima drustva, politicari bi da se na trgu vrsi kolektivno, ritualno poistovecivanje sa autoritetom nacije i drzave.
Nasilje je uvek bila vazna spona izmedju vlasti i naroda, neka vrsta pretpolitickog ugovora, nasledjenog od bivsih rezima. Vekovna tradicija ilegalizma stvorila je kod politicara praksu nahuskavanja, njima tako dragog naroda koji je, nazalost, predstavljao samo anonimnu masu podanika bez politickog identiteta. Veza izmedju vlasti i naroda je neka vrsta kratkog spoja, momentalnog delovanja, narocito kada su velika drustvena previranja u pitanju. Cekanje na upotrebu regularnih snaga prisile po utvrdjenim ustavnim i zakonskim procedurama sporo je i neizvesno i zasto bi nestrpljiva vlast zavisila od toga kad ima u svom omiljenom narodu pouzdan i siguran faktor koji se lako potpaljuje i uvek deluje na ocekivan nacin.
Nasilno delovanje mora jasno da se sankcionise zakonom a ne da se deli na patriotsko i kriminalno. Ocigledno da poraz u ratu, u kojem je zbog nacije sve bilo dopusteno, nije bio dovoljan da otrezni mnoge vladajuce glave u Srbiji.

Dragan Miskovic

Dogadjanja: Prevrtanje neba i zemlje

Dogadjanja: Nacionalisti bez mane i straha


1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar