Zbivanja

Veliki zastoj

Jalove su nade da ce vreme resiti ono sto mi necemo, ne umemo ili ne zelimo

Mirko Tepavac

Sve je jasnije da petooktobarsko uzdrzavanje od revansizma, s pozivom na legalitet, nije bilo motivisano samo uzvisenom zeljom da se izbegne drama revolucionarnog radikalizma, nego prozaicnom namerom da se brzo i tiho preuzme Miloseviceva drzavna masina. Sve je vise licilo na primopredaju, nego na preokret, a ko ume da vidi kome je to najvise koristilo, znace i gde treba traziti autore sadasnjeg velikog zastoja. Ocigledno, nije bilo dovoljno da se prosto zauzme napusteno vozacko sediste, ako rasklimatana krntija nastavi da se batrga starim, izlokanim drumovima.

Pitanja bez odgovora

Tako smo se evo danas, dve godine posle Oktobra, nasli pred najdubljom krizom nakon 5. oktobra 2000. i uvecanom gomilom pitanja na koja nema pravih odgovora:
* Sta je zapravo drzava Jugoslavija (Srbija i Crna Gora)? Kakva je to zajednica na koju jedna od dve drzave clanice tako nerado pristaje; postoje li uopste realni izgledi da Kosovo ostane deo te nove celine; da li je Vojvodina autonomni ili samo administrativni deo Srbije; jesmo li zbilja raskrstili sa iluzijom da ce Republika Srpska ipak jednog dana biti samo srpska?
* Kakva je buducnost same drzave Srbije; hoce li biti monarhija ili republika, nacionalna ili gradjanska, pravoslavna ili sekularna, regionalizovana ili centralisticka?
* Imaju li drzava i drustvo snage da se obracunaju sa organizovanim kriminalom, korupcijom, ratnim i poratnim profiterstvom, a pre svega sa duboko ukorenjenom mafijom, koja mozda ni sada ne bi bila naceta da je postovala svetsko mafijasko pravilo po kojem se policajci, doduse, smeju korumpirati i ucenjivati, ali se ne smeju ubijati!
* Kakvo je, dugorocno, mesto ove drzave u Evropi i svetu; ima li prednost apsolutna nezavisnost i po cenu izolacije ili skrupulozno postovanje obaveza koje proizlaze iz pripadnosti UN i zeljenog priblizavanja Evropskoj uniji; ko je odgovoran za slabljenje medjunarodnog polozaja zemlje, nakon sto su nam pre dve godine Evropa i svet siroko otvorili vrata i obilno nas pomogli?
* Kakav je bilans tranzicionih reformi; jesu li one lazne, kao sto tvrde Kostunica i DSS, ili su pohvala dostojne, kao sto tvrde Djindjic i vecina DOS-a; hoce li grupa mladih nosilaca evropske modernizacije izdrzati opstrukcije i sabotaze udruzenog demagoskog populizma ili ce posustati i poceti da im se prilagodjava?
* Najzad, ali trenutno na neprirodno visokom mestu drzavnih politickih prioriteta - hocemo li konacno zaista i iskreno da saradjujemo sa Haskim tribunalom; cemu vodi minimiziranje zlocina i zastita zlocinaca, laganje, odlaganje i izvrdavanje, kada je jasno da je saradnja obavezujuci preduslov koji ce pre ili kasnije morati da se ispuni; ko ce poverovati u nasa obecanja, kada vladajuci DSS i vecina opozicionih partija nastavljaju da pobunjuju domacu javnost protiv Tribunala, zbog cega se vec "prevrce stomak" i nasim evropskim prijateljima?

Nijedno ozbiljno drustvo i drzava ne moze normalno ziveti sa tolikom kolicinom nejasnoca, nedoumica, dvosmislica i besmislica!

Zapustenost institucija

Svaka, pa i poslednja kriza je ili uzrok ili posledica nepostojanja, nemoci ili zapustenosti institucija. Umesto njih, o svemu sto je vazno, odlucuje DOS-ovski "politbiro", a ostale su da vise u vazduhu gotovo sve demokratske institucije, pre svega parlamenti, nevladine, drustvene, strucne i naucne organizacije, javna glasila i - gradjani. "Propust" nije bio nimalo slucajan, jer samo jake demokratske institucije mogu da ogranice nekontrolisanu
moc lidera i partija.
Dilema izmedju "nista bez zakona" i "ciljevi su vazniji od zakona" lazna je i politikantska, jer se bez drustvenog konsenzusa o prirodi drustva i drzave ne moze napisati ni prvo slovo ustava i zakona. Politicki sukobi i intrige koji dnevno zabavljaju rezigniranu javnost samo su vulgaran izraz duboke suprotstavljenosti dveju, sada vec jasno razlicitih koncepcija spoljne i unutrasnje politike zemlje.
Iako je, izgleda, na pomolu sporazum o odnosu izmedju Srbije i Crne Gore, ni ta famozna Ustavna povelja nece znaciti mnogo ako ne bude nesto vise od jedva iznudjenog kompromisa. Ravnopravnost ne znaci nista ako ne znaci jednako pravo nejednakih, jer u zajednici ravnopravnih nema velikih i malih! Zajednistvo moze da pociva samo na onom racionalnom minimumu na koji svi, bez nametanja i nagovaranja, voljno pristaju. Takav minimum je pre skoro dve decenije prihvatilo 12 drzava zapadne Evrope, razlicitih, nejednakih, ali ravnopravnih. Belgija, na primer, sa svojih 10 miliona stanovnika, cini manji procenat u odnosu na Evropsku uniju (3,3%) nego Crna Gora u odnosu na Srbiju (6%). Da velike, vodece sile zapadne Evrope nisu raskrstile sa hegemonizmom, a male sa samodovoljnoscu, od Unije, na koju su danas svi ponosni (a mi ljubomorni), ne bi bilo nista.
Bitna karakteristika naseg politickog trenutka jeste zaostajanje u ekonomskoj sferi i ksenofobicni nacionalizam u ideoloskoj! Materijalno zaostajanje, uzrokovano suludim ratovanjem, izolacijom i sankcijama, niko ne moze da porekne, ma koliko trazio krivce izvan nasih granica. "Nas" nacionalizam, medjutim, ako se uopste priznaje, opravdava se iskljucivo tudjom provokacijom.
A nikada ovde do sada, da ne kazem pateticno, "u istoriji", nijedna religija, ideologija ili utopija nije poprimila takve razmere i ostavila tako duboke tragove kao etnicki nacionalizam. Zaceo se kao moralni poremecaj, a zavrsava se kao mentalitet, kao nacionalno oboljenje. Nije manje opasan od kada je skinuo maskirnu uniformu, obukao civilno odelo i polagano se vratio u neke partije, mnoge institucije i bezmalo sve medije...

Odnegovana politicka kultura

Nacionalizam je prvo razorio jugoslovensku drzavu, a sada nastavlja da razara srpsko drustvo i drzavu. Podlezu mu i neke DOS-ovske partije i lideri, reformisti i legalisti, iako su sovinisticki ispadi kaznjivi po zakonima svih pristojnih drzava, pa i nasim. Vredi zapaziti da u toku skoro dve poslednje decenije, ni pre, ni posle Oktobra, po tom osnovu niko nije ni tuzen ni sudjen, mada su na sceni i one najgore varijante sovinizma, ljoticevskog i OBRAZ-ovskog tipa, rasizma i antisemitizma.
Nema ozbiljne politike bez odnegovane politicke kulture. Rezim Milosevic-Seselj nije krivac samo za materijalno upropascenje Srbije, nego mozda jos i vise za moralnu i kulturnu degradaciju, narocito kulture politickog ponasanja. Ne tako davna proslost ponudila je poucne primere sta se dogodi kad se potceni demagoski potencijal narcisoidne agresivnosti. Seselj valjda nece pobediti ni ovoga puta - pre svega zahvaljujuci stabilnom medjunarodnom okruzenju - ali je alarmantno vec to sto se toliko priblizio pobedi. Kad toliko gradjana nikom ne veruje, stvoreni su uslovi da poveruju najgorima.
Zbog svega toga postavlja se pitanje - nisu li sazreli uslovi za okupljanje novih snaga na politickoj sceni Srbije, koje bi nastupile sa jasnim konceptom moderne, demokratske, pravne, sekularne, socijalne drzave Srbije, koja bi bila programski i akciono kompatibilna emancipovanom, evropskom okruzenju na pocetku novog veka. Takav program ne bi, nazalost, mogao da pobedi vec na sledecim izborima, mozda ni u najskorijoj buducnosti, ali bez njega ni Srbija nema vedru buducnost.
Ovoga puta se ne radi o obicnom zastoju, nego o zastoju u prelomnom periodu tranzicije. Jalove su nade da ce vreme resiti ono sto mi necemo, ne umemo ili ne zelimo. Buducnost nije ono sto prizeljkujemo, nego ono sto ce se dogoditi i bez nas, mozda i protiv nas, ako ne razumemo blagovremeno sta ona nalaze. Zastoj ce, nadajmo se, ipak biti otklonjen, jer su zapocete reforme neopozive, ali je pitanje po koju cenu i sa kakvim zakasnjenjem. Inace cemo svoje dobro jos dugo birati izmedju dva zla. Mnogo puta je receno i lako zanemarivano da zaostajanje za vremenom i istorijskom nuzdom povecava izglede starog da se obnovi. Sve to vidi uznemirena srpska javnost, ali pazljivo prati i istorija, koja je, bar kad smo mi u pitanju, odavno navikla da spava otvorenih ociju.
Da li ce jos dugo biti u krizi i velika nada, zbog koje se oktobar 2000. donedavno pisao velikim slovom?

Svet i mi: Nekoliko zapazanja o Iraku

Zbivanja: SRJ i medjunarodno sudstvo


1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar