Svet i mi

O spoljnopolitickom polozaju

Bojan al Pinto-Brkic

Kada jedan sef diplomatije u obracanju clanovima parlamentarnih odbora za medjunarodne odnose, te odbranu i bezbednost kaze da je spoljnopoliticki polozaj zemlje losiji nego pre godinu dana, a da nam se u medjuvremenu nije dogodio nijedan rat u regionu, nijedna zamrsena kriza, vec da se cini da i na Balkanu stvari polako krecu zeljenim tokom, onda se to mora razmatrati veoma ozbiljno. Bez obzira na prve asocijacije o kakvoj je drzavi, vladi, ministru, parlamentu, odborima rec, Svilanovic ima dobar uvid i dovoljno je tek uopsteno poznavati globalne prilike da bi se potvrdila njegova ocena. Vazno je, analize radi, pomenuti uzrok: fokus paznje svetske javnosti iznenada je promenjen 11. septembra 2001. s izgradnje demokratija na rat protiv terorizma - nismo se prilagodili i od tada nam je svaki korak pogresan.
Problem vuce korene iz desetogodisnje izolacije. Ne samo da u tom periodu nismo izgradili poziciju, nego nismo ni bili u stanju da pratimo procese koji su se odvijali, a koji danas cine osnovu globalnog poretka. Mozda je postojala sansa da po izlasku iz izolacije 2000, vodjeni emotivnim nabojem, ubrzano savladamo taj civilizacijski prored. Medjutim, upadamo iz zamke (vremena predjasnjih) u zamku (vremena najnovijeg). Dogodilo nam se da, uz ratom razrovanu Bosnu i Hercegovinu, postanemo veliko razocarenje medjunarodne zajednice koja, takodje, ima teskoca da sebi predstavi kako je moguce da, pored ulozenih materijalnih sredstava, napora i dobre volje, mi skandiramo teroristickim napadima, podrzavamo ratne zlocince, proklamujemo teritorijalne pretenzije prema krhkim drzavolikim tvorevinama u susedstvu i jos vojno pomazemo rezim Sadama Huseina i opremamo sejace smrti u Africi, u trenutku kad se od nas ocekuje da ispunimo neke vrlo razumne zahteve u domenu izgradnje drzave.
Imajuci u vidu potencijalne razmere naseg novog propadanja, neophodno je da sto pre pronadjemo odgovor na jedno od onih kokoska-jaje pitanja: da li treba da se suocimo sa nedavnom prosloscu da bismo se suocili sa sadasnjoscu ili treba da se suocimo sa sadasnjoscu da bismo se suocili sa nedavnom prosloscu. Sofisti bi rekli da je u suocavanju sa prosloscu pocetak suocavanja sa sadasnjoscu i obrnuto. Kraj tih dvaju teskih i dugotrajnih procesa dovesce nas do zeljenog cilja, jer je unapredjenje spoljnopolitickog polozaja zemlje sa aktuelnim parametrima, inace, izgledno taman koliko i zgoditak na lotou.
Danas, spoljnopoliticki polozaj pociva na napretku odredjene drzave u integracijama na poljima ekonomije, demokratizacije i bezbednosti. Ovaj prostor se moze posmatrati kao izuzetak: nas spoljnopoliticki polozaj pociva na teznji medjunarodne zajednice da nas uvuce u sta se uvuci mozemo.

Svastalice «

» Zbivanja: Zbrka