Prevod

Cvrcak i mrav

Vintila Mihailesku*

Ko ne zna Lafontenovu basnu? Cvrcak i mrav su od tada postali tipski par koji oznacava opoziciju izmedju racionalnog sveta, opreznog i trudoljubivog (kao i bogatog) mrava, i senzualnog, lenjog, neorganizovanog (i tako siromasnog) cvrcka. Iza ove knjiske tipologije izgleda da se skriva jedan opstiji arhetip, arhetip reda i nereda, koji se u razlicitim formama javlja svuda u svetu. Jedan relativno uzak vokabular opisuje i utvrdjuje drustvene predstave razlike kao slike reda i nereda, sa svim onim sto razlika znaci kao moralna pozicija. Tako su, na primer, Crnci ili Cigani bili (i jos su uvek) od strane americkih, odnosno rumunskih "vrednih mrava" dozivljeni kao neka vrsta "cvrcaka", nadarenih muzicara, sentimentalnih i senzualnih, ali lenjih, dezorganizovanih, nesposobnih za istrajan rad, i, kao posledica toga, prava sirotinja. Tolerisani u svojstvu "cvrcaka", eventualno s vremena na vreme potpomognuti sa nase strane, strane "nas mrava", kojima tajno zavidimo na njihovoj "slobodi", Crnci i Cigani iz ove nove socijalne basne bili su (i jos su uvek) drzani na distanci kad zele da udju u red "mrava" (njihovo bogacenje u ovoj perspektivi je laz!). Po pravilu nesvesno koriscenje ovog "arhetipa" nije samo sredstvo za socijalnu klasifikaciju, vec i sredstvo za iskljucivanje.

Ovaj repertoar reda i nereda prilikom rada nalazimo i u aktuelnim socijalnim predstavama onoga sto se moze nazvati "novi varvarin". To nije stari divljak, iskljucen iz humane sfere, niti malo moderniji primitivac, jos neevoluirani deo covecanstva. On je covek, ali nize "rase", on je nas sused, ali nepopravljivo razlicit od nas. Kao takav, on mora biti drzan podalje od nas (ili nasilno "pripitomjen"). Na zalost, to je nacin na koji je "Balkan" bio (i jos je uvek) isuvise cesto dozivljavan, na svim nivoima.
U svom uvodu u izvestaj Fondacije Karnegi, pod naslovom "Balkanska kriza 1913-1993", bivsi ambasador SAD u SSSR-u, a zatim u Jugoslaviji, Dzordz Kenan dolazi do sledeceg zakljucka: "Najsnazniji motiv ratova na Balkanu nije bila religija, vec agresivni nacionalizam. Ali nacionalizam, kakav se manifestovao u toku borbe, potice, sa svoje strane, od nekih dubljih karakternih crta, koje su verovatno nasledjene iz neke davne plemenske proslosti. A stvari se do danas nisu promenile". Ovaj "tribalizam" tla u osnovi balkanskih ratova (izmedju ostalog i Prvog svetskog rata!), Robert Kaplan je u svojoj cuvenoj knjizi Balkan Ghosts prosirio i na povod Drugog svetskog rata: "nacizam, na primer, moze da ima balkansko poreklo. U predgradjima Beca, plodnom tlu za tolike etnicke antipatije sa juga slovenskog sveta, Hitler je dobio zelju da pustosi".

U jednom dokumentarcu o Kosovu, koji je realizovao BBC, moze se videti gimnazija u Pristini podeljena po sredini zidom koji razdvaja albansku i srpsku zajednicu. Okacili smo slike nasih umetnika po zidovima, sredili, cisto je. Idite kod njih da vidite kakva je beda! - tvrdi direktor srpske strane; nije istina da su albanski ucenici bucniji - brani se direktor albanske strane. Razlike (i divergencije) izmedju Srba i Albanaca smestene su tako u imaginarnu nedeljivu dihotomiju izmedju reda, civilizacije, cistoce itd. i nereda, varvarstva, buke i bede.
Sad skoro, jedan visoki rumunski dostojanstvenik tvrdio je na televiziji da je Balkan uvek bio zona nereda i da je doslo vreme kad treba napraviti red, pa se tako uvrstio u niz "analiza" sa opcijom izmedju "civilizacije" i "varvarstva". Iza opisanih (i, eventualno prihvatljivih) namera govornika, nacin na koji su stvari predstavljene logicno nas upucuje na ideju da postoji samo Red i da se, znaci, svako drustvo koje ne deli taj Red implicitno nalazi u stanju nereda. Ili, ne postoji drustvo bez reda, svog reda, boljeg ili goreg, koji mu omogucava da postoji. Tretirati ga prosto kao nered znaci u startu zabraniti svaku mogucnost da ga razumes ili da ga tako, eventualno, promenis.
Ovo poimanje realnosti u "fabulativnim" terminima svodi socijalno na politicko, politicko na moralno, a moralno na basnu. Kriticki duh, opet, redukovan je u areni tok-soua, gde je jedini zalog postala podela uloga na "mrave" i "cvrcke". Intelektualci se oslobadjaju svoje funkcije, koketno tvrde za sebe "nisam intelektualac, vec sociolog" (ili "inzenjer" i sl.) u zelji da sugerisu da su "militantni" (ili "neutralni").
Ja licno odbijam da budem i autor i lik iz basne. Jedina "pouka iz basne" koja me sada okupira i koju bih dozvolio sebi da predlozim, jeste Kunderino: zivot je negde drugde.

*) Iz: Vintila Mihailesku, Svakodnevica nije vise ono sto je bila, prevela sa rumunskog Biljana Sikimic, Biblioteka XX vek, Beograd 2002, str. 265-267.

Svakidasnjica: Nevesela farsa

Ogledi: Volja za pevanjem


1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar