Dijalog

Ugrozeno drugacije misljenje

Posle sastanka o stanju u medijima, u redakciji Vranjskih vodjen je razgovor s jednim brojem kulturnih poslenika o stvarnom i prividnom pluralizmu u kulturi Srbije. Kao osnova i podsticaj za ovaj razgovor posluzio je polucasovni film-reportaza RTS o nedavnoj tribini u Narodnom pozoristu u Beogradu na istu temu (opsiran izvestaj o tome Republika je objavila u proslom broju).
Prvi utisak ucesnika razgovora u Vranjskim novinama je da nisu iznenadjeni ovom provalom nasilja ekstremnih nacionalista na tribini u Narodnom pozoristu. Kada je tako u Beogradu, primecuje profesor Srboljub Dimitrijevic, mozete misliti kako je u Vranju. Ovde, tvrdi on, vlada paraliza svakog pluralizma - situacija je takoreci katastrofalna za svakoga ko drugacije misli. Zasto je tako? Dimitrijevic ovu degradaciju objasnjava time da je kod nas unistena filozofija kao skola misljenja i nacin civilizovanog javnog disputa. Umesto filozofije, kod nas je na delu psihologiziranje. Da li ste, pita Dimitrijevic, zapazili jednu zanimljivu pojavu: kada neki covek ne radi kako treba s njim se ne stupa u normalan dijalog, nego se unapred diskvalifikuje napadom tipa "da li si ti lud". Prema tome, ako zelimo da nesto stvarno postignemo u smislu razvijanja kulturnog pluralizma treba pre svega razviti filozofiju kao skolu misljenja, koja je kod nas decenijama unistavana.
Sem ovog opsteg plana, Dimitrijevic nudi za razmisljanje i podatke koji su zanimljivi za ovu lokalnu sredinu. Kada je ovde, istice Dimitrijevic, unistena gimnazija kao intelektualna institucija, onda je Vranje prestalo da bude grad. Time je destruisano i kriticko misljenje i izgubljena oslona tacka za razvijanje pluraliteta misljenja. Tradicionalno jaka gimnazija u jednom gradu, kako se culo u diskusiji, ima isti znacaj kao i univerzitet u celoj Srbiji.
Kako se izvuci iz ovog minusa kvaliteta? Dimitrijevic podseca da je nekada u Srbiji vazilo pravilo da su u varosima i selima javno misljenje formirali ucitelj, svestenik i kmet. Ako se ovo staro stanje stvari uzme kao metafora, onda to znaci da bi u novim okolnostima i sa novim pluralitetom aktera trebalo zapoceti obnovu javnog misljenja. Za Dimitrijevica nije problem samo u tome sto se veronauka uvodi u skole, nego sto druge discipline i akteri razlicitog misljenja nemaju vise nikakve sanse.
I drugi ucesnici u razgovoru jedan od bitnih uzroka propadanja javnog misljenja vide u destrukciji gimnazije kao kulturne institucije. Novinar Vukasin Obradovic primecuje da su se na Pedagosku akademiju uglavnom upisivali najgori djaci i "oni sada uce nasu decu". Desava se cak da neki profesori srpskog jezika nisu nacisto ni sa padezima.
Knjizevnik Miroslav Mihailovic, iz sopstvenog iskustva, kao upravnik knjizevne zajednice, mogao je da se osvedoci koliko je centralisticki sistem finansiranja opasan za razvoj kulture. Zapravo, zadrzavanjem centralistickog finansiranja, na primer, u bibliotekarstvu moze da se uspostavi jos zesca ideoloska kontrola u kulturi nego nekada. Jer, vlast koja daje pare za kupovinu knjiga za biblioteke moze sutra da postavi pitanje - a zasto medju otkupljenim knjigama i autorima nema, recimo, Seselja ili nekih drugih ekstremista. Ovo pitanje moze da bude aktuelno bas za Vranje gde lokalnu vlast drze SRS, SPS i JUL.

D. I.

Dijalog: Ovoj vlasti nije stalo do nezavisnih medija

Dijalog: U vreme izbora


1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar