Privreda

Ko ce preziveti tranziciju

Mnenje direktora Srbije o stanju ovdasnje privrede u istrazivanju agencije Mark-plan

Vecina sadasnjih direktora i predsednika kompanija procenjuje da ce najveci broj ovdasnjih industrijskih preduzeca u toku tranzicije propasti, a da ce samo mali broj jugoslovenskih preduzeca biti prodato strancima. Po njima, na slobodnom trzistu za nasu industriju nema mesta bez novih investicija, domacih sredstava nema dovoljno, a stranci su opet zainteresovani da ulazu samo u ona preduzeca koja su i do sada bila rentabilna - rezultati su istrazivanja "Privrede Srbije vidjene ocima svojih direktora firmi i predsednika kompanija" koje je pancevacki Centar za marketing Mark-plan sproveo medju 148 firmi u 45 gradova u Srbiji, tokom druge polovine septembra i u prvoj polovini oktobra ove godine.
Kada ocenjuju perspektive sopstvenog preduzeca, direktori pokazuju znacajniji optimizam. Svaki treci rukovodilac u ovoj anketi je izrazio veru da ce kolektiv koji predvodi opstati "jer ima uslove za opstanak na domacem trzistu" (32,7%), "jer imamo uslove za izvoz" (14%), dok (21,3%) buducnost svog kolektiva vidi "ukoliko se poboljsaju uslovi privredjivanja". Zanimljivo je da cak 22,7 posto ispitanih misli da ce njihovo preduzece preziveti u uslovima koje definise kao "nesto drugo". Lose sanse za opstanak prepoznaje tek nesto manje od 10 posto ispitanih.
Ovdasnji privrednici su u vecini (56,5%) ocenili da smo tek na pocetku tranzicije, iako istrazivaci podsecaju da je ovde taj proces uspesno zapoceo jos 1990. godine, mada je "politickim merama unekoliko zaustavljen". Vise od polovine ispitanih misli i da je "tranzicija nuzna, ali je redosled poteza trebalo da bude drugaciji", s obrazlozenjem da je privredu trebalo prvo osloboditi velikih gubitasa, a da se "podsticajnim merama rentabilna preduzeca sacuvaju u domacem vlasnistvu". Vodjenje tranzicije u Srbiji vecina privrednika ocenjuje negativno i da je u ovom poslu politika prevagnula. Cak 39,60 posto direktora misli da je "privreda zapostavljena i gubi konkurentnost", a 30,50% ispitanih smatra "da se svela na privatizaciju". Samo 11,70% ispitanih ovdasnjih menadzera ocenjuje da je "otpocela na najbolji moguci nacin". Da je tranzicija dobro vodjena u osnovnim potezima ekonomske politike ocenjuje jos 13,60 posto privrednih rukovodilaca. Kod procene trajanja procesa tranzicije u Srbiji privrednici su gotovo jednoglasni. Samo mali broj njih smatra da ce biti okoncana za manje od tri godine (2,60%), dok cak 66,20 posto ispitanih procenjuje da ce trajati duze od tri godine.
Da drzava nije sposobna samostalno i bez pomoci medjunarodnih finansijskih ustanova da resava socijalne posledice ovog procesa smatra velika vecina direktora. Zanimljivo je da ispitanici jednako lose ocenjuju i sposobnosti onih koji ce se u toku prestrukturiranja privrede naci medju viskom radne snage, a da ce samo manji broj medju njima moci da zapocne neki samostalni biznis.
Rukovodioci sadasnjih velikih preduzeca umereni su optimisti u pogledu mogucnosti da nova mala i srednja preduzeca apsorbuju viskove zaposlenih u postojecim firmama i resavanju problema nezaposlenosti. Da ova preduzeca mogu da pomognu "ali nedovoljno" misli 48,10 posto ispitanih, a "da mogu najvise" misli 33,80%. Ipak, procene rukovodilaca u ovdasnjim preduzecima su optimisticke kada se ticu proizvodnje i prometa. Tranzicija, po proceni cak 61 posto ispitanih, nece izazvati veci pad proizvodnje i prometa, ali ce biti izvesne stagnacije a da sve zavisi od mera ekonomske politike.
Ocenjujuci sanse da nekada velike industrijske kompanije ponovo ozive ispitanici su u vecini (42,20%) ocenili da sansi nema, jer su izgubile "kapital, strucnu radnu snagu, menadzere i trziste". Nade ima jos oko 31,80 posto ispitanih koji misle da uz bolje finansijske uslove i kredite mogu da se povrate, kao i 16,20% onih koji misle da je opstanak moguc "uz odredjena ulaganja stranog ili domaceg kapitala". Pri tom procenjuju da domaceg kapitala ima malo, vecim delom jos u slamaricama gradjana, a strani kapital je izrazito selektivan (83,80% ispitanih). Strani kapital po oceni ispitanih nije dobar ni kao oslonac za dugorocni razvoj, jer "brine samo brzo da se povrati" (40,10%), a vremenom ce se i njegov udeo smanjivati (22,40%), a opet domaca stednja nece moci da obezbedi investicije (28,30%). Ipak, prednost treba dati domacem kapitalu, misli svaki cetvrti ispitani rukovodilac, mada "domacim preduzetnicima ne treba poklanjati preduzeca" (44,70%). Privrednici su ocenili i da je dobra aukcijska privatizacija, ali je konstatovano da domaci preduzetnici kupuju izrazito profitabilna preduzeca "koja su to bila i bez njihovog kapitala". Naravno, tu se odmah vidi i dvojstvo pogleda na liberalizaciju trzista. Dominira stav da je domace trziste nezasticeno i da ce uvoz mnogih roba unistiti domacu industriju, te da je ovdasnje trziste vec liberalizovano u potrebnoj meri, dok samo 8,60% ocenjuje da je "domace trziste zasticeno vise nego sto treba". Ovdasnji privrednici svesni su nekonkurentnosti ovdasnjih proizvodjaca na stranim trzistima. Svaki peti od ispitanih deli taj stav, ali priblizno isti broj je i onih koji misle da su uslovi za izvoz dobri za one firme koje imaju odgovarajuci proizvod za svetsko trziste.
Sudbina domaceg bankarstva, prema misljenju privrednika izrazenom u ovom istrazivanju, pre je stvar politicke nego finansijske prirode, ali ima banaka na koje se, smatraju, privreda moze osloniti; dolazak stranih banaka pozdravlja cak 47,40 posto direktora, dok svaki drugi misli da ce one doneti "modernu bankarsku tehnologiju". Pri tom privrednici strani kapital ocenjuju kao izrazito selektivan (83,80%) i zato prednost daju domacem. Bilo bi dobro kada bi bilo mogucnosti da se on pronadje, ali pozitivna iskustva drugih (npr. Slovenije) pretpostavljaju velike mogucnosti budzeta uz smanjenje javnih rashoda, za sta kod nas, po svemu sudeci, nema uslova.

Lidija Jovetic

Dogadjanja: Sejaci vetra «

» Kultura: Verske zajednice na teritoriji Obrenovca i mogucnosti dijaloga


© 1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar