Kultura

Putevi i stranputice

Nedavna debata o strategiji razvoja i izgradnje uspesne kulturne politike, koju je organizovala agilna nevladina organizacija Argo, uz finansijsku podrsku Evropske kulturne fondacije, pokazala je sve paradokse nase zbilje. Novac i moc nalaze se u rukama prosecnih i demotivisanih, a ideje i potencijal za zivotno vazne promene su na strani nevladinog sektora. Rasprava je bila vrlo zustra i krajnje otvorena; pominjane su sasvim konkretne situacije. Tako, na primer, Sombor nema kvalitetan koncertni klavir u glavnoj izvodjackoj sali, niti grejanje u njoj; ipak se insistira na odrzavanju "Somborskih muzickih svecanosti" u kasnojesenjem i zimskom periodu. Kada asistent - doktorand sa Akademije muzickih umetnosti (inace rodjena Somborka) - predlozi logicnu izmenu koncepta skoro mrtvog festivala, dozivi glatko odbijanje bez ikakvih argumenata. Saznali smo, takodje, da je u oblasti muzickog zivota direktno iz budzeta lokalne samouprave potroseno gotovo milion dinara samo u ovoj godini, sto je priblizna cena dva "Yamaha" klavira.
Veliki postovalac urbane zaostavstine Sombora profesor Ranko Radovic ukazao je tokom debate na primer preporoda spanskog grada Bilbaoa koji je ponudio lokaciju za izgradnju zgrade Gugenhajmovog muzeja iz Njujorka. Ovaj novi gradski sadrzaj sada privlaci dva miliona posetilaca godisnje. Takva ideja svetlosnim godinama je udaljena od mentalnog sklopa celnika lokalne samouprave; njima je najvaznije iz koje partije stize predlog, a ne njegova sadrzina i dometi. Dosadasnje iskustvo potvrdilo je retko vidjeni paradoks: ukoliko je projekat prihvatljiviji medjunarodnoj zajednici, utoliko je njihovo protivljenje vece.
Suprotstavljenost elementarnoj logici i narogusenost prema civilizaciji ogleda se u tretmanu dva novopostavljena obelezja. Spomen-ploca heroju madjarske revolucije iz 1848-1849. generalu Jozefu Svajdlu (Jozsef Schweidl), rodjenom 1796. u Somboru, postavljena je tako da je moze videti samo onaj koji unapred zna gde se nalazi. Njeno smestanje u dvoriste zgrade kulturno-umetnickog drustva somborskih Madjara, umesto prirodnog polozaja na fasadi zgrade u centru grada, odraz je autocenzure etnicke manjine i velikonacionalnog diskursa srpske vecine koji nije od juce.
Drugi spomenik nice u parku ispred sedista lokalne samouprave i nacelnika zapadnobackog okruga: u pitanju je obelezavanje zrtava medju ucesnicima ratova od 1991. godine, uprkos cinjenici da vrednovanje tog perioda nije zavrseno. Prema toku raznih sudskih procesa (od Haga do Prokuplja), tu velikih razloga za istorijski patos nece ni biti. Pritisak Udruzenja ratnika na lokalnu samoupravu traje vec sest godina, ali je potpuno paradoksalno da DS, ND, DSVM/DZVM i LSV bas sada popustaju. Uvereni u znacaj svoga poduhvata, graditelji parkiraju auto izmedju klupa u parku, uprkos slobodnim mestima na obliznjem parkiralistu. Oni nisu obavezni da postuju navike i prioritete ostalih gradjana, a nema ko da ih tome pouci.
Predstavljanje "turistickih mogucnosti Sombora" na Sajmu lova, ribolova, sporta i turizma (LORIST) u Novom Sadu iskazalo je esenciju provincijalnog duha organizatora. Glavni protagonisti bili su iz Stapara, sela u okolini Sombora, uz sasvim "autohtone" opanke, frulu i pesmu "o golubu, gori i malinama". Ponuda jednodnevnog razgledanja Sombora bila je odstampana na kesama (!?) koje su deljene posetiocima. Prema svedocenju zapanjenog clana Izvrsnog odbora, koji je zaobidjen u pripremama prezentacije, ovaj kalambur kao da je rezirao tandem Carli Caplin-Vudi Alen.
Tekstovi o Somboru koje objavljuje "kada kazem novine, mislim na Politiku" obiluju neverovatnim greskama, koje ukazuju na sunovrat profesionalizma u toj medijskoj kuci. Dopisnik iz Sombora zivi u Subotici i to odnedavno; do 1999. godine bio je jedan od stubova rezima Slobodana Milosevica i SPS-a u Pristini. Posle "pobede nad NATO agresorima" promenio je adresu. Uprkos dobrim namerama, tri godine u Backoj nisu dovoljne da bi se o njoj moglo odgovorno pisati. Tekst "Somborske lepotice" sadrzi ni manje ni vise nego osam kardinalnih gresaka; najsmesnija medju njima je ipak transfiguracija veleposednika i dobrotvora Semze u Semsu!
Predsednicka izborna kampanja ostace zapamcena po nestanku dve slike Save Stojkova tokom gostovanja dr Miroljuba Labusa u Srpskoj citaonici. Druga zanimljivost odnosi se na cinjenicu da su "Vojvoda od Zardjale Kasike", kandidat G 17 i Vojislav Kostunica pohodili Somborce u toku 24 casa, kao na filmskoj traci. Sadrzaj njihovih obracanja brzo ce biti zaboravljen jer su izborna obecanja lako kvarljiva roba.
Brzina reagovanja i ispoljeni profesionalizam lokalne samouprave u Apatinu deluju sasvim nestvarno u poredjenju sa ostalim segmentima vlasti DOS-a. Uvereni u veliku vaznost dunavskog koridora u procesima transformacije i regionalizacije Srbije, uspeli su za sebe vezati paznju eksperata iz Beca i Beograda. Pri tom su kao partnere angazovali nevladine organizacije i ugledne licnosti, uvazavajuci ih u potpunosti. Nekoliko dana kasnije, iskoristili su priliku da razgovaraju sa uglednim istoricarem iz Graca dr Ridigerom Malijem (Ruediger Malli), koji je boravio u studijskoj poseti Somboru i Novom Sadu.
Nedavno izabrana uprava Univerziteta u Novom Sadu sa zahvalnoscu i interesovanjem prihvatila je ponudu saradnje sa Univerzitetom u Gracu, uvazavajuci ociglednu cinjenicu obostrane duhovne, istorijske i geografske pripadnosti srednjoj Evropi. Nadamo se da "Geopolitika" i Srpski narodni pokret "Svetozar Miletic" u ovim inicijativama nece prepoznati nastavak antisrpske zavere i ozivljavanje Austro-Ugarske. Grac ipak nije Hag.

Gojko Miskovic

Kultura: Problem obrazovanja bugarske manjine — kako dalje

Rat/Mir: Tihi povetarac medjunarodne zajednice


1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar