Zbivanja

SRJ i medjunarodno sudstvo

Kako vreme prolazi sve je ocevidnije da nasledje Milosevicevog rezima svakodnevno potvrdjuje svoju destruktivnu prirodu. I pored proklamovanog i medjunarodno priznatog diskontinuiteta, negativne posledice ponasanja SRJ u Milosevicevom vremenu tesko opterecuju zemlju. Otvaranje prema svetu i ulazak u UN nisu mogli automatski da ih poniste i ucine bespredmetnim. Neizvrsavanje i krsenje obaveza i nekaznjavanje za ratne zlocine i druge povrede medjunarodnog humanitarnog prava predstavljaju tezak teret. Nasa nespremnost, sto je slucaj uostalom i ostalih nasih ratnih partnera, da se najaktivnije i bezrezervno posvetimo realizaciji tog imperativa, sustinski deformise sliku SRJ kao zemlje koja tezi stvaranju pravne drzave i demokratskog drustva. Ovde nece biti reci o nasoj polovicnoj, u stvari iznudjenoj saradnji sa Haskim tribunalom. Na medjunarodnopravnom terenu stvari se pogorsavaju.
Dolaze na red sporovi pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu. Na politickom i diplomatskom terenu i pored pokusaja nista nije ucinjeno, a nije ni moglo biti, radi povlacenja tuzbi podnetih u toku oruzanih sukoba protiv SRJ. BiH i Hrvatska podnele su tuzbe zbog agresije i genocida sa zahtevima za obestecenje. U sporu sa BiH Haski sud je prihvatio nadleznost. Vlada SRJ je posle 5. oktobra povukla protivtuzbu kao izraz spremnosti na pregovore o ovom sporu sa BiH. Hrvatska tuzba je jos u pripremnoj fazi i o njoj bi se moglo razgovarati. Najlepse od svega je to sto danasnja SRJ ostaje pri pojedinacnim tuzbama podnetim Haskom sudu protiv clanica NATO (10, zapravo 8, posto su SAD i Spanija odbile nadleznost Suda) zbog agresije i genocida izvrsenih vojnom intervencijom 1999. Medjunarodnopravno ove tuzbe su veoma interesantne, ali ovoga trenutka su potpuno anahrone. Politicki deplasirane s obzirom na prijateljske odnose SRJ sa tuzenim zemljama od kojih prima pomoc i tezi ukljucenju u EU i Partnerstvo za mir.
Uznemirenje u javnosti izazvala je rasprava u Haskom sudu povodom naseg zahteva o reviziji odluke o prihvatanju nadleznosti po tuzbi BiH. Pojava nove SRJ predstavlja cinjenicu koju Sud nije mogao znati prilikom donosenja ove odluke. Kao nova, dovodi u pitanje argumentaciju na osnovu koje je doneta. I, sledstveno tome, mogucnost daljeg vodjenja postupka i raspravu o meritumu tuzbe, tj. aktima bivse SRJ za koje danasnja, kao nova clanica UN i nova strana konvencije o genocidu, ne moze da odgovara. Zastupnici BiH to poricu iznoseci, prema pisanju medija, politicki motivisane argumente koji odgovaraju sadrzini podnete tuzbe. Sustina pitanja se, medjutim, svodi na odredjivanje pravne prirode identiteta SRJ nastale 5. oktobra 2000, koja se ne moze izjednaciti sa onom od 27. aprila 1992. Kako ce Sud odluciti videcemo. Pitanje je samo treba li SRJ da ucestvuje u raspravi o meritumu tuzbe BiH ukoliko Sud ne prihvati nas zahtev.

Milan Sahovic

Zbivanja: Veliki zastoj

Dogadjanja: I dalje bez raspleta


1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar