Rat/Mir

Kofi Anan u zemljama bivse Jugoslavije

Tihi povetarac medjunarodne zajednice

»Cela medjunarodna zajednica je shvatila da je vracanje poverenja izmedju naroda moguce samo ako se pozovu na odgovornost pojedinci odgovorni za najteze zlocine." "Misija UN na Kosovu ce trajati decenijama i mozda ce biti duza i od one na Kipru (1974)«

Posle deset godina vojnog i politickog prisustva u zemljama bivse Jugoslavije, Ujedinjene nacija "ovih dana" zvanicno zavrsavaju svoju misiju u Bosni i Hrvatskoj. I dok je misija UN u Hrvatskoj simbolicna, njena uloga u Bosni je, ma koliko s pravom nazvana kontroverzna, bila, a i dalje je, od krucijalne vaznosti za sve gradjane te zemlje i regiona. I to ne samo za ono sto zovemo redom i mirom, vec i za puki opstanak drzave. Posto nesporne procene ukazuju da bi se stanovnici Bosne bez tutorstva medjunarodne zajednice za relativno kratko vreme opet latili oruzja sa vec poznatim posledicama, zadatak odlazeceg UN ce prihvatiti institucije Evropske unije.
Zavrsetak misije svetske organizacije u Hrvatskoj i Bosni i usputno otkrivanje spomenika za 275 poginulih pripadnika mirovne misije samo je jedan od razloga turneje generalnog sekretara UN po zemljama bivse Jugoslavije. Nipodastavanje UN od strane srpskih i hrvatskih nacionalista svakodnevnim izigravanjem obaveza prema toj organizaciji i njenom krivicnom Tribunalu u Hagu svakako je drugi razlog. Misija UN na Kosovu, srpsko-crnogorska povelja i krsenje embarga na snabdevanje Iraka oruzjem, upotpunjuju spisak razloga koji su Kofija Anana doveli na Balkan.

Bosna i Hercegovina

Misija svetske organizacije u Bosni i Hercegovini zvanicno prestaje 31. decembra ove godine. Iako su priznali da je od 1992. godine, kad su u Bosnu dosle mirovne snage Ujedinjenih nacija, do danas, svetska organizacija u toj zemlji imala puno propusta, generalni sekretar te organizacije Kofi Anan i nekadasnji sef mirovnih operacija u bivsoj Jugoslaviji i specijalni izaslanik generalnog sekretara u Bosni Zak Klajn tvrde da svetska organizacija iza sebe u Bosni ostavlja mnogo pozitivnih rezultata i uspeha.
U svojim nastupima na tlu Bosne i Hercegovine, Kofi Anan je uvek isticao da angazovanje UN u Bosni treba podeliti u dve faze: fazu ratnog i fazu mirnodopskog angazovanja. Generalni sekretar je priznao da je njegova organizacija za Bosnu i njene gradjane mnogo vise uradila u mirnodopskom nego u ratnom razdoblju. Kofi Anan je tom priznanju dao posebnu tezinu rekavsi da se stidi tragedije Srebrenice, "zasticene zone" UN-a.
"Organizacija Ujedinjenih nacija dozivela je nekoliko neuspeha u Bosni i Hercegovini, ali krajem godine iz BiH odlazi sa jednim velikim uspehom. Najveci neuspeh je nacin na koji smo stitili ili nismo stitili sigurnosne zone, a uspeh je sto cemo otici u decembru ostavivsi iza sebe dobro obucenu i opremljenu policiju i drzavnu granicnu sluzbu, koje su uskladjene sa demokratskim standardima", rekao je Anan novinarima.
Generalni sekretar je naglasio da odlazak snaga UN u decembru ne znaci i kraj angazmana u BiH. "Saradnja ce se nastaviti putem Evropske unije i domacih institucija. Potrebno je i pomirenje, pravda, reintegracija povratnika u drustvo, obrazovni i zdravstveni sistemi", rekao je Anan, zahvaljujuci gradjanima BiH na saradnji sa Misijom UN tokom njenog desetogodisnjeg boravka u ovoj zemlji.
Bosanski politicari su, kao i njihova drzava, pod protektoratom pa se i njihove ocene desetogodisnjeg ucinka UN krecu od lojalnih, pa do veoma kritickih, kada su u pitanju bivsi politicari ili oni u opoziciji. Uglavnom, bosansko-hrvatski analiticari nabijaju mirovnim snagama na nos vise od 600 poginulih bosanskih Hrvata, dok muslimanska strana govori o Srebrenici.
Poseta Sarajevu je okoncana skandalom koji je nastao kada je Anan, na kraju svecane vecere koju je priredilo kolektivno Predsednistvo BiH, izrazio zelju da, umesto deserta, proseta sarajevskom Bas-carsijom. Predsedavajuci Sarovic (Srbin) se prvo pravio da nije cuo molbu svog gosta, a na njegov ponovljeni zahtev odgovorio je, u svoje i Covicevo ime (Hrvat), da moze da proseta, ali samo sa Sulejmanom Tihicem, bez njega i hrvatskog kolege. Cak ni diplomata poput Anana nije mogao da sakrije sokiranost Sarovicevim odgovorom, ali je ipak brzo ustao od stola i sa Tihicem posao u obilazak Bas-carsije.

Hrvatska

Nominalni i javno saopsteni razlog posete Anana Hrvatskoj je skori prestanak misije UN na Prevlaci. Tokom razgovora sa premijerom Racanom, Anan je izrazio zadovoljstvo cinjenicom da ce se jos jedna misija UN, ona na poluostrvu Prevlaka, uskoro uspesno zavrsiti. On je dodao da ce se snage UN s Prevlake povuci kada bude postignut sporazum izmedju Hrvatske i SR Jugoslavije, dok je Racan potvrdio da ce taj sporazum biti zakljucen pre isteka mandata UN 15. decembra.
Mnogo neprijatniji deo razgovora bio je posvecen saradnji Hrvatske sa Haskim tribunalom, a sve se to desavalo kad je vec bilo vidjeno da je Hrvatska ispala iz bubnja za skoro clanstvo u NATO. Ni razgovor o resavanju problema prognanih i izbeglih lica, uglavnom Srba, nije bio manje neprijatan. Generalni sekretar je govorio i u hrvatskom Saboru, pozvavsi poslanike da napuste "ideologije proslosti" i neguju "stvarni duh demokratije, koji ukljucuje postovanje ljudskih prava, prava manjina i slobodu izrazavanja". On je izjavio da je svestan da to nije lako uciniti ni u najboljim vremenima, a posebno ne u podrucjima koja jos osecaju posledice krvoprolica i dodao da ce u tome medjunarodna zajednica pomoci, iako je upravo ona svojevremeno zatajila i nije uspela da spreci sukobe i egzekuciju neduznih civila.
Anan je i u Saboru pomenuo potrebu saradnje sa Haskim tribunalom i pohvalio Vladu Hrvatske zbog "hrabrosti koju je iskazala u potezima usmerenim prema resavanju otvorenih pitanja".
"Cela medjunarodna zajednica je shvatila da je vracanje poverenja izmedju naroda moguce samo ako se pozovu na odgovornost pojedinci odgovorni za najteze zlocine", naglasio je Anan i dodao da saradnju sa Haskim sudom Hrvatska duguje sebi kao i svojim susedima.
Generalni sekretar je pohvalio rad vlade i samu Hrvatsku kao drzavu: "Hrvatska gradi drustvo na cvrstim temeljima, na jacanju demokratskih institucija, jacanju pravne drzave, slobode medija i izrazavanja", rekao je Anan, isticuci da se Hrvatska nalazi na pravom putu da postane cvrsta demokratska drzava, ali isticuci i tri pitanja koja jugoistok Evrope pa i Hrvatska na njemu moraju da rese u cilju pomirenja i dobrih medjususedskih odnosa, a to su pitanje pravde, odnosno pitanje kaznjivosti ratnih zlocina kao temelja civilizacije, zatim pitanje povratnika i izbeglica, kao i pitanje nestalih osoba na ovim podrucjima.

Srbija

Saradnja Beograda sa Ujedinjenim nacijama i Haskim tribunalom, Kosovo i uspostavljanje novih drzavnih odnosa izmedju Srbije i Crne Gore, bile su glavne teme razgovora koje je Kofi Anan imao u Beogradu, tokom kojih se sastao sa Goranom Svilanovicem, Vojislavom Kostunicom, Zoranom Djindjicem, Nebojsom Covicem i Milom Djukanovicem.
Domaci mediji o tome ili nisu bili informisani ili su precutali, ali je, prema pisanju americkih medija, na samom pocetku razgovora Anan od Kostunice zatrazio bezuslovno i hitno izrucenje generala Ratka Mladica, nazvavsi izazivackim i "bliskim skandalu" Mladicevo javno pojavljivanje na mestima u neposrednoj blizini Karle del Ponte. Naravno, posle razgovora, Anan i Kostunica su u protokolarnim izjavama potvrdili da su razgovarali i o Hagu, ali ni jedan ni drugi nisu otkrivali detalje. Zato je Florans Artman, portparol Karle del Ponte, odmah posle okoncanja Ananove posete Beogradu ekspresno izjavila da je u razgovorima sa svim zvanicnicima SRJ i Srbije generalni sekretar ne samo uporno naglasavao vaznost saradnje sa Hagom, vec je svakog ponaosob upozorio na dosadasnje propuste i stavio u izgled ozbiljne posledice daljeg nipodastavanja Haga, a time i Ujedinjenih nacija i medjunarodne zajednice uopste.

Druga "beogradska" tema bila je Kosovo i zelja srpskog establismenta da iz prve ruke potvrdi ono sto o Kosovu misli i od njega zeli. Iako su i premijer Djindjic i potpredsednik Covic u izjavama za stampu "podigli sebi rep" preko stvarne mere, ono sto su od Anana dobili je isto ono sto su dobili i Albanci u Pristini. Anan im je, kao i kosovskim Albancima, ponovio da je nezavisna medjunarodna komisija, koju je osnovala svetska organizacija jos 2000. godine, ocenila da, dugorocno gledajuci, Kosovo treba da dobije nezavisnost, ali ako i kad ispuni odredjene uslove. Ispunjavanje tih uslova bi moglo da potraje nekoliko decenija pa je Komisija odbacila hitnu, bezuslovnu nezavisnost, pored ostalog i zato jer su kosovski Srbi, Romi i druge manjine "zrtve ozbiljnog krsenja ljudskih prava", a Kosovu nedostaju i kljucne odlike drzave.
Dakle, stanje u kojem se Kosovo trenutno nalazi podjednako ga udaljava od nezavisnosti, ali i od povratka pod okrilje Beograda iako Rezolucija 1244 priznaje suverenitet SRJ nad Kosovom.

Vec smo vise puta konstatovali da politicari u Beogradu, narocito oni u Nemanjinoj ulici, imaju jasan i veoma realan stav o Kosovu, ali ni za zivu glavu nece da ga podele sa javnoscu, vec i dalje, mada nevoljno, odrzavaju taj "kosovski mit". Ono sto je u politici srpske vlade javno, to je stav da je Kosovo problem medjunarodne zajednice i da o svemu drugom treba da razgovaraju legalno i demokratski izabrane vlasti u Beogradu i Pristini. Ono sto nije javno, ali se vidi na terenu, je stav da je visevekovno "kosovsko pitanje" najzad srecno i jevtino reseno i zavrseno i da Srbiju Kosovo vise ne interesuje, osim srpskih istorijskih spomenika i ljudskih prava gradjana srpske nacionalnosti koje oni treba da resavaju u kosovskim institucijama sistema.
Jedno od pitanja na koje visoki gost nije mogao da odgovori je pitanje do kada ce Ujedinjene nacije upravljati Kosovom. "To niko ne zna", navodno je odgovorio visoki gost, rekavsi da prevladavaju procene da bi ta misija na Kosovu mogla trajati decenijama, da ce mozda biti duza i od one na Kipru koja je zapocela posle turske intervencije na ostrvu 1974.
Trajanje mandata UN, ili bolje reci medjunarodne zajednice na Kosovu, zavisice od spremnosti medjunarodne zajednice da odredi rok za resenje konacnog statusa pokrajine. Na sto kracem roku insistiraju predstavnici kosovskih Albanaca, koje medjunarodna zajednica, posle svega sto se dogodilo na Kosovu, i ne pomislja da sili da ponovo pristanu na vladavinu Beograda. Premijer kosovske vlade Bajram Rexhepi je tako glatko odbio predlog svog severnog kolege Zorana Djindjica za uspostavljanje direktnog dijaloga Beograda i Pristine o pitanju konacnog statusa Kosova koji je Djindjic izneo Ananu i cijom se podrskom predlogu pohvalio na konferenciji za novinare odmah posle razgovora sa njim. Rexhepi smatra da nikakvi kontakti izmedju Srba i kosovskih Albanaca nisu moguci bez ucesca Amerike i Evropske unije, a bas te dve globalne sile zasad izbegavaju da postave iole konkretne rokove. Dok se ti rokovi ne odrede, niko nece moci ni otprilike da odrediti do kada ce Kosovo biti protektorat medjunarodne zajednice.
Ono sto su domaci mediji takodje precutali je stav visokog gosta da bi demokratizacija Srbije koja bi od nje nacinila zemlju najpozeljniju za zivot i saradnju u regionu, bitno uticala na stav medjunarodne zajednice o sudbini Kosova.
Srpski nacionalisti i oni koji od tog nacionalizma imaju korist nerado priznaju tu cinjenicu i niko ne zeli da se suoci ni sa pomisli da Kosovo prakticno vise nije deo Srbije, nego medjunarodni protektorat za koji niko ne zna do kada ce trajati. To ne komentarisu ni oni iz suprotnog tabora. Jedan od retkih koji je to priznao dolazi iz gradjanske opcije srpskog establismenta. Ministar finansija Bozidar Djelic je izjavio da ce on smatrati Kosovo delom Srbije tek kad njegovi gradjani budu placali porez i punili srpski drzavni budzet.

Miroslav Filipovic

Kultura: Putevi i stranputice

Svakidasnjica: Nevesela farsa

 


1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar