Zbivanja

Zbrka

Afere, zavere, politicke intrige i nejasno zasnovani politicki dilovi i dalje su osnovno obelezje politickog zivota "na nasim prostorima"

Nastasja Radovic

Kraj proslog meseca obelezilo je hapsenje Nikole Maljkovica, osumnjicenog za ubistvo generala policije Boska Buhe, koji se tereti za neposredno izvrsenje zlocina. Maljkovic je u zatvoru, ali se prica oko ovog ubistva, njegovih izvrsilaca, organizatora i inspiratora siri vrtoglavom brzinom. I nije samo to. Odjednom su, sa raznih strana, pocele u javnost da dospevaju "informacije" o pociniocima drugih, nerasvetljenih ubistava. Kao da se otvara Pandorina kutija. I, naravno, tesko je obicnom medijskom konzumentu da se snadje u obilju neverovatnih informacija. Od toga je cudnija samo ocigledna nespremnost nadleznih organa da se ovim pitanjima bave na odgovoran nacin. Tako je, za mnoge, i ovaj "dugo pripremani i planirani" potez policije vidjen samo kao "pravljenje pravog cirkusa" oko ove za mnoge vazne, a za one bliske zrtvama i veoma bolne teme.

Zavere i zaverenici

Opstem metezu oko hapsenja osumnjicenih za izvrsenje i organizovanje ubistva Boska Buhe doprinelo je prilicno nevesto objasnjenje ministra policije Dusana Mihajlovica o motivima ovog ubistva, kao i o saznanjima da je ista grupa kriminalaca pripremala i ubistva jos nekoliko politicara i javnih licnosti. Iako su na spisku koji je Mihajlovic otkrio medijima, pored Zorana Djindjica, bili i Cedomir Jovanovic (i ranije vidjen kao zgodna meta od strane istog ministra), Miroljub Labus, ali i Jovica Stanisic i Vojislav Seselj, Ministarstvo policije se nije potrudilo da javnosti objasni sta je motivisalo one koji su navodno organizovali ova ubistva da na spisak stave ljude tako razlicite drustvene tezine. Glavno objasnjenje jeste da ubistvo Buhe i ova planirana ubistva nemaju nikakvu politicku pozadinu vec da je rec o nameri da se zemlja destabilizuje, izazove haos, a zatim lakse nastavi sa kriminalnim poslovima. Veoma cudno objasnjenje, zaista. I neobicno veliki rizik za ovdasnje kriminalce koji, pokazalo se, ne robuju bas nekim idealima, pa nisu ni "budale". Ali, ukoliko su rezultati istrage i zakljucci ministra Mihajlovica i blizu istine, to govori o jadnoj moci nase policije, sudstva i drzave uopste kada podzemlje tako lako planira (i sprovodi) likvidacije najmocnijih i dovoljno mocnih ljudi u ovoj zemlji. Ostale su pod znakom pitanja (i velom tajanstvenosti) veze policije i mafije o kojima se tako mnogo govorilo poslednjih godina, a malo toga je obelodanjeno i dospelo do suda. I ministar Mihajlovic je nagovestio nesto o mogucem hapsenju i nekih ljudi iz policije, ali je, za sada, sve ostalo na izjavi. Dotle advokat i porodica okrivljenog Nikole Maljkovica zatrpavaju javnost izjavama i lekarskim nalazima koji govore o nanosenju teskih telesnih povreda okrivljenom, prilikom hapsenja. Javile su se i neke medjunarodne organizacije za zastitu ljudskih prava i zatvorenika koje su ostro protestovale zbog prebijanja okrivljenika. Ministar izbegava pitanja oko zdravstvenog stanja Maljkovica, zaleci se otvoreno na ove proteste koji stizu iz sveta.
Ovo "prekopavanje neba i zemlje" sve vise podseca na ruzna starorezimska iskustva gde se vise nije znalo ko za koga radi, ko je kriv a ko samo podmetnut kao krivac, vode li se zaista nekakve istrage, odakle dolazi pravda a odakle zlo. Postoji, medjutim, i "zasticeni svedok" Buhinog ubistva, institucija nepoznata nasem pravu, ali mnogi misle da ce se preko njega otkriti ima li rezultata ova, za mnoge gradjane, iznenadjujuca akcija srpske policije. Ali, s obzirom da je vazan cinilac ove istrage i svedocenje preminulog slikara Dragana Malesevica Tapija, koji je bio mason, nece se valjda sve svesti na kuloarske price o "masonskoj zaveri"?

Nasa posla

Istraga oko krsenja embarga na izvoz oruzja u Irak i Liberiju (preko Nigerije), dobila je razmere medjunarodnog skandala. To je i jedno od glavnih pitanja na sastancima nasih i stranih politicara i diplomata. Posebno su Britanci i Amerikanci ljuti zbog ovih dogadjaja. To je otvoreno receno ministru Svilanovicu u Londonu (Strou, Blanket), a zatim je to engleski sef diplomatije ponovio i u Beogradu, prilikom susreta sa predsednikom Kostunicom i drugim visokim jugoslovenskim zvanicnicima. Amerikanci, sa svoje strane, zasipaju dokazima vlasti, i ovde, i u Republici Srpskoj.
Tek, stvari tako stoje da jos uvek nije izvesno hoce li biti ozbiljnijih posledica po SRJ. Lista mogucih sankcija nije mala i gotovo bi potpuno ponistila rezultate dvogodisnjih napora nove vlasti na medjunarodnom diplomatskom i ekonomsko-finansijskom planu. Neki poznavaoci americkih i medjunarodnih mehanizama sankcija pominju mogucnost potpune obustave finansijske pomoci SAD kao i obustavu saradnje sa MMF, Svetskom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj, sto bi bilo sasvim dovoljno da se unazadi jedva izborena pozicija SRJ u ovim institucijama.
Mrsavu demokratsku reputaciju SRJ i mali napredak u poboljsanju zivotnih uslova i sigurnosti gradjana tako bi ugrozila alavost i nepromisljenost ovdasnjih parapolitickih a, mozda, i politickih struktura...
Ali pretnje ne dolaze samo sa te strane. Nezadovoljstvo Haskog tribunala, koje je eksplicirao predsednik suda Klod Zorda, moglo bi ucvrstiti one koji su dovoljno uvereni da Jugoslaviji treba pripretiti na neki konkretniji nacin.
Sve jaci utisak da ovde stvari ne idu u zeljenom pravcu podstice i nesposobnost ovdasnjih republickih elita da do 7. novembra, kada je trebalo da SRJ konacno bude primljena u Savet Evrope, ispune jedan uslov - usvoje povelju o ustavnom uredjenju zajednicke drzave. Iako je u javnosti bilo vise nagadjanja nego izvesnosti o sansama da se posao obavi do zadatog roka, mnoge je neprijatno iznenadila propast ovog aranzmana sa Savetom Evrope. No, upuceni kazu da nije tacno da je sledeci rok za prijem maj sledece godine (kao sto tvrdi ministar Svilanovic), vec da je prijem moguce obaviti mnoge ranije, ali na nizem, podministarskom nivou. Svejedno, iz Ustavne komisije su izasla vec dva njena clana sa crnogorske strane (Dinosa i Dzudzevic). Glavni kamen spoticanja je i dalje isti - izbor poslanika za buduci savezni parlament. Tu je i problem konstituisanja sudstva na saveznom, tj. medjurepublickom nivou. Evropska unija se, nakon pobede Djukanoviceve opcije na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori, sve vise ogradjuje od pretpostavki da ce ona, na kraju, umesati svoje prste u razmrsivanje ovog srpsko-crnogorskog Gordijevog cvora. Moguce je, posle svega, da Evropa trazi nova resenja za odrzivu stabilnost na Balkanu.

Kompromis

Sastanak "ostatka DOS-a" u Morovicu, pod punom diskrecijom, rezultirao je verifikovanjem realnosti - nemoguce je realizovati oduzimanje mandata DSS, narocito nakon brojke od dva miliona Kostunicinih biraca. DOS je, u dobrom vladarskom stilu, prvo poslao spisak zahteva DSS, od kojih je najvazniji onaj o lojalnosti Djindjicevoj vladi. Tek, dobili su ocekivani odgovor-indignaciju ovih postovalaca pravne drzave i volje naroda. Bilo je jasno da postavljanje uslova jos vise raspiruje aroganciju DSS i njenih lidera, pa je Dragoljub Micunovic krenuo u misiju posredovanja. Nije samo u pitanju bila vestina ubedjivanja posrednika vec politicki pragmatizam obe strane i fakticko stanje opste paralize politickog delovanja (ali i nezadovoljstvo medjunarodne zajednice) da se ove dve strane ponovo priblize. No, izgleda da ipak postoje ozbiljne politicke razlike ovih opcija, pa je ovaj dogovor o nenapadanju i zakopavanju ratnih sekira ubrzo poceo da se klima, bar sudeci po izjavama Kostunice i Marsicanina. Kostunica izjavljuje da nikako ne zeli otvorenu podrsku Djindjica na predsednickim izborima, a Marsicanin ponosno izjavljuje da je on i dalje predsednik Vlade u senci DSS.
Ovaj dogovor, makar i privremen, omogucio je da republicka skupstina pocne ponovo da funkcionise, pa su usvojene i neophodne izmene Zakona o izboru predsednika i raspisani ponovni predsednicki izbori. Jednostavno, obe strane su presle opasnu granicu dozvoljenog i sve vise se priblizavaju ili politickoj marginalizaciji ili nezakonitom delovanju-nedelovanju.
Kostunica, nakon neocekivanog a nuznog pakta o primirju sa DS i DOS, sve manje insistira na donosenju Ustavne povelje. U dilemi da li i uz ciju pomoc da postane kandidat za predsednika Srbije po treci put, on tvrdi da je vazno da se odrzi status quo. Da li ce odluka o kandidaturi na predsednickim izborima, zakazanim za 8. decembar, korigovati ovo Kostunicino uverenje, videcemo ubrzo. Rok za podnosenje kandidatura je 17. novembar. Za sada su izvesne kandidature Borisava Pelevica i Vojislava Seselja koji ce mozda presuditi da sporazum DS-DSS postane kakva-takva realnost.
I dok Crnogorci zbijaju redove u nameri da dobiju maksimum, DHSS i Vladan Batic su sakupili 400 000 potpisa za stavljanje u skupstinsku proceduru starog predloga ove stranke da se u Srbiji odrzi referendum o nezavisnosti.
Kolika je zaista samouverenost ovdasnjih politickih lidera najbolje pokazuje izjava (novinari kazu "polusaljiva") premijera Djindjica na medjunarodnom ekonomskom skupu u Briselu o ekonomskom razvoju jugoistocne Evrope: "Srbija je isto nepouzdana kao i Svajcarska"!

Svet i mi: O spoljnopolitickom polozaju

Pojmovnik: Ombudsman


1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar