Dogadjanja

U medjuvremenu

Protekli period obelezava jedno opste stanje neizvesnosti: kakav ce biti ishod predsednickih izbora? Hoce li SRJ (tj. Srbija i Crna Gora) konacno biti primljena u Savet Evrope? Da li cemo sa SAD, prvi put posle 1992, imati normalne trgovinske odnose? Gde smo u odnosu na Partnerstvo za mir? I najvaznije: kako cemo pregrmeti predstojecu zimu i hocemo li moci da platimo vec najavljene astronomske cene za grejanje?

Guzva na startu

Srbija ima jedanaest kandidata za predsednika! Ali, nema sumnje da ce bitku zaista voditi jedino Labus i Kostunica, a da ce drugi kandidati vise-manje statirati. Njihova uloga ce, naravno, biti najvaznija ukoliko dvojica takmaca budu morali ici u drugi krug. Tek kandidati-navijaci ni sada ne kriju koga ce njihova baza podrzati u drugom krugu.
Oni koji su se nadali jednostavnom resenju izborne dileme, odnosno lakoj pobedi Miroljuba Labusa, razocarali su se jos krajem avgusta kada je Kostunica (po jednoglasnoj odluci GO DSS) konacno odlucio da se kandiduje. To je, na neki nacin, i normalan epilog gotovo dvogodisnjih sukoba "pravnika" i "ekonomista" u DOS-u. Labus je tako, bez obzira na svoje oslanjanje na "grupu gradjana" kao predlagaca, jasno svrstan u jedan politicki tabor. Koliko je to moguce, on se trudi da se u kampanji oslanja na sopstvene snage tj. na svoj lik i delo (a i program), a da podrsku prima upravo kao rezultat licnih kvaliteta a ne politicke firme. I da je drugacije, u njegovoj kampanji izgleda da otvoreno ucestvuju jedino DS (ciji je on potpredsednik) i GSS. Doslo je do prilicno neocekivanih raslojavanja u tzv. Djindjicevom krilu DOS-a: DC i DA odlucile su da ipak podrze Kostunicu, a Reformisti Vojvodine poceli su izgleda da zanemaruju imperativ svog imena kada su uradili isto. Oni tvrde da je Kostunica ozbiljan pregovarac o autonomiji Vojvodine dok DC i DA za javnost svoju odluku obrazlazu potrebom za "ravnotezom moci". Naveliko se, medjutim, spekulise da se radi o licnim interesima i kalkulacijama lidera ovih stranaka sto je tumacenje zaista osnovano u ovdasnjoj politickoj praksi bespostedne (i neprincipijelne) borbe za moc i sto veci komad vlasti, uticaja i mogucnosti stranackog i licnog materijalnog prosperiteta. Kasno doneta odluka ovih stranaka govori i o tesko donetoj proceni ko dobija u ovom najnovijem srpskom sporu.
Neke agencije su, negde u isto vreme, izasle sa podacima da je sada Labus u vodjstvu a pojavili su se i plakati sa jednostavnom porukom da Labus vodi. Tome su sledili napadi na one koji plakate lepe, a i Labus je u Cacku napadnut kamenicama i jajima. Da li to dovoljno govori?

Politika apsurda

Iako je trazio podrsku cak i od sindikata Nezavisnost, Vojislav Kostunica izgleda nije odoleo da, u predsednickoj kampanji, izrazi svoje najdublje licne potrebe koje se "srecno" poklapaju i sa imidzom njegove stranke koju je nepokolebljivo negovao tolike godine. Dogodio se, pak, incident koji je u pravom smislu i velikim razmerama imao diplomatske i sve druge posledice. Naime, na mitingu u Malom Zvorniku predsednik SRJ je rekao nesto sto je mnoge uplasilo ali i zapanjilo. U neznom tonu, sasvim neobicnom za njega, Kostunica je RS oznacio kao "privremeno odvojenu". Nakon toga, u BiH su se digli svi federacijski funkcioneri, trazeno je zvanicno izvinjenje, a Goran Svilanovic je, po povratku Kostunice u zemlju, u SAD imao pune ruke posla da spasava sta se spasti moze. To, medjutim, nimalo nije deranziralo samog Kostunicu koji se cudio zasto su se drugi naljutili i zgranuli jer je poznato da on postuje Dejtonski sporazum, a kako se druge njegove izjave tumace, nije vazno. Sve je na svoje mesto doveo Dragan Marsicanin koji je izjavu svog predsednickog kandidata predstavio kao samorazumljivu i kao cilj kojem DSS tezi. I dok su u Bosni govorili o objavi rata, a Amerikanci i Evropljani izjavljivali da ova izjava moze da pokvari njihove dobre namere prema SRJ, u DSS nastavljaju s pricom o "istorijskom interesu" ujedinjenja srpskih zemalja. Svima koji znaju drustvo iz DSS jasno je da nije rec samo o predizbornom marketingu vec o realnom politickom programu ove stranke. Cak ni Milosevic koji je operacionalizovao ovakve ideje nije o njima govorio tako otvoreno. Setimo se sa koliko je potcenjivanja Kostunica govorio o Milosevicu kao nabedjenom nacionalisti, isticuci sebe kao pravog, "ubedjenog" nacionalistu. Sto se tice samih predsednickih izbora, ovaj incident (za koji sami autori tvrde da nikako nije rec o incidentu) stavice birace Srbije pred pravu dilemu: dalje propadanje ili borba za normalan zivot?

Ravnodusnost

Da li jos neko zaista ozbiljno brine: sta ce biti sa Jugoslavijom? Nekada se to pitanje postavljalo sa strahom i naslucivanjem propasti. Koja se i dogodila. Danas, malo ko razmislja o tome. Ne pojavljuju se vise ni famozne komisije i potkomisije i jedino se jos govori o Nacrtu Ustavne povelje koju su dogovorili timovi Djindjica i Djukanovica. U Srbiji je to nekako tema nizeg reda. Njome se najvise bavi predsednik DHSS Vladan Batic koji najavljuje i svoj bojkot predsednickih izbora u drugom krugu. Crnogorci su sve vise u svojim sopstvenim unutrasnjim problemima i sve vise se oslanjaju na ravnodusnost srpskih politickih elita prema zajednickoj drzavi.
Ali, drugi se bave nama. Parlamentarna skupstina SE odlucila je da nam da sansu da kao fakticki pretposlednja evropska zemlja (ostaje jos Belorusija, mada se pominje i Monako ali on, svakako, nije nasa liga), postanemo clanovi SE 6. novembra. Dotle moramo kako znamo i umemo da napravimo novu zajednicku drzavu. Tj. da usvojimo pomenutu Povelju, oko koje su dileme ostale stare. Jedni bi savez drzava a drugi "modernu federaciju". Dok se to ne resi, sudeci po nasem renomeu i statusu u Evropi, pravi smo primer nesposobnosti i samodestrukcije. O Partnerstvu za mir jos uvek mozemo da sanjamo, iako ministar Svilanovic, nakon razgovora sa Robertsonom u Briselu, ostavlja mesto nadi makar utoliko da na sastanku NATO u novembru neko i nas pomene.
U vezi sa nasim probojem u svet, ali sa njegovim krajnje prakticnim aspektom, je i dugo najavljivano i obecavano "dobijanje statusa najpovlascenije nacije u trgovini sa SAD" kako su to zvali nasi nedovoljno upuceni politicari (iako su svako malo putovali u SAD), sto je, u stvari, tek normalizacija trgovinskih odnosa. Ovaj zahtev je prosao spoljnopoliticki komitet Kongresa ali ga ceka jos nekoliko filtera. Dotle smo, kao i u Evropi, samo parije koje cekaju na milost i razumevanje mocnika.

Aktivizam, a rezultati?

No, niko nas i dalje ne sprecava da se pojavimo gde god stignemo. U tome je svoju aktivnost pojacao cak i poslovicno "ksenofobicni" Kostunica koji je prvo boravio u Sent Galenu na Medjunarodnom skupu o federalizmu (njemu jednoj od najomiljenijih tema), zatim u Johanezburgu na Samitu UN o odrzivom razvoju, a zatim i na Generalnoj skupstini UN u Njujorku. Na sva tri mesta predsednik SRJ i ujedno predsednicki kandidat u Srbiji sreo se sa nizom politicara koje neki zovu i drzavnicima i, sudeci prema fotografijama, reklo bi se da mu je to prijalo. Govorio je na skupu nevladinih organizacija koje deluju u okviru UN, ali u SAD, sem sa Kofijem Ananom i Igorom Ivanovim, nije imao znacajnih susreta. Neki od domacih komentatora smatrali su put Kostunice u SAD neuspesnim i to pripisivali pre svega njegovom napadu na Dejtonski sporazum koji je za americku administraciju i evropske mocnike i dalje neprikosnoven.
Premijer Djindjic je, naravno, imao svoj program, pa tako i svoj "menadzerski" put u SAD. Djindjic je ponovo ucestvovao na Svetskom ekonomskom forumu u Salcburgu, a imao je i bilateralnih susreta, kao onaj u Vrscu sa rumunskim premijerom Nastaseom.
Za razliku od Milosevicevih vremena ovo sadasnje lici na hiperaktivnost, narocito kada se pobroje svi medjunarodni kontakti koje su imali nasi politicari. Kriticniji gradjani koji prate ove marsrute nasih posvadjanih lidera verovatno se pitaju: koliko nas sve to kosta (ko to placa) i da li se isplati? Ta pitanja, sudeci po odnosu snaga, jos uvek ne postavlja "kvalitetna" vecina, ali ce i ovi predsednicki izbori pokazati u kom pravcu se krecu odgovori na njih.
Za one koji podrzavaju Labusa ima i nekih odgovora: rezultat boravka Labusove delegacije u Oslu je otpisivanje 17 miliona dolara duga od ukupnih 25 miliona koliko SRJ duguje, a nakon susreta Labusa i Dinkica u Atini sa Jorgosom Papandreuom izvesno je da ce Jugoslavija dobiti pomoc Grcke za izgradnju saobracajne infrastrukture, razvoj turizma i malih i srednjih preduzeca. Odrzan je i skup o izgradnji Koridora 10 koji bi trebalo da uposli oko 120 000 radnika; Vlada Srbije se ponovo sastala sa potencijalnim investitorima. Pokrenuta je i kampanja "Ponosni na Srbiju" kojom Djindjiceva vlada tvrdi da podnosi racun gradjanima.

Crna statistika

Kako, medjutim, stoje stvari? Ne bas dobro, izgleda. Predvidjaju se nova otpustanja sa posla (ministar Vlahovic pominje cifru od 400 000 predvidjenih za otpust koji, u stvari, "nemaju posla"), ekstraprofit je platilo samo 14 ekstraprofitera cime je drzava inkasirala sto dvadeset od predvidjenih 879,2 miliona maraka, na osnovu 1120 izdatih resenja. U avgustu se u nekoliko gradova Srbije pojavila takozvana hidricna epidemija od koje je jedna osoba preminula. Skolarine za fakultete idu i do 120 000 dinara. Policija ne uspeva da se obracuna sa krupnim kriminalom sto se vidi po cestom obracunu kriminalnih grupa, a na snazi je i 10 149 poternica. Predvidja se da ce racuni onih koji se greju na struju dostizati iznos i od 40 000 dinara mesecno. Pojavljuju se i nove afere kao ona koju promovise Nacional, objavljujuci pisma Ljiljane Buhe, pobunjene supruge Ljubise Buhe, pripadnika ozloglasenog "Surcinskog klana". Prema procenama Morten board international koji radi istrazivanja za Blic, dve trecine gradjana Srbije zeli prevremene parlamentarne izbore!
Ima i boljih vesti: u Nisu ce se prvi put suditi za ratni zlocin pripadnicima VJ, a u Bijelom Polju je konacno zavrseno sudjenje Nebojsi Ranisavljevicu, optuzenom za ucesce u zlocinu u Strpcima i on je osudjen na 15 godina zatvora. Danica Draskovic je dobila, odlukom Prvog opstinskog suda u Beogradu, nadoknadu za teske telesne povrede u vrednosti od 330 000 dinara cime je ona bila krajnje nezadovoljna.
U Hagu je nastavljeno sudjenje Milosevicu za Kosovo, a uskoro ga ceka i ono za zlocine pocinjene u Hrvatskoj.
Da li su ovo zaista najvaznija pitanja? Sta cemo sa podacima da stanovnici Bora zive u proseku 48 godina, a da je, prema izvestaju Ministarstva zdravlja, broj obolelih od malignih bolesti i dalje u porastu; samo od raka materice u Srbiji godisnje umre oko 700 zena. Mogu li se i kada ce se ove cinjenice promeniti?

Nastasja Radovic

Zbivanja: Drzavna zajednica Srbije i Crne Gore kao medjunarodnopravni subjekt

Dogadjanja: Drzava kao losa gradjevina


1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar