Svakidasnjica

Nevesela farsa

Kao teska otrovna magla neometano i neosporavano siri se zlo Srbijom potiskujuci pred sobom tek nagovesten dasak nekog zdravijeg vetra koji je donosio mirise i boje drugacijeg sveta, koji je jos uvek veoma daleko od nas

Protice godina koju su vodece licnosti na politickoj sceni Srbije deklarisale kao godinu reformi. Ova rec, koja leksicki oznacava pozitivnu promenu postojeceg uredjenja zakonskim putem, postala je nezaobilazna u javnom obracanju svih formalno odgovornih licnosti koje se voljom gradjana nalaze na funkcijama drzavnih sistema. Ova volsebna rec najpre je zvanicno postala uzrokom sukoba izmedju dve vodece licnosti - pragmaticnog premijera koji je navodno svoje delovanje usmerio ka reformama i predsednika-legaliste koji je takodje bio raspolozen prema reformama, ali je prethodno smatrao da treba da se u temelje nove drzave ugrade novi zakoni.
Predstavljen gradjanima kao principijelni sukob dva koncepta neminovno je uslovio da se gradjani opredeljuju. Posto je sociolosko-psiholoska matrica kod nekih licnosti formirana tako da principi imaju kratak rok trajanja, oni su principe poistovetili sa njihovim promoterima, tako da su poceli da se opredeljuju za i protiv premijera i za i protiv predsednika. Petooktobarsko jedinstvo je bilo uobliceno jedinstvenim ciljem. Ostvarivanje tog cilja trebalo je da bude priprema za postavljanje temelja novom drzavnom sistemu. Silazak sa politicke scene ljudi koji su personifikovali retrogradni sistem, koji je po prirodnim zakonima izgubio kohezivne elemente, nije a priori znacio rusenje obrazaca po kojima je sistem opstajao. Opsti haos koji je zatecen na svim nivoima dezorganizovane zajednice zahtevao je veliku licnu hrabrost i jos vecu odgovornost svakog njenog clana, a najveci stepen odgovornosti trebalo je da pokazu izabrani predstavnici gradjana koji su dobili poverenje, ne da reformisu monstruozni destruktivni sistem vec da grade novi.
Ako su Premijer i Predsednik sa svojim istomisljenicima i obozavaocima imali casne namere da se upuste u veliki posao, njihovo ponasanje nije bilo uskladjeno sa tim namerama jer su lako zaboravili svoju misiju i nerazumno je zamenili za besciljnu trku po kruznoj stazi kako bi dokazali koji je od "dobrih momaka" bolji.
Kao da raspolazu kosmickim jedinicama za merenje vremena, talenti i obozavaoci su se upustili u besmislene igre ciji je size vrlo jednostavan. Najpre nastane sukob oko nekakvih retorickih pitanja ili se konstruise zavera o cemu se orkestrirano danima govori u medijima, zatim bi, kada nivo optuzbi naraste toliko da zahteva neko vidljivo resenje, bio pronadjen neko ko bi predlozio resenje ciji je smisao imao isto onoliko znacaja kao i inscenirani sukob. Ponovo bi mediji danima bili zaokupljeni predlozenim resenjima, koja su imala vaznosti samo do sledece jalove verbalne kompeticije.
Zaokupljeni zeljom da zauzmu sto bolje pozicije koje bi im omogucile neogranicen uticaj na sva zbivanja u virtuelnoj drzavi "pobednici nad zlom" su se postepeno odvajali od svojih kljucnih uloga koje su preuzeli uz pomoc gradjana, zaboravivsi na sopstvene reci izgovorene nebrojeno puta pred svima onima koji su ih podrzavali, ali i pred onima koji su ih osporavali. Usmereni ka sebi, odvojeni od realnosti, troseci uludo vreme koje im je dato kako bismo iole nadoknadili sva zakasnjenja koja su nas, voljom i morbidnim misljenjem onih prethodnih, odvojila od civilizacijskih tokova svetske zajednice, nasi "dobri momci" su polako i neumitno zaboravili na gradjane i njihove zivotne potrebe.
Svi oni koji su peti oktobar doziveli kao dan pocetka novog razdoblja u kojem ce moci da se relaksirano bave sobom sa nevericom su pratili trapave odluke svojih izabranika. Nevericu su zamenili rezignacija i bes, otkricem da oni kojima su verovali lako i bez dilema ugradjuju sebe u stari sistem prihvatajuci po slicnim obrascima uloge onih za koje se verovalo da su definitivno postali deo jednog dugog ruznog sna.
Pred slikama ocekivanog "novog", koje su obojene starim bojama, kod nekih licnosti se budi fenomen "déjà vu" koji probudjenu nadu i veru transformise u razocarenje, apatiju, ponekad mrznju i bes, od kojih se brane distanciranjem od aktuelnih dogadjanja.
Uvredjen i rezigniran deo naciona, brojcano potpomognut gradjanima koji ne shvataju sta im se dogadja, cvrsto je zatvorio oci pred konfuznom svakodnevicom koja je ponovo postala pozornica koju su zauzeli privremeno zbunjeni "borci za pravdu" koji iznova svojim asocijalnim i anticivilizacijskim delovanjem vredjaju razum, ponizavaju ljudskost i izazivaju podozrenje i nepoverenje civilizovane svetske zajednice.
Primarno optereceni mentalnim sklopom u kojem dominira osecanje nedovoljnosti i nerealizovanosti, liseni samopostovanja i shvatanja osnovnih ljudskih vrednosti, uplaseni od svega sto ne poznaju, od straha se brane osecanjem nadmenosti bez pokrica. Nespremni da uce nove obrasce ponasanja ovi "spasioci srpstva" ponovo nesmetano vrsljaju Srbijom. Uz cutanje zvanicnih institucija sistema demontirali su izlozbu fotografija Rona Haviva, pripremaju podizanje spomenika Dimitriju Ljoticu, sa ponosom na skupovima nose fotografije ljudi sa Haske poternice, a u skupstini virtuelne savezne drzave izglasavaju deklaraciju kojom od Haskog suda traze da se njihov najpoznatiji zatocenik leci u ovoj drzavi.
Kao teska otrovna magla neometano i neosporavano siri se zlo Srbijom potiskujuci pred sobom tek nagovesten dasak nekog zdravijeg vetra koji je donosio mirise i boje drugacijeg sveta, koji je jos uvek veoma daleko od nas.
Ako svaki clan organizovane socijalne zajednice nosi osecanje pripadnosti, kako tumacimo da jedan broj clanova te zajednice oseca toliko mrznje i sa toliko agresivnosti istupa protiv svega sto ne prepoznaje kao sopstvenu mentalnu matricu.
Zar je toliko tesko da prihvatimo cinjenicu da se nacionalizam kao drustvena pojava ne moze stepenovati po jacini, niti zahteva pridevske odrednice, jer je ovaj ideoloski izraz uvek znak zatvaranja, samodovoljnosti i egoizma odredjene etnicke grupacije i iskljucivo vodi nazadovanju i samoizolaciji. Nase nazadovanje se nastavlja, zdusno se trudimo da ostanemo sami sa sobom, pa ako nekima koji prate nase tegobno batrganje jos uvek nasa zbilja lici na farsu, ova vulgarna zabava ima nevesele sadrzaje.

Dragica Stanojlovic

Rat/Mir: Tihi povetarac medjunarodne zajednice «

» Prevod: Cvrcak i mrav