Pojmovnik

Ustavna povelja i medjunarodno pravo

Objavljen je tekst Nacrta ustavne povelje Srbije i Crne Gore, najviseg pravnog akta njihove nove drzavne zajednice. Nase dve drzave imaju jedinstven medjunarodnopravni subjektivitet. Dosledno su u Nacrtu sprovedene odredbe Polaznih osnova tako da se pitanje priznanja i kontinuiteta u odnosu na SRJ ne moze postavljati. Iz teksta se vidi spremnost da se postuje postojeci medjunarodnopravni poredak i ucestvuje aktivno u savremenim integrativnim procesima u Evropi i svetu. Prihvata se primena njihovih dostignuca u unutrasnjem razvoju i medjusobnim odnosima obe drzave. To proizlazi iz odeljaka o "Ciljevima", "Ljudskim i manjinskim pravima i gradjanskim slobodama" kao i "Medjunarodnom pravu i odnosima", ali i iz ostalih odeljaka o zajednickim organima i njihovim nadleznostima. Ipak, kao da je jedan siri, nacelan pristup, veoma znacajan za utvrdjivanje linije spoljne politike Srbije i Crne Gore, izostao.
Tako bi morao da dobije svoje mesto medju "Ciljevima" odnos prema univerzalnoj miroljubivoj saradnji na bazi Povelje UN i ucesca u radu svetske organizacije i drugim medjudrzavnim organizacijama i, zajedno sa tim, spremnost na primenu medjunarodnih obaveza dosledno i u dobroj veri kao i fundamentalnih normi i principa medjunarodnog prava. Zar ne bi posle svega sto smo prosli bilo celishodno izricito podvuci u istom odeljku da se zajednica Srbije i Crne Gore odrice u skladu sa Poveljom i drugim normama medjunarodnog prava upotrebe oruzane sile i pritiska u medjunarodnim odnosima. O tome se govori u odeljku o vojsci u kontekstu regulisanja upotrebe sile, cega se nesumnjivo prethodno treba u nacelu u potpunosti odreci. To je, uostalom, jedna od bitnih obaveza iz Povelje UN. Osim toga, pozivanje na "primat" medjunarodnog prava u cl. 10 izgleda i suvise uopsteno u poredjenju sa odredbom cl. 9 koji direktno predvidja neposrednu primenu ugovora o ljudskim i manjinskim pravima. Iz toga se moze izvuci zakljucak posto se "primat", generalno, deklarativno prihvata, da to ne mora da bude slucaj sa obavezama usvojenim ostalim medjunarodnim sporazumima i konvencijama. "Primat" obuhvata celokupno medjunarodno pravo u meri u kojoj to njegove norme predvidjaju. A moze se postaviti i pitanje direktne primene obaveza iz ugovora potvrdjenih i objavljenih u skladu sa ustavnom procedurom od strane sudova. Mada se o medjunarodnom sudstvu govori u okviru nadleznosti zajednicke skupstine, odnos prema njemu bi danas zasluzivao da se o njemu prvo nesto kaze u odeljku o medjunarodnom pravu. O ministarstvu inostranih poslova nema ni reci. Ocevidno da se cekaju ustavi obe drzave. Medjutim, njegovo postojanje se ne moze izbeci. Kako zbog prirode odrzavanja diplomatskih odnosa i zajednickog subjektiviteta tako i interesa Srbije i Crne Gore da sa EU, velikim silama i ostalim drzavama razvijaju aktivnu saradnju. Moze se videti, dakle, da medjunarodni politicki i pravni aspekti Ustavne povelje zasluzuju vecu paznju nego sto se to vidi iz rezultata rada onih koji su je pripremili.

Milan Sahovic*

* Ovim prilogom pisac »Pojmovnika« o pitanjima medjunarodnog prava oprasta se od citalaca u nadi da je u toku protekle dve godine u okviru 32 priloga uspeo da doprinese razumevanju pravne sadrzine medjunarodnih politickih problema sa kojima se posle 5. oktobra 2000. godine suocavala nasa zemlja.

Zbivanja: Srbija pred drugacijim izborom

Dogadjanja: Mogucnost novog pocetka


1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar