Svet i mi

Nekoliko zapazanja o Iraku

Bojan al Pinto-Brkic

Medju losim stranama rata koji ce SAD i saveznici, gotovo je izvesno, povesti protiv rezima Sadama Huseina, jednog od nekolicine diktatora koji jos nisu shvatili da se svet oko njih promenio i da nije preporucljivo po svaku cenu ici protiv struje, istice se ignorancija proslosti. Debata i za i protiv rata sve je vise, sto nije u srazmeri sa osnovanoscu iznetih argumenata. U pokusaju da formiram jasan stav o brojnim pitanjima bio sam slobodan da pribelezim nekoliko zapazanja o Iraku:
1. U SAD nikada ranije nije postojala tako snazno iskazana politicka volja da se krene u rat.
2. Zvanicni Vasington jos nije nagovestio sta je cilj rata, osim smene irackog rezima, i kojim se sredstvima namerava ostvariti, jer su postojeci modeli tesko primenljivi, a misija medjunarodne zajednice u Avganistanu nije ni priblizno ostvarena. Ili je o tome rano govoriti?
3. Ne insistira se previse na povezanosti Sadama Huseina sa globalnom pretnjom terorizma, premda postoje (ne)posredni dokazi.
4. SAD koriste bolne tacke i tamne mrlje kako bi obezbedile saveznistvo drugih zemalja. U vezi s tim valja obratiti paznju na komentare americkih zvanicnika o krizi talaca i masakru u moskovskom kulturnom centru "Dubrovka", te na pojavu afera u vecem broju zemalja o cudnim relacijama sa problematicnim rezimima, svercom oruzja, medjunarodnim terorizmom. Moze li se moderni rat voditi na osnovu zajednickih vrednosti? I, koje bi to vrednosti bile?
5. Amerika je od sredine osamdesetih izvela nekoliko vojnih intervencija, posezavsi za silom kao kljucnim elementom svoje spoljne politike, bez obzira na medjunarodno pravo i poredak. Do sada je nailazila na mlitavo protivljenje i odbijanje nekih tehnickih usluga koje nisu bile od presudne vaznosti za uspeh intervencija. Ako za trenutak ostavimo, s jedne strane, ofanzivne doktrine Cejni-Volfovic i Olbrajt, a sa druge, Dekartovu primedbu da vladari ponekad mogu menjati svet, ostaje nedoumica zasto civilizacija koja se razvija geometrijskom progresijom ne uspeva da uspostavi neka ogranicenja, pod uslovom da takvo delovanje nije deo tog istog razvoja.
6. Uloga Ujedinjenih nacija nikako se ne zavrsava slanjem inspektora za kontrolu oruzja. Ova medjunarodna organizacija je u krizi jer sve njene clanice ne prihvataju a priori da je misija UN uspostavljanje pravednijeg sveta. Mora se naci carobna formula za delovanje protiv onih koji, zaklonjeni najvisim autoritetima, teraju druge u ocaj.
7. U Firenci je pre nekoliko nedelja oko 400 hiljada ljudi protestovalo protiv rata u Iraku. Evropska unija ce posle najavljenog prosirenja 2004, odnosno 2007. godine, imati preko 400 miliona stanovnika.

P. S. Donedavno sam mislio da je ignorancija proslosti ekskluzivno balkanski fenomen. Medjutim, ona se siri, bas kao i lista kriterijuma za nase ukljucenje u evropsku i evro-atlantsku porodicu.

Svastalice

Zbivanja: Veliki zastoj


1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar