Zbivanja

Drzavna zajednica Srbije i Crne Gore kao medjunarodnopravni subjekt

Nasa javnost jos uvek ne raspolaze tekstom predloga Ustavne povelje buduce drzavne zajednice Srbije i Crne Gore. Nezavisno od toga, sa gledista medjunarodnog prava, bitni elementi njenog pravnog polozaja jasno su naznaceni u Polaznim osnovama od 12. marta 2002. Nista ne moze da dovede u pitanje njen medjunarodnopravni subjektivitet u periodu od tri godine pa, ukoliko opstane, i kasnije. Ovo proistice iz odgovarajucih odredbi Polaznih osnova. Resenja u punoj meri odgovaraju normama savremenog medjunarodnog prava i praksi. Polazi se od toga da je nastanak drzava (i njihovih zajednica) fakticko pitanje koje ih automatski ukljucuje kao medjunarodnopravne subjekte u zivot medjunarodne zajednice. U tom pogledu je tekst Polaznih osnova jasan. Govori se o redefinisanju odnosa izmedju Srbije i Crne Gore posredstvom odluka njihovih parlamenata, uz dostavljanje Saveznoj skupstini i stavljanje naglaska na elemente njihove drzavnosti kao izraza "sadasnjeg faktickog stanja i istorijskih prava obeju drzava-clanica". Uslovi medjunarodnog prava su u punoj meri zadovoljeni s tim sto se istovremeno namece zadatak drzavnoj zajednici da delovanje na medjunarodnom polju kao medjunarodnopravni subjekt, reorganizacijom vodjenja spoljne politike i predstavljanja u inostranstvu, prilagodi novom kvalitetu odnosa izmedju Srbije i Crne Gore. Polazne osnove ukazuju na pravce formiranja novog mehanizma efikasne afirmacije jedinstvenog subjekta medjunarodnog prava sastavljenog od dve drzave-clanice.
Nista manje znacajno i osetljivo nije bilo pitanje buducnosti u slucaju promene drzavnog statusa i istupanja iz drzavne zajednice. Polazne osnove su dosledno ispostovale pravila o sukcesiji drzava. Predvidja se miran razlaz primenom referenduma u skladu sa demokratskim standardima. Dilema ne moze biti kao u slucaju bivse SFRJ kada se oruzje smatralo najefikasnijim sredstvom ocuvanja sopstvenih interesa. Drzava-clanica koja iskoristi pravo na istupanje ne nasledjuje pravo na medjunarodnopravni subjektivitet. Sporna pitanja resavaju se izmedju drzave sukcesora (to moze biti i Crna Gora ako Srbija istupi) i novonastale drzave. Pravno, dileme u tom pogledu ne moze biti. Medjutim, ukoliko Crna Gora istupi, s obzirom na specifican polozaj Srbije i posebno Kosova, svi dokumenti koji se odnose na SRJ, posebno Rezolucija 1244 SB UN o Kosovu, odnosili bi se na nju kao sukcesora.
Nije nam poznato u kojoj meri, i da li su, odredbe Polaznih osnova medjunarodnog karaktera bile predmet spora u Ustavnoj komisiji. Teskoce zbog kojih do sada nije usvojen nacrt Ustavne povelje izgleda da umnogome proisticu iz odbijanja da se prihvati stav Polaznih osnova, prema kojem se, kao i u slucaju medjunarodnopravnog subjektiviteta, pravni osnov, izvoriste delovanja zajednickih organa drzavne zajednice Srbije i Crne Gore nalazi u njima kao drzavama-clanicama.

Milan Sahovic

Zbivanja: Strah od »drzave bozje«

Dogadjanja: U medjuvremenu


1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar