Prevod

O slobodi savesti*

Mozemo imati razlicita politicka, religiozna i druga ubedjenja, ali razlicitost ubedjenja ne moze izbrisati nama zajednicku covecnost

Ja ne propovedam toleranciju: sloboda veroispovesti, potpuno neogranicena,
po mom misljenju je takvo sveto pravo da rec tolerancija i njena primena
meni vec izgleda u izvesnom smislu nasilna, jer postojanje takve vlasti,
koja moze biti tolerantna, poseze na slobodu misljenja samim tim
sto je tolerantna i sto shodno tome moze biti i netolerantna.

Mirabo


Da li se iz gore navedenog jasno izdvajaju dvojaka znacenja pitanja koja zelim da obrazlozim? Njihov dvojak pristup u zivot? Jedno je - pitanje sustine, drugo - vaspitni uticaj onoga pod kojim uglom se pitanje resava, kako mu se prilazi, kako se njim sluze. Reci cu da je drugo znatno vaznije od prvog. Mnoge ne interesuje sustina problema, ali nacini kojima se on resava tice se svih - i onih koji misle i onih koje ne misle, a ti nacini stvaraju tekuce nacine misljenja, koji ustanovljavaju nas zivot. I zaista, kod ljudi se razvio poseban, zvanicno odobren nacin misljenja - sitan, koji ne zalazi u osnovu problema, koji proklamuje ociglednost onda kada jos nista nije dokazano. Ponekad to misljenje bukvalno preskace preko cinjenica i, ne stideci se, ociglednost tumaci u pozeljnom, zvanicno odobrenom duhu. Mali primer: kada se Gospodar zenio, za mladu caricu bila je pripremljena knjiga na engleskom jeziku - The Russian Statesman's book. U toj knjizi, izmedju ostalog, bila je glava posvecena pitanjima pravoslavlja i drugih veroispovesti kako su ona postavljena u ruskim zakonima. Cela glava se sastojala od nabrajanja zakonskih zabrana: zabranjen je prelaz u pravoslavlje, iz inoverstva u inoverstvo, npr. iz luteranstva u katolicanstvo, ili obratno - zabranjeno, bez dozvole Ministarstva unutrasnjih poslova, represivni zakoni koji su se odnosili na decu iz mesovitih brakova itd., i sve u tom duhu. I znate li kakav je bio naslov toj glavi? "Religious Freedom" (Religiozna sloboda). Sta reci za ovu bestidnost? Verovatno u cilju opravdanja ovog naslova, posle svih zakonskih zabrana, jedan jedini, poslednji paragraf, odnosio se na to da se prelaz iz inoverstva u pravoslavlje "however" (ipak) ne zabranjuje. Secam se, kad sam o tome pricao Solovjovu i govorio da rec "ipak" ne odgovara sasvim engleskom "however", on se na to obrusio: "Tim vise isto" i zasmejao svojim njiskavim smehom koji smo tako postovali i koji je "tim vise isto" po zvuku postao tako neprijatan (neprevodiva igra reci: u ruskom jeziku rec "ipak" se kaze "odnako", ali moze da znaci i "isto tako"). (...)

*

Septembra 1902. godine jedan covek je odrzao govor pred skupom ucitelja i trudbenika Hristovog ucenja.
On je izjavio da je nepravedno proganjati coveka zbog toga sto on veruje tako kako veruje, a ne tako kako to drugi hoce da on veruje; da je surovo kaznjavati coveka zbog njegovih religioznih ubedjenja i nade da kaznjavanje moze da prosveti zabludelog; da je sramota nasilnim merama popunjavati stado Hristovo; da je za samo stanje crkve tesko, ili bi bar trebalo da bude tesko, saznanje o takvom stanju stvari, da se njihova pastva, naporedo sa ljudima koji iskreno veruju, dopunjava ljudima koji se prikljucuju vladajucoj veroispovesti radi preimucstava koja ona pruza; da se pastir ne moze radovati mnogobrojnosti svoje pastve, verujuci u njenu iskrenost, kada pripadnost toj pastvi obezbedjuje zivotnu sigurnost razlicite privlacnosti; da, na kraju, takav polozaj ne moze a da ne bude mucan vernicima u uslovima kada se proverava iskrenost svakog pojedinacnog pravoslavnog, posto svaki od njih, ispovedajuci svoju veru, rizikuje da cuje podsmesljiv uzvik: "Hm, nesto tu nije u redu! Mi cemo vec proveriti da li ste vi po ubedjenju pravoslavni, dokazite da ste vi po slobodnom izboru srca pravoslavni, a ne zbog zemaljskih blaga. Evo, za koga ja verujem da je po ubedjenju: taj strada na svom poslu, taj je ostecen u svojim gradjanskim pravima, zato sto je katolik, ali nece da bude drugacijim - ovde verujem u iskrenost njegovih ubedjenja. Taj covek nema gradjanskih prava, on traje svoje dane u progonstvu, otrgnut od svoje dece, zato sto je sektas, ali njemu je prece da sve izdrzi, nego da umre u drugoj veri - verujem i u iskrenost njegovih ubedjenja. A drugi, skrivajuci se pod zastitom vlasti, takodje tvrde da su iz ubedjenja. Izvinite. E, pa kada vas pocnu da gone kao druge, ili kada se drugi pocnu porediti sa vama, tada mozemo razgovarati o slobodnom uverenju, a do tada necu verovati - vi ste pravoslavni zbog straha judejskoga". Eto u kakve uslove je postavljen svaki pravoslavni vernik u Rusiji. Samo covek potpuno ravnodusan prema duhovnom zivotu moze da ne pati zbog ovakvog stanja stvari i da ne oseca uvredljivost i surovost svega toga.
Obavezni smo da razjasnimo ova pitanja. Prvi i sustastveni korak u tome je - rad na ukidanju kaznenih mera za otpadnistvo od vladajuce religije.
Takav je bio smisao predavanja, izgovorenog na Orlovskom misionarskom kongresu, autora koga su potom nazvali "svetovnim, covekom tudjim kongresu". Bura koja se podigla posle njegovog predavanja trajala je vise od dva meseca, a potom se, nazalost, utisala, prekinuta zabranama cenzure. Vecna i velika pitanja o slobodi savesti, o drzavi, o crkvi, o njihovim uzajamnim odnosima, koja su bila tim povodom postavljana, svakako su interesantna, ali interesantna je bila i sama bura, to jest to sto su se povodom toga ispoljili razliciti tokovi misljenja u razlicitim krugovima - vladinim, svestenim, drustvenim. Predvidjajuci da ce "orlovski incident" izneti na videlo mnogo toga sto spava u nasoj drustvenoj savesti, da ce on otkriti mnogo toga sto se jos mutno spoznaje, da ce se pokrenuti taj uzasni haos, koji vlada u umovima po pitanju odnosa duhovnog zivota ljudi - predvidjajuci da stupamo u interesantan momenat za karakterizaciju drustvenog misljenja - poceo sam da zapisujem sve sto se tim povodom od prvog dana pojavljivalo u novinama. Ispao je godisnjak pitanja sa kriticnom ocenom govora i dogadjaja, sa primerima, anegdotama i sl. Podelicu sa vama nesto od tog materijala.
Pre svega, nekoliko cinjenica: ovo ce nas, kao prvo, uvesti u sam centar pitanja, a kao drugo ovo ce nam u znacajnoj meri obezbediti jednak odnos prema njemu: mozemo imati razlicita politicka, religiozna i druga ubedjenja, ali razlicitost ubedjenja ne moze izbrisati nama zajednicku covecnost. Toj covecnosti mojih raznovrsnih slusalaca ja se i obracam, pozivajuci ih da se zamisle nad nekim cinjenicama. Navodicu ih, prema secanju, nasumice. Neke su vapijuce, neke ce izazvati smeh.
Prosle godine sam putovao u Varsavu. Usput sam citao novine. U vecini novina, iz raznih gradova, u kriminalnoj rubrici moglo se procitati: "Datuma tog i tog, u ulici toj i toj, otkriven je skup dvadeset pet ljudi, koji su se okupili radi citanja svetih knjiga i molitve. Njihova imena su popisana i krivci ce biti pozvani na odgovornost". Jedan predstavnik sudske uprave mi je preneo da je u protokolu jednog procesa bilo naznaceno da je privedenim licima bila oduzeta knjiga sa natpisom Evandjelje. Izgleda da se sada to vise i ne skriva, o tome se pise medju kradjama, lopovlukom i ubistvima.
Pre godinu dana dosla mi je do ruku gomila molbi raznih lica koja su na razne nacine osudjivana zbog verske pripadnosti. Zapamtio sam dve. Jedna je od bivseg nizeg oficira, sektasa, koji moli da mu se vrate dve oduzete cerke date na vaspitanje kod tudjih ljudi pravoslavne porodice u susednom selu. Druga molba se odnosila na sedamdesetogodisnjeg starca sektasa, koji je vec dve godine prognan iz kurske gubernije na Kavkaz: moli da ga vrate, da bi umro u domovini. To je bila njegova treca molba adresovana na Visocajse ime.

Jedan novopostavljeni general obilazi svoj puk: kod komore vidi nizeg oficira sa sedim brkovima: "Koliko si godina u sluzbi?" - "Cetrdeset, vasa visosti." - "Zasto si jos pri komori?" - "Kriv sam, vasa visosti, nazalost, ja sam katolik."
Evo sta se dogodilo u jednoj od zapadnih gubernija, 1902. godine. O tome su pisale lokalne novine, a prestampale su ih i prestonicne. Dvadeset seljaka "uhvacenih na delu" privedeno je na odgovornost. Sudiji su odgovorili da su baptisti. Ali sudija se zamislio: a mozda su stundisti? To, po posledicama, nije ni blizu. Kako da se snadje? U stvari, resavanje takvih pitanja zahteva maltene bogoslovska vestacenja, koje obrazovanje sudija nema. I, u svojstvu eksperta, poziva se svestenik. Ekspert smatra okrivljene za baptiste. Zvanicno su baptisti dozvoljeni i tako su od "odgovornosti" oslobodjeni. Ipak, slucaj je presao na visu nadleznost. "Baptisti su, istina, dozvoljeni, ali baptisti su nemacka sekta, dozvoljena je Nemcima, ruskih baptista po slovu zakona ne moze biti: oni se izdaju za baptiste, a u delu su sundisti i na osnovu toga podlezu gonjenju." I oni su bili kaznjeni, svaki po 18 rubalja. Ovde je jos gore, od same cinjenice kazne, uzasna argumentacija: "ruskih baptista ne moze biti". Ako ja sutra postanem baptist, zar cu prestati da budem Rus? Razumem, ako bi baptisti bili nekakva pangermanska politicka partija, tada bi oni svakako prelaskom u tu partiju postali nemacki. Ali zar religiozna pripadnost ukida nacionalnu pripadnost? I kako zabraniti coveku da se opredeli za jednu ili drugu religiju. I ko je ovde, na kraju, sudija? Za dijagnozu fizicke bolesti potreban je ekspert, ali o svojoj veroispovesti svedoci covek sam. Jedan clan suda iz zapadnih oblasti ispricao mi je slucaj iz svoje prakse: "Zamislite, dolazi svedok. Dajte ime, prezime i dr. Koje ste religije? Katolik. I laze, podlac - on se u spiskovima vodi kao pravoslavan". Po meni - spisak je podlac. Ako se covek, katolik, radi zemaljskih blaga predstavio kao pravoslavan, tada bi zasluzio prekor, ali tada ga ne bi osudjivali, vec bi pozurili da poprave spisak. (...)
Na svakom koraku u nekrolozima i cituljama u novinama mogu se procitati izjave kao: "Pokojnik je bio po krvi i po veri savrsen Rus". Sve to citaju, ponavljaju i niko ne vidi neodgovarajuci sklop reci: "ruski po veri". Kao prvo, ako se vec priznaje da se veroispovescu odredjuje nacionalna pripadnost coveka, onda po toj istoj veroispovesti pokojnik moze da bude i savrsen Grk. Po veri, po religiji - i potom - nacionalnosti. Pa to je iz dve potpuno razne oblasti. "Po religiji savrsen Rus", "po religiji savrsen Spanac", "po religiji savrsen Belgijanac" - to je bukvalno isto, kao: "po tezini savrseno zelen", "po boji savrseno kvadratan". Nazalost, ovakav nakazan nacin misljenja kod nas se sistematicno neguje u drustvu i stalno se podrzava u stampi, u bogoslovskoj literaturi i administraciji.
Nimalo nije cudno da jednostavni ljudi, malo misleci, ponavljaju apsurde kada ih ucitelji tome uce. Zar nije visoko postavljeno crkveno lice govorilo, primenjujuci Stari zavet, o izabranom narodu, kao ruskom, o ruskom coveku koji je, i kada je paganin, duboko pravoslavan hriscanin po prirodi svojoj, zar nije episkop Sveruske crkve govorio o tome da je ruski narod sveti narod, cuvar istine, da je to nesporno, kao sto je nesporan Gospod i Njegova Bozanska rec?
Samo pravoslavan je istinski Rus, inoverac ne moze biti patriota. Nedavno se jedan gospodin branio od onih koji su ga nazvali Poljakom. "Istina, moji su poreklom Poljaci... ali vec moj deda"... Vi mislite - sta? Govorio je ruski, poljski nije govorio, ili preselio se u centralnoruske gubernije, ili prolivao je krv za rusku otadzbinu? Jednom recju, dokazao je pripadnost ruskoj nacionalnosti. Nikako: "Moj deda je sahranjen u pravoslavnoj crkvi koju je sam sagradio". Logika je: moj deda je pravoslavan, ergo - ja sam Rus. Za onog koji promeni veru govore da je izdajica domovine, a covek koji zahteva zabranu progona drugih religija - potresa njene temelje...

U izvestaju vrhovnog tuzioca Svetog Sinoda za 1898. godinu postoji deo o opredeljenju bivsih unijata. Izlazi na videlo da covek, ako je bivsi unijat, nema prava da sudi o tome kojoj veroispovesti pripada, vec to odredjuje i resava, umesto njega, holmsko-varsavska eparhijska uprava. Ko je nezadovoljan svojom klasifikacijom moze da se zali Svetom Sinodu. Oni koji su ipak zeleli da se opredele kao katolici nazivali su se "tvrdoglavcima". Takvih "tvrdoglavih" je u tekucoj 1898. bilo 83 000, ali prema recima jednog mesnog arhijereja njih je bilo vise od 120 000. Moralna tezina svega ovoga povecavala se prakticno jos i time sto su katolicki svestenici koji su vrsili popis bili proganjani. Ljudi su se radjali i umirali kao zivotinje. Kao posledica pojavilo se mnostvo gradjanskih parnica. Otac je umro, deca se radjaju vanbracno, rodjaci polazu prava na nasledstvo. Sudovi su bili zatrpani predmetima ovakve vrste... Ovakvo stanje stvari izraslo je na osnovi mesanja religije i nacionalnosti, posto se u osnovu rada svih administrativnih ustanova stavlja princip da Poljaci mogu biti katolici, Rusi moraju biti pravoslavni.
Dosta je cinjenica! Ne moze se naci covek, bilo da je on ruske ili bilo koje druge nacionalnosti, pravoslavne ili neke druge vere, vernik ili ateista, koji se ne bi zgrozio nad ovim faktima. Usred orlovske bure vise puta smo slusali: glas crkve, ali u onome sto smo culi bilo je toliko protivrecnosti da pretpostavljam da kazem - glas svestenstva. Ipak, uopsteno, njihov duh ni izdaleka nije odgovarao na ono sto sam upravo izlozio. Zaustavicu se na nekim peripetijama ove bure. Prethodno, jos jedna primedba.
Obicno se govori da je nasilje nad savescu, iako se ne porice njegova jadnost, nuzno radi dobrobiti vecine. Neka strada manjina: time se obezbedjuje dobrobit vecine, pravoslavnih, pravih Rusa. Zvanicno se to naziva pokroviteljstvom vladajuce crkve. Smatram ovakvo obrazlozenje neverovatno laznim. Nasilje nad drugim ima unistavajuci uticaj na savest same te vecine, zbog koje se sve to radi. Otrov uperen protiv drugih ima povratno dejstvo. Kada maceha progoni pastorku, to nece pomoci razvitku visokih osecanja kod njene cerke. Ali jos razornije od nasilja nad manjinom deluje karakter obaveznosti ispovesti za ruske pravoslavne - znaci nasilje bas nad vecinom. Ne moze se priznavati kao unutrasnja organska snaga ova nasilno postignuta obezbedjenost koju crkva postize merama gradjanske vlasti.


* Iz: Knez Sergej Volkonski, Moje uspomene, u dva toma, Berlin, 1923, "Iskustvo", Moskva 1992, glava: "Karakteristika drustvenog misljenja o pitanju slobode savesti", str. 92-118. Prevela Milica Jovanovic. Oprema redakcijska.

Rat/Mir: Pitanje Iraka

Ogledi: Univerzitet na dugom putu k autonomiji


1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar