Dijalog

U vreme izbora

Projekat "Istina i odgovornost" Republike, GPS-a i Dokumentacionog centra Ratovi 1991-99 (prikazivanje filma "Srbija godine nulte" Gorana Markovica i razgovori o istini i odgovornosti), realizovali smo pocetkom ove godine u 15 gradova Srbije i u Mostaru. Sredinom leta, posle dva teksta u Republici o toku projekta, iz vranjskog Odbora za prava coveka dobili smo poziv za jug Srbije. Uz podrsku Komesarijata UN i nekoliko odlaganja zbog predizbornih kampanja (lokalnih u Bujanovcu i Presevu, pa predsednickih u Srbiji), 2. novembra smo se napokon spakovali. Prva stanica, hladna sala Doma kulture u Presevu. Gosti razgovora Verica Barac i Nebojsa Popov.
Vecinsko stanovnistvo Preseva su Albanci, pa je atmosfera u gradu ramazanska. Kao i u bilo kojoj pravoslavnoj kasabi, sve vrste verskih rituala se slede bez pitanja o razlozima.
Pre pocetka razgovora, Ibrahim Osmani, nastavnik u osnovnoj skoli i aktivista lokalne romske NVO, prica o problemima obrazovanja dece na njegovom jeziku. Kulturna prava manjina na zakonskom papiru su jedno, a nepostojanje udzbenika na romskom i teskoce u standardizaciji jezika nesto sasvim drugo. Skola u kojoj predaje g. Osmani nema biblioteku ni na srpskom.
Temu razgovora "Istina i zablude" formulisala je Suzana Antic-Ristic iz Odbora. Jednina i mnozina. Neverica presevskih Albanaca i Roma u mogucnost stvarnih promena u Srbiji nije iste snage i povoda kao u Cacku ili Beogradu.
Vecina ucesnika-ca u razgovoru negirala je (na srpskom) da je u Srba, vladajucih i onih koji vladajuce biraju, razuma ikada bilo, pa ga dakle nikada nece ni biti; svi predsednicki kandidati 29. septembra bili su isti, pa se ovim izborima nijedan problem nije mogao resiti; 5. oktobar se desio samo Srbima, Albance i dalje muce isti problemi, zaposljavanje i zarade; kada je g. Popov primetio da je jedan kandidat govorio o tim problemima, po cemu se razlikovao od drugih - zasto bismo mu verovali? Mora on to nama da potpise.
Jedina gospodja koja je govorila na albanskom podsetila je na neuspesne pokusaje srpskih i albanskih intelektualaca da razrese Kosovski cvor i, uz uvazavanje napora mnogih da u srpsku politiku uvedu jezik mira i demokratije, sa uljudnoscu koja se retko cuje u Srbiji poslednjih godina, zakljucila da se jos dugo nece mnogo promeniti. Za Albance, jer o njima je govorila.

Ko je oborio Milosevica

Cetvrti decembar, Bujanovac. U razgovoru ucestvujemo Tamara Gruden (autorka knjige Kako se opirala Srbija?), Verica i ja. Na pocetku sam podrzao sve koji zele da govore na svom jeziku da se ne ustrucavaju. Vazno je da svako kaze ono sto misli i oseca, ne mora jos i da razmislja kako se to kaze na srpskom. Oprosti, Presevo, probaksuzim se kad mi je zima.
Magistar biologije, Albanac, dosao je zbog g. Popova i zao mu je sto nije tu. On i gospodin iz bujanovackog Odbora za prava coveka (albanskog, srpski je poseban) pominju vaznost svih dosadasnjih inicijativa za demokratizaciju Srbije i hrabrost jednog clana delegacije DEPOS-a u pregovorima sa Milosevicem oko raspisivanja izbora 1992. godine. Ali, magistar pita Tamaru zasto u njenoj knjizi nema otpora koji su Milosevicu pruzali Albanci, snaznije nego Srbi.
Aktivista srpskog Odbora za prava coveka u Bujanovcu, medjutim, kaze da su Milosevica smenili Srbi - Albanci nisu glasali, niti isli u Beograd 5. oktobra. Kazem da su Milosevica smenili gradjani i gradjanke Srbije, a Srbi su ga izabrali. Politicki Srbi. Ja sam Srbin, etnicki, kulturno, jezicki, ali kakve to veze sa drzavom i politikom ima? Tamara objasnjava da je Srbija iz naslova njene knjige politicka, ne etnicka odrednica. Knjiga upravo govori o otporima nacionalistickoj vlasti. Dve godine posle njene smene, na izborima imamo tri nacionalisticka kandidata.
Bujanovac se politicki i dalje svrstava u etnicke frontove - svako glasa za svoje. Verica govori da je vazno zauzeti kriticki odnos prema vlasti, da prekinemo navijanje za nacionalne vodje. Magistar klima glavom. "Nadam se da ste svog novog gradonacelnika izabrali zato sto je vredan covek, a ne zbog etnicke pripadnosti." Magistar odmahuje glavom.

I opet stranoplacenovstina

Govoreci o smeni Milosevica na izborima i borbi gradjana da se njihova izborna volja prizna, 5. decembra u Vranju, g. Popov je pomenuo i verziju iz knjige Tima Marsala - da promena u Srbiji bilo ne bi bez stranog novca i rada obavestajnih sluzbi. Niko ne spori da je veliki novac usao u Srbiju za smenu Milosevica, i da je vazno ustanoviti ko ga je kome dao i ko za sta potrosio, ali znaci li to da smena Milosevica nije rezultat glasanja gradjana na izborima i odbrane izbornih rezultata? Seselj se, u svojoj predizbornoj kampanji, ovom knjigom nasladjuje, a univerzitetskom profesoru iz Pristine, koji sada zivi u Vranju, ona vraca oteti red i mir - kao sto nije bilo zlocina i ratova, jer za njih su krive strane sile, tako se sada, according to Tim Marshal, prema priznanju jednog od njih, nije desio ni 5. oktobar. Milosevic je i dalje na vlasti. Namece se poredjenje sa ljoticevskom i nedicevskom verzijom 27. marta 1941, da se pristupanju Trojnom paktu nisu usprotivili gradjani Beograda, nego samo britanska tajna sluzba. Verica kaze da dolazi iz sredine u kojoj je Seselj u prvom krugu izbora 29. septembra bio drugi. Matorac u crnoj fajerki, ponosan sto je bio vojnik Ratka Mladica, dobacuje: "Ovde je bio prvi!"

Ivan Zlatic

Dijalog: Ugrozeno drugacije misljenje

Polemika: Hodanje po zici


1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar