Susedi

Parlamentarni izbori u BiH

Fatalna privlacnost nacionalizma

Pa nije sve tako crno, komentarise jedan Beogradjanin, rodjeni Sarajlija, rezultate parlamentarnih izbora u BiH odrzanih petog oktobra, na skupu multinacionalnog Udruzenja Bosanaca i Hercegovaca u Beogradu. Pobedile su nacionalne stranke, ali to nisu vise one stranke sa pocetka prosle decenije koje su gurnule BiH u katastrofu. Nisu iste ni po svojim celnim kadrovima, ni po potencijalu za destrukciju, nisu iste cak ni po programima, nastavlja dobronamerni Sarajlija. K tome, dodaje on, u BiH je i dalje masivno prisustvo medjunarodne zajednice i njezine oruzane sile, koji ne dozvoljavaju bilo kakav politicki ekstremizam.
Mozda je ova ocena rezultata proteklih BH izbora, koja se kloni pesimizma, tacna. Ne ulazeci u konkretne brojke i procente glasova, na trendove rasta ili opadanja uticaja ove ili one stranke na nivoima kantona, entiteta ili pak zajednickih BH institucija, tek treba konstatovati da su na izborima uverljivu pobedu odnele nacionalisticke stranke (cemu eufemizam "nacionalne"?).
Razbijeno, zamoreno i apaticno BH drustvo, sedam godina nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma i spolja nametnutog mira, na prvim izborima koje su sprovele njezine kakve-takve institucije, opredelilo se za vracanje u proslost. Korak unazad zapravo ucinilo je izborno telo bosnjackog naroda koje je, nakon postovanja vrednog otklona od nacionalisticke politike na prethodnim izborima i glasanja za gradjansku opciju, ponovo dalo izborno poverenje nacionalistickoj opciji. Nacionalisticke stranke srpskog i hrvatskog naroda, sa teskom hipotekom razbijanja BiH i permanentne postdejtonske opstrukcije njezine makar minimalne integracije, i ovog puta su samo potvrdile kontinuitet dominantno nacionalistickog stanja duha u tim narodima.
Sta je razlog takvim izbornim rezultatima?
Sedam godina posle ratnih strahota narod u BiH zivi tesko, reklo bi se rdjavo. Iako je medjunarodna zajednica za to vreme u BiH ulozila velika sredstva, zivot prosecnog gradjanina (bez obzira na "entitete") skopcan je sa problemima elementarnog prezivljavanja. Razorena privreda i njezina osnovna infrastruktura slabo se oporavljaju. Sto je jos gore, ne postoji vidljiva skorasnja perspektiva strukturnog oporavka i prilagodjavanja privrednih resursa BiH trzisnim uslovima i njezinog efikasnog integrisanja u regionalni i siri ekonomski prostor. Ne vidi se, kako se to danas kaze, privredna samoodrzivost BiH. Otvaranje novih radnih mesta je minimalno, posebno u proizvodnim delatnostima. Potencijali usluznog sektora (usko vezanog za stranu pomoc i doskora ne male donacije) su ograniceni. Korupcija i kriminal, mozda danas najveca prepreka stabilizovanju ekonomija celog ovdasnjeg regiona, poput korozije nagrizaju krhko ekonomsko tkivo i cine ga neprivlacnim za ozbiljnije strane investicije. Treba li tome dodati i odsustvo koherentnog drzavnog sistema koji je jos po mnogo cemu neuredjen, u improvizaciji. Bez stranih investicija i sireg povezivanja sa zdravim ekonomijama nema ozivljavanja privredne konjunkture i poboljsanja materijalnog polozaja gradjana. Nacionalisticke kriminalizovane elite, sa akumuliranim ratno-profiterskim kapitalom i na njemu utvrdjenoj drustvenoj moci, ne dozvoljavaju integraciju BH drustva i neophodnu izgradnju demokratskog normativnog sistema. To bi ugrozilo njihovu monopolsku poziciju, dovelo u pitanje legitimitet ratno-pljackaskog kapitala, ali i otvorilo ratnu proslost postojecih elita moci. Svakidasnji zivot gradjana, takozvana kultura dnevnog zivota, prozeta je nacionalistickim kodovima i sadrzajima. O tome recito govore skolski programi, agresivni nastupi klera, sadrzaji najuticajnijih medija javnog informisanja posebno u srpskom i hrvatskom nacionalnom korpusu, kulturne institucije, ali i sport, estrada, itd., itd.
U BiH, opet posebno medju srpskim i hrvatskim narodom, nije razvijena gradjanska alternativa posvemasnoj nacionalistickoj uzurpaciji. Nacionalisticka kultura, bez obzira na sve svoje mimikrije, prozima drustvo na svim nivoima.
Zasto nakon dve godine drzanja vlasti, barem u Federaciji BiH, nije uspela gradjanska, modernizacijska opcija BH utemeljena pre svega na programu Socijaldemokratske partije? Zato sto nije polozila ispit dekonstrukcije privilegija i moci uskih interesnih grupa etabliranih u ratnom periodu. Nije izvrsila minimalno produktivno integrisanja BH drustva i nije stvorila normativni poredak koji bi bio privlacan za ozivljavanje privrede. Pokazala je nesnalazenje, nemoc i postigla je tek skromne rezultate u borbi protiv kriminala i korupcije. Konacno, zivotni standard gradjana je i dalje na vrlo niskom nivou. Naravno, ne mogu se zaobici krajnje nepovoljni uslovi pod kojima su vrsili vlast SDP i Alijansa za promene kojima je SDP bila na celu. Ovo posebno vazi kad je rec o Republici Srpskoj ali i u delu federacije pod uticajem hrvatskih politickih snaga. Ako se uzme u obzir koliko su vremena imali na raspolaganju, tesko nasledje sa kojim su bili suoceni i nadasve svakovrsnu opstrukciju kojoj su stalno bili izlozeni, cini se da rezultati vrsenja vlasti, pa samim tim i obezbedjivanje poverenja gradjana na izborima, za krhke demokratske-gradjanske snage BiH i nisu mogli biti drukciji. Nepovoljnom sklopu nasledjenih okolnosti u BiH svakako treba dodati i dominantno nacionalisticko raspolozenje suseda, Srbije i Hrvatske. Politicka sudbina gradjansko-demokratskih opcija u BiH sudbinski je vezana za stanje takvih opcija u Srbiji i Hrvatskoj. Dominantno nacionalisticko stanje duha u prostoru mnogostruko isprepletenog srpsko-hrvatsko-bosansko-crnogorskog jezickog kulturoloskog bazena odredjuje sudbinu gradjanskih i modernizacijskih procesa i njihovih politickih reprezenata. Rast jednog nacionalizma izaziva ozivljavanja drugih i obrnuto. Treba li podsecati da je predominacija nacionalistickih opcija na predsednickim izborima u Srbiji, neposredno pred izbore u BiH, bila velika stimulacija za nacionalisticke snage i u BiH, odnosno za vitalizaciju nacionalizma i u Hrvatskoj. Ne treba biti odvec pametan pa znati sta znaci nacionalisticko licitiranje najuticajnijeg predsednickog kandidata u Srbiji neposredno uz granicu sa BiH uoci BH izbora ili sta znaci bratski savez jedne od najvecih politickih stranaka Srbije sa nacionalistickom paljanskom strankom Republike Srpske?
Izbori u BiH su jos jednom potvrdili koliko je ovde tesko prevazilazenje rdjave proslosti ako to nije sinhron proces u citavom regionu, ako se to radi parcijalno. Demagogija nacionalizma, koja se kao opojan fluid preliva preko granica unutar devastiranog "zapadnobalkanskog" regiona i dalje pokazuje magicnu privlacnost. Katastrofa kroz koju su prosli ovdasnji narodi, narocito narodi BiH, kao da ne predstavlja nikakav nauk. Zbog toga ce narodi BiH (koji jos ne stasavaju u gradjane) imati to sto su izabrali, rdjavu materijalnu situaciju i beskrajna mucna natezanja nacionalistickih vrhova oko svega i svacega. Ako je za utehu, i dalje ce medjunarodni protektori dekretima disciplinovati lokalne nacionalisticke mocnike, ne drzeci se lokalnih zakona "k'o pijan plota". Ponizavajuca pozicija naroda BiH, zarobljenih fatalnom privlacnosti nacionalizma, ne moze se prevazici bez denacifikacije njezinih suseda, onih istih koji su BiH objektivno i doveli do sadasnjeg stanja.
Ocena dobronamernog Sarajlije sa pocetka teksta je mozda i tacna. Nije dakle sve u BiH posle izbora tako crno. Tamo je naime i dalje sve samo sumorno.

Pavle Radic

Pravosudje: Ratni zlocinci kao heroji «

» Dijalog: Si réplica